Naučno-medicinska studija koju je Komisija za utvrđivanje istraživanja posledica NATO bombardovanja uradila sa Institutom za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut” je pokazala da kod dece u uzrasnoj grupi od 5 do 9 godina, a koja su rođena posle 1999. godine, postoji određena tendencija rasta oboljevanja od malignih bolesti.
„Mi smo dobili podatke da postoje naznake statističke značajnosti vezano za tu grupu populacije, za maligne bolesti krvi. Možemo reći da je na tu grupu dece delovao određeni faktor da ona budu osetljivija na nastanak maligne bolesti”, rekao je predsednik Komisije Darko Laketić.
Laketić je rekao da je od suštinskog značaja da se identifikuje uzročnik.
Na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije, on je objasnio da su za potrebe naučno-medicinskog istraživanja analizirali učestalost malignih oboljenja kod dece koja su rođena u centralnoj Srbiji, pre i posle NATO bombardovanja.
Kako je objasnio, fokus istraživanja je bio na deci, jer kod odraslih postoji mnoštvo faktora rizika poput pušenja ili gojaznosti.
Prema njegovim rečima, istraživači su koristili pristup koji se sastojao u tome da se analizira učestalost određenih malignih bolesti kod različitih generacija, ali u istom uzrastu.
Za svaku generaciju se, kaže, određivao statistički rizik, odnosno sa kojim procentom verovatnoće jedna generacija ima rizik da oboli od određene maligne bolesti.
Kada su odredili rizik, analizirali su učestalost svih tumora u određenom generacijskom uzrastu i najčešći tumori koji se javljaju kod dece od 0 do 4 godine su neuroektodermalni, od 5 do 9 godine se javljaju maligne bolesti krvi, od 10 do 14 godine javljaju s tumori mozga, od 15 do 18 godine se najčešće javljaju solidni tumori.
„Ukoliko primetimo da se podaci i ta stopa rizika i stopa oboljevanja za neku generaciju razlikuju mi sumnjamo da je ta generacija bila izložena nekom toksinu koji je uzrokovao da ta deca budu pojačano osetljiva na nastanak određenih malignih bolesti”, objasnio je Laketić.
Izvor: rtv
