Velikani srpskog glumišta na poštanskim markama (FOTO)

0
Foto: seecult.org

Na svetski Dan pozorišta u Ateljeu 212 predstavljene su poštanske marke sa likovima znamenitih glumaca, Milorada Mandića Mande, Nebojše Glogovca, Mire Stupice, Bate Živojinovića, Ljubiše Samardžića, Slobodana Aligrudića, Predraga Lakovića i Sonje Savić.

Na svečanosti u Ateljeu 212 predstvaljena je i marka povodom obeležavanja 100 godina od nastanka Udruženja dramskih umetnika.

Ovom prilikom okupile su se porodice slavnih umetnika, poput Mandine žene Anje Madić, a samo na jedan dan čak iz Pariza došla je unuka Mire Stupice sa sinom. Da oda počast kolegama i svojoj kumi Miri Stupici stigla je i Branka Veselinović.

Foto: RTS/atelje212

O svojim prijateljima sa puno sete i pijeteta govorili su Aljoša Vučković, Branka Petrić, Svetlana Bojković, Goran Jevtić, Milan Caci Mihailović, Vesna Čipčić, Miroslav Žužić i Milka Frušić. Oni su govorili o životu i radu glumaca, a na kraju su im posvetili pesmu i nekoliko ličnih sećanja.

Goran Jevtić je otkrio okupljenima da je Milorad Mandić Manda oduvek želeo da bude pilot, ali zbog visine nije mogao da stane u avion. Bio je direktor pozorišta „Boško Buha“ i sam je napravio i ime i prezime i nadimak „Manda“, koje je danas postalo brend.

„Započeo je renoviranje pozorišta boreći se za dostojanstvo profesije i najmlađe publike. Bio je vlasnik nesvakidašnjeg, raskošnog, komičarskog dara. Isticao je da pozorište poslednja oaza misli, mesto da kome se stiču drogocena iskustva i razmenjuju osećanja,“naveo je u svom obraćanju Goran Jevtić.

Glumac Caci Mihailović govorio je o Predragu Pepiju Lakoviću i njegovom umeću da maestralno igra uloge malih ljudi sa margine, samotnjake, boeme…

„I sam je bio boem. Voleo je kafanu i ljude. Bolji život mu je doneo popularnost, ali se on nije dobro s njom snalazio. Zato je i poslednje dane proveo daleko od toga, u skromnoj kući kraj obale Tise, gorak zbog svega što nam se događalo. Na kraju su ga ti talasi Tise i prigrlili,“ istakao je Caci.

O jedinstvenosti Sonje Savić govorio je Miroslav Žužić.

„Imala je senzibilitet koji se lepio za filmsku traku. Bila je poslednja generacija glumaca koji su živeli i umrli za ideale. U Ljubljani su je zvali ikona pobune što se njoj dopadalo, mada se uvak nazivala članom pank generacije koja je govorila šta drugi misle, a ne smeju da kažu“, naveo je Žižić.

Vesna Čipčić posvetila je Serenatu Miloša Crnjanskog „svome Šurdi“, a Milka Frušić, drugarica Bate Živojinovića podsetila je na njegov veliki filmski opus, kao i ogromnu popularnost u Kini zbog uloge u filmu Valter brani Sarajevo.

Branka Petrić govoreći o svojoj prijateljici Miri Stupici uporedila ju je sa energijom koja preplavljuje. Bila je talenat koji se rađa jednom u sto godina, veruje poznata glumica.

„Mira je bila najlucidnija i najpamtnija osoba koju sam znala, a njen osmeh ste mogli da prepoznate među hiljadama. Njen smeh dopirao je iz dubine njenog bića. Sve je bilo oko nje tako čulno i ljubavno, a opet lucidno. Mogla je biti akademik“, misli Branka Petrić.

Svetlana Bojković je kazala da su emocije bile pokretač i snaga Nebojše Glogovca kojima je punio dušu i sebi i drugima.

„Voleo je glumu jer je tako mogao da bolje razume druge ljude i proživi nešto iz njihovog života. Bio je posvećenik, otvoren, neopterećen slavom. Bio je Hamlet, stariji od njega. Ako ste ga gledali kako glumi, sigurno ga nećete zaboraviti“, veruje Bojkovićeva.

Izvor: Tanjug, RTS, Nsuživo

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.