Sve manje dece, sve više razvoda

0
Svakoga dana rodi se samo 176 beba, a umre čak 278 osoba, zbog čega godišnje „izgubimo” grad od 35.000 ljudi. – Svaka treća tridesetogodišnjakinja u Beogradu i svaka četvrta žena u Srbiji koja se nalazi na pragu četvrte decenije nema dete.

Kada zavirite u istorijske udžbenike, vrlo brzo se suočite sa sumornim zaključkom da u Srbiji nikada nije živelo manje ljudi nego danas. Iz porodilišta širom naše zemlje svake godine iznese se hiljadu beba manje nego prethodne – više dece rađalo se za vreme balkanskih ratova, oba svetska rata, pa čak i za vreme bombardovanja. Svakoga dana rodi se samo 176 beba, a umre čak 278 osoba, zbog čega godišnje „izgubimo” grad od 35.000 ljudi. I dok se ljuljaške u dečjim parkovima sve češće njišu prazne, liste čekanja za staračke domove sve su duže – svaki peti stanovnik Srbije stariji je od 65 godina, a tek svako sedmo dete nije oduvalo 15 svećica na torti. Najveći broj mališana u Srbiji nema ni brata ni sestru jer se mame i tate najčešće odlučuju na jedno dete. Svaki treći bračni par u našoj zemlji uopšte nema naslednike. Svaka treća tridesetogodišnjakinja u Beogradu i svaka četvrta žena u Srbiji koja se nalazi na pragu četvrte decenije nema dete.

Sve ređe izgovaramo sudbonosno „da”, a sve češće se odlučujemo za razvod nego za proslavu srebrne ili zlatne svadbe. Za samo godinu dana matičari su sklopili čak 700 brakova manje, dok su brakorazvodni advokati sve zauzetiji – razvedeno je čak 1.000 brakova više. Svaki treći par u Beogradu i Vojvodini stavlja tačku na bračnu zajednicu, a u brakorazvodnoj statistici završi i svaki četvrti bračni par u Srbiji. Svaki treći muškarac u Srbiji ne nosi burmu, a venčanicu nikada nije obukla svaka četvrta žena. Nacionalni emotivni grafikoni svedoče da 1.719.959 osoba nikada nije stalo na ludi kamen, a sudbonosno „da” izgovorilo je 3.396.240 osoba. Svako četvrto dete u Srbiji rodi se van braka.

Ovo su podaci s kojima će se prvog radnog dana suočiti ministar za brigu o porodici, deci i demografiji, koji ima veoma izazovan zadatak – Kako povećati natalitet u zemlji u kojoj sve manji broj parova izlazi pred matičara, sve veći broj žena odustaje od roditeljstva, a polovina mladih planira da se iz nje iseli? Da li će novo ministarstvo za brigu o porodici biti „treća sreća” – ako imamo na umu da je prvo osnovano 1997. godine (s Bubom Morinom na čelu), a drugo je bilo na saveznom nivou i osnovano je 1998. godine (s Radom Trajković na čelu).

Iako su demografski zakoni prosti i govore da budućnost jedne zemlje zavisi od rađanja, umiranja i emigracija, za nijansu je složenije pitanje kako motivisati mlade ljude da ostanu u zemlji i stvaraju porodicu, kada polovina njih kaže da svoju budućnost vidi izvan Srbije. Ako mlade pitate šta bi ih motivisalo da stvaraju ili prošire porodicu, njihovi odgovori takođe su jasni i nedvosmisleni – stalan posao, krov nad glavom i osećaj psihološke i materijalne sigurnosti. Koliko su njihove želje daleko od realnosti najbolje govori podatak da dve trećine mladih u našoj zemlji, starosti od 16 do 30 godina, živi s roditeljima, a više od 60 procenata mladića i devojaka nema nikakva primanja. Na ludi kamen je stala tek svaka osma mlada osoba, a u svom stanu živi samo deset odsto njih, pokazuju podaci iz najnovijeg Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji, koji svake godine objavljuje Krovna organizacija mladih Srbije.

S obzirom na to da najveći broj devojaka u našoj zemlji upisuje i završava tzv. društvene fakultete i da najveći broj zaposlenih u zdravstvu, prosveti, državnoj administraciji i socijalnoj zaštiti čine žene, to znači da je država najveći poslodavac za predstavnice lepšeg pola. A ta država je, podsećanja radi, stavila embargo na zapošljavanje u javnom sektoru krajem 2013. godine. Zato i ne čude podaci „Centra za mame”, koji govore da manje od polovine majki u Srbiji ima stalno zaposlenje – petina njih je nezaposlena, trećina radi na crno ili je angažovana na privremeno-povremenim poslovima. Preko 60 odsto zaposlenih majki u Srbiji ima primanja ispod republičkog proseka.

Izvor: politika
Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

POSTAVI ODGOVOR