Srbija postavlja žičanu ogradu na granici sa Severnom Makedonijom

0
Foto: pixabay

Žičana ograda na granici sa Severnom Makedonijom, čija je izgradnja prema navodima lokalne samouprave u Preševu počela pre dva meseca, podiže se u skladu sa izmenama i dopunama vladine Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja.

Tom Uredbom propisano je da se zbog sprečavanja širenja kovida 19, a naročito masovnog neovlašćenog prelaska graničnog prelaza, nalaže privremeno zauzeće na zemljištu u privatnom ili državnom vlasništvu uz granicu sa Severnom Makedonijom i Bugarskom.

Sve to navedeno je u obrazloženju odluke Ministarstva finasija za rešenje o privremenom zauzeću imovine kroz koju ograda prolazi, i objavljeno na sajtu mfin.gov.rs

U Preševu u lokalnoj samoupravi Tanjugu je rečeno da su radovi na ogradi dugačkoj 147 kilometara počeli pre dva meseca, da je ona već postavljena na državnoj imovini, dok je izgrdanja na privatnim parcelama i u šumama zaustavljena.

Oni podsećaju da je prvu takvu ogradu 2015. podigla Mađarska, potom je napravljena između Slovenije i Hrvatske a da je takva u planu i sa Bugarskom.

Predsednik opštine Preševo Sćiprim Arifi rekao je za Tanjug da ih je Vlada Srbije obavestila o izgradnji žičane ograde neposredno pred početak radova, pošto je, kako dodaje, podizanje ograde deo dogovora sa Evropskom unijom za sprečavanje eventualnog talasa izbeglica sa istoka.

Ministarstvo finansija je da bi ograda mogla da prođe kroz privatne i državne i opštinske parcele, po zahtevu Republičke Direkcije za imovinu 30. aprila donelo rešenje o privremenom zauzeću zemljišta koje, kako je precizirano, na snazi može da bude najduže tri godine.

Žica deli imanja

Žičana ograda bi po tom rešenju trebalo da prođe i kroz skoro 200 privatnih parce u selu Miratovac na teritoriji Opštine Preševo, jednu u Preševskih brigada, petnaestak u Lojane, nekoliko u selu Tabanovac, dve u kumanovskom selu Vaksince i jedna u Kumanovu.

Arifi je dodao da je sa predstavnicima Direkcije za imovinu razgovarao o privremenom korišćenju zemljišta uz graničnu liniju i tome da se vlasnici žale pošto im žica imanje deli pa i neki delovi ostaju na makedonskoj strani.

Ministarstvo finansija, koje je donelo to rešenje, navodi i da naknada za privremeno zauzeto zemljište pada na teret Republike, a da će biti utvrđena pred nadležnim opštinskim organom uprave.

Arifi kaže da bi istovremeno dok se postavlja žičana ograda trebalo da se otvori i granični prelaz Miratovac-Lojane preko kojeg bi se olakšalo i meštanima i poljoprivrednicima da obrađuju njive sa obe strane granice.

“Ti ljudi će sada kada se izgradi ograda na njive morati da idu više od 50 kilometara”, rekao je Arifi i podsetio da su oba parlamenta i Makedonije i Srbije krajem 2019. godine usvojila zakon da se taj granični prelaz otvori.

Izvor: tanjug, blic

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.