Srpski standard na polovini evropskog proseka

0

Koliko se u Evropi – državama Evropske unije, onim koje nisu članice i onima koje tome teže a još nisu u tom savezu – tokom 2019. godine stvorilo, a koliko su građani trošili, odnosno šta su s novcem kojim su raposlagali mogli da učine, pokazuju podaci koje je objavio Eurostat – zvanična evropska statistika.

Naime, reč je o podacima koji pokazuju stvarnu individualnu potrošnju – AIC, čije je su vrednosti za celu prošlu godinu objavljene i koje predstavljaju meru materijalnog blagostanja domaćinstava. Na osnovu njih jasno je da u dosta zemalja postoji mogućnost domaćinstava da troše zarađeno iznad proseka EU, a da su neke i daleko ispod njega.

Dakle, reč je o tome koliko novca neko domaćinstvo odvaja za određene, svakodnevne, odnoso uobičajene životne potrebe, i od svih evropskih zemalja najbolje je plasiran Luksemburg, u kojem je evropski prosek premašen čak 35 odsto. Na začelju je Albanija, koja je, po podacima Eurostata, po tom pokazatelju na nivou od 39 odsto evropskog proseka.

Kada je reč o Srbiji, stvarna individualna potrošnja prošle godine je dostigla procenat od 49 odsto evropskog proseka. Taj pokazatelj je u Severnoj Makedoniji 42 odsto, a u Bosni i Hercegovini 41 odsto. U Crnoj Gori podaci koji pokazuju potrošnju domaćinstva u odnosu na evropski prosek premašuje 50 odsto, odnosno dostignuto je 60 odsto.

Kada je reč samo o zemljama EU, iznad evropskog proseka na osnovu tog pokazatelja, uz Luksemburg je još devet država – Nemačka, Austrija, Danska, Belgija, Holandija, Finska, Francuska i Švedska. Na poslednjem mestu među zemljama EU je Bugarska, gde je taj pokazatelj na svega 58 odsto evropskog proseka. Zemlje bivše Jugoslavije koje su članice EU, Hrvatska i Slovenija su na različitim mestima, ali je u obe taj pokazatelj ispod proseka u Evropi. Naime, u Sloveniji je dostignuto 83 odsto evropskog proseka, dok je Hrvatska na 66 odsto. Svega nekoliko procenata bolje od Hrvatske su Mađarska – 67 odsto i Slovačka – 69 odsto evropskog proseka.

Stvarna individualna potrošnja domaćinstva je u evropskim zemljama koje nisu članice EU iznad evropskog proseka. Tako je Norveška premašila evropski prosek 31 odsto, Švajcarska 21 odsto, a Island 16 procenata. Potrošnja domaćinstava u Velikoj Britaniji, koja bi uskoro trebalo da i zvanično istupi iz EU, evropski prosek premašila je 13 odsto.

PPS – standard kupovne moći

Mera materijalnog blagostanja domaćinstava, izražena po glavi stanovnika, iskazuje se kroz takozvani PPS – standard kupovne moći. To je veštačka valutna jedinica koja eliminiše razlike u nivou cena između zemalja. Tako, po objašnjenju Eurostata, jedan PPS kupuje jednak obim robe i usluga u svim zemljama, što omogućava poređenje među zemljama.

Izvor: dnevnik

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.