Uz uočenu nepravilnost u bezbednosti – zatvaranje celog gradilišta

0

Novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, čije usvajanje se očekuje uskoro, daće veća ovlašćenja Inspekciji rada i omogućiti da nadležni zatvore celo gradilište ili objekat ukoliko procene da na jednom njegovom delu može biti ugrožen život radnika.

– Zakonska novina je, između ostalog, da se, ukoliko Inspekcija ustanovi bilo koju nepravilnost zbog koje može biti ugrožen ljudski život, može doneti rešenje o zabrani rada celog objekta u roku od najmanje tri dana, što se ne isplati ni investitoru ni izvođaču radova – rekao je direktor Inspektorata za rad Stevan Đurović. – To sada nije tako, odnosno, kada Inspekcija primeti nepravilnost, može zatvoriti samo deo gradilišta gde je ona uočena, a u drugom delu se rad nastavlja i time se, potencijalno, može dovesti u pitanje bezbednost svih angažovanih na gradilištu.

Po njegovim rečima, sudska praksa u kažnjavanju odgovornih u preduzećima za propuste koji mogu dovesti do ugrožavanja života zaposlenih je neujednačena.

– Nijednom poslodavcu ili vlasniku firme od 2003. godine do danas još nije izrečena nijedna kaznena mera predviđena zakonom – a reč je o kazni od dve godine zatvora do 12 godina – kaže Đurović.

Najviše neprijavljenih radnika, već godinama, zatiče se u industriji i građevinarstvu – oko 60 odsto od ukupnog broja radnika na crno. Podaci pokazuju da, nakon izlaska Inspekcije na teren, 68 odsto radnika koji su radili neprijavljeni poslodavci zaposle. Podneto je i 1.811 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka i 18 krivičnih prijava protiv odgovornih lica.

U Srbiji danas ima 20.000 građevinskih firmi više nego pre osam godina, ta delatnost zapošljava najviše radnika, ali se beleži i najviše smrtno stradalih radnika. Crna statistika pokazuje da je prosek godina nastaradlih između 45 i 65, a da je najveći broj smrtnih slučajeva ponedeljkom, petkom i subotom.

– U prvih šest meseci ove godine stradalo je 17 radnika, dok ih je prošle godine bilo 22. S obzirom na vrele dane, veoma je važno da se poslodavci pridržavaju pravila i radnicima, posebno onima koji rade na otvorenom, na sezonskim poslovima i građevini, omoguće smenski rad, češće pauze… – kaže Đurović.

Za prvih šest meseci ove godine poslodavci su zbog različitih nepravilnosti prekršajno kažnjeni sa 115.891.215 dinara, što je 25 odsto manje nego u istom periodu lane, a po Đurovićevim rečima, razlog za to je zabrana kretanja tokom vanredne situacije zbog pandemije koronavirusa.

– U poslednje tri godine beleži se povećanje broja inspekcijskih nadzora i trend ukazuje na to da se u Srbiji sve više radi u skladu sa zakonom. Tako je 2017. godine otkriveno više od 22.000 lica koja su radila na crno, 2018. – 5.000 manje, a 2019. dodatnih 4.500 manje. Razlog za to je trećinu pojačani inspekcijski nadzori. U prvih šest ove godine otkriveno je oko 3.000 neprijavljenih radnika i to pokazuje da Srbija ide ka tome da dođe do proseka koji važi u razvijenijim evropskim zemljama – da se na godišnjem nivou broj radnika na crno nađe između 3.000 i 5.000 – rekao je Đurović.

Za pola godine gotovo 26.000 kontrola

Od početka godine do kraja juna inspektori rada obavili su ukupno 25.738 inspekcijskih nadzora i poseta kod registrovanih i neregistrovanih preduzeća – 14.424 u oblasti radnih odnosa, 11.142 u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 172 nadzora nad neregistrovanim subjektima. To je 24 odsto manje nego u periodu januar–jun 2019. godine, kada je obavljeno 33.789 nadzora. Na radu na crno zatečeno je 2.922 radnika, što je 54 posto manje nego u prvoj polovini 2019. godine, kada je evidentirano 6.424 neprijavljenih radnika.

Izvor: dnevnik

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.