Poznato je da se kokosovo ulje zbog svojih zdravstvenih svojstava upotrebljava u ishrani, za negu kože i kose, ima lekovito dejstvo na ceo organizam i pomaže u lečenju niza bolesti.
Međutim, prema novim istraživanjima Američkog udruženja za srce (AHA), kokosovo ulje nije tako zdravo kao što smo mislili. Visok nivo zasićenih masti navodno može naneti više zla nego koristi. Za kokosovo ulje se vezuju mnoge zablude. Iako je dokazano da povoljno utiče na kožu i uopšte na spoljnu upotrebu, AHA ne preporučuje njegovo korišćenje u ishrani.
Od svih masnoća pronađenih u kokosovom ulju, njih 82% je zasićeno. To znači da ima više zasićenih masti od putera (63%), govedine (50%) i svinjskog mesa (39%). Konzumiranje velikih količina zasićenih masnoća može podići LDL (loš) holesterol, koji povećava rizik od srčanog udara i kardiovaskularnih oboljenja.
Neki veruju da se zasićene masti u hladno ceđenom kokosovom ulju ponašaju drugačije od ostalih zasićenih masti. Uprkos antioksidansima i esencijalnim masnim kiselinama prisutnim u ulju, rezultati istraživanja su pokazali da kokosovo ulje povećava loš holesterol u svim kontrolisanim eksperimentima.
AHA savetuje zamenu kokosovog ulja kod pripreme hrane s nezasićenim biljnim uljima kao što su sojino, suncokretovo i maslinovo ulje. Masnoće su važan deo zdrave ishrane i ne treba ih izbegavati, samo treba odabrati one koje imaju povoljan uticaj na vaše zdravlje. AHA preporuča 5 do 6% dnevnog unosa masnoća.
Da bi stručnjaci definitivno potvrdili ova nova saznanja, potrebno je napraviti dodatna istraživanja.
