Šta je dovelo do viših cena ulja, kako država može da interveniše

0

Ulja u Srbiji ima dovoljno i ne može se reći da smo imali poremećaj tržišta. Od marta prošle godine, kada u Evropi kreće pandemija koronavirusa, kompletna logistika komplikovanija je nego pre godinu dana. Na to kada dodamo slabiji rod i skakanje cena na svetskim berzama dolazi do većih cena ulja, kaže za RTS Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS Malinović ističe da ono što je važno da je cena ulja u Srbiji najniža i da nema pomeranja u maržama trgovaca.

Prema njegovim rečima ulje je berzanska roba i Srbija je deo jedinstvenog tržišta. Činjenica je da je kod nas najniža cena ulja zahvaljujući dobroj saradnji proizvođača i trgovaca.

“Naši proizvođači bi mogli da u ovom trenutku izvezu ulje po većim cenama nego što ga prodaju domaćim trgovcima. Trgovci na ulju, i drugim osnovnim životnim namirnicama, imaju jako niske marže”, naglašava Malinović.

Dodaje da je cena ulja otišla na više na svetskom tržištu. U Ukrajini, kao jednom od najvećih proizvođača, u navabci košta 1,10 evra, dok je u Srbiji u maloprodaji od 125-155 dinara. Rod suncokreta i ukupne zasejane površine u prošloj godini su bile malo manje u odnosu na 2019. godinu.

“Cene se na tržištu Srbije formiraju slobodno. Ono što je važno za građane je da imamo visoku snabdevenost, ostvarujemo i veliki izvoz i ulja i suncokreta i to je za nas bitno sa aspekta snabdevanja. Sa aspekta cene imamo različite cene u odnosu na proizvođače. Postoje tri proizvođača ulja i privatne robne marke trgovinskih lanaca koji imaju nešto niže cene nego brendirana ulja”, objašnjava Žarko Malinović iz PKS.

Prema njegovim rečima u slučaju da se cene i dalje povećavaju država može da u skladu sa zakonom donese privremene mere koje podrazumevaju zamrzavanje cena i to je krajnja mera.

“Intervencija iz robnih rezervi zna da bude veoma dobra. Međutim, u ovom trenutku uvoz iz instranstva bi bio besmislen jer je kod nas ulje jedftinije u maloprodaji nego u inostranstvu u nabavci. Zahvalan sam domaćim proizvođačima što imaju patriotski osećaj i što se trude da cene na domaćem tržištu ostanu što niže”, kaže Malinović.

Prema analizama koje radi Privredna komora u Srbiji je niska stopa inflacije kada se meri u tekućim maloprodajnim cenama.

“Pratimo 24 grupe namirnica i tu nema značajnih pomeranja. U zavisnosti od sezone cene idu gore -dole. Naša prednost kao društva je u tome što više od 80 posto prehrambenih proizvoda, koje imamo na policama trgovaca, su proizvodi srpskog porekla i to je ono što je naš kvalitet”, smatra Malinović.

Dodaje da nas očekuje godina stabilizacije u kojoj nećemo imati rast cena u maloprodaji.

“Mi smo 2020. završili sa minimalnim rastom u maloprodaji. Međutim, kada pogledamo strukturalno po granama maloprodaje veliki broj njih je imao i pad. Očekujemo da će tržište biti stabilno, dobro snabdeveno i ono što smo svi uvideli u protekloj godini zbog pandemije to je da se moramo oslanjati na sebe i svoje snage”, naglašava Malinović.

Ističe da kada se govori o prehrambenim proizvodima Srbija je veliki proizvođač i izvoznik.

“Ono što ja molim građane da kao potrošači kupujemo domaće proizvode i na taj način se ponašamo odgovorno i čuvamo Srbiju”, poručuje Žarko Malinović iz PKS.

Dodaje da su u godini pandemije cene su rasle u pojedinim kategorijama povremen, kao na primer južno voće.

“Kada gledamo ostale proizvode nije bilo značajnog rasta cena, već u granicama planirane inflacije. U grupama 23 osnovne životne namirnice nije bilo značajnog pomeranja cena kao što su hleb, mleko, meso”, kaže Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Izvor: rts
Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

POSTAVI ODGOVOR