Srbija ima više razloga da prihvati novu metodologiju EU

0

Koordinatorka Nacionalnog konventa sa EU Nataša Dragojlović ocenila je povodom odluke da Samit EU – Zapadni Balkan koji je bio zakazan za 6. maj u Zagrebu, neće biti odložen i da će se održati tog dana putem video konferencijske veze, kao dokaz da EU nastavlja da funkcioniše, a njeni organi i institucije da vrše funkcije koje su im članice poverile.

Ona podseća da Evropski savet zasedao putem video linka i da sve institucije, svi organi EU funkcionišu na taj način, u skladu sa okolnostima pandemije.

“EU normalno funkcioniše, odluke se donose, konsultacije se održavaju svaki dan i svaki dan o tome imamo nove vesti. Tako će i Samit u Zagrebu biti održan, bez odlaganja, jer su državama Zapadnog Balkana bez odlaganja potrebne jasne poruke, stavovi EU i njenih država članica, a potrebna im je i prilika da predstave i stavove svojih država i učestvuju, svaka na svoj način, u prevazilaženju krize izazvane pandemijom korona virusa.” ,navela je Dragojlović u pisanim odgovorima na pitanja Tanjuga.

Na pitanje da li će tada biti predstavljen investicioni plan za ZB, kakva su njena očekivanja od Samita Dragojlović kaže da je bilo najava da bi takav investicioni plan mogao biti usvojen i korišćen kao instrument podrške novoj metodologiji proširenja EU na Zapadni Balkan.

“Bilo je najpre potrebno da se usvoji novi budžet EU, da on bude usaglašen i usvojen u Evropskom parlamentu, pa da se vidi koji je nivo finansijske podrške predviđen za buduće članice, a današnje kandidate za članstvo. Kriza koja je zahvatila ceo svet i dovela do ugroženosti u rešavanju brojnih pitanja i nabavci opreme kojom se spašavaju ljudski životi, sigurno je donekle taj plan osujetila”, kaže ona i dodaje da je strategija proširenja Evropske unije do 2025. godine i dalje na snazi i predstavlja priliku i mogućnost da postignemo i dostignemo ono što je već pošlo za rukom državama Istočne i Centralne Evrope, kao i Hrvatskoj, koja je u ovom trenutku država predsedavajuća Savetu EU.

“Uverena sam da će Evropska unija, kao i do sada u svojoj istoriji, prevazići krize i podele, naći zajednički jezik, konsolidovati institucije i održati obećanje dato državama Zapadnog Balkana. Očekujem da nakon Samita u Zagrebu dobijemo barem jednako konkretnu i ubedljivu podršku kao svojevremeno države Centralne i Istočne Evrope i iskoristimo novu deceniju pred nama da nadoknadimo propušteno, jer, kao što je nova predsednica Evropske komisije podsetila: “delimo isti kontinent, delićemo istu sudbinu””, kaže Dragojlović.

Napominje da bi to sada trebalo konkretizovati i dati istinski podstrek ključnim reformama u državama kandidatima, pre svega u Srbiji i Crnoj Gori, koje su do sada najviše, ali ne i dovoljno, napredovale na evropskom putu.

Na pitanje vidi li zamke u novoj metodologiji proširenja , koja će biti predstavljena na Samitu i da li je interes Srbije da prihvati novu metodologiju Dragojlović kaže da nema zamki u novoj metodologiji

“Pregovori sa EU se odvijaju potpuno otvorenih karata, pravila, zahtevi i ishodi se znaju unapred. Predmet pregovora su samo rokovi, tj. vremenski okvir u kom neka država kandidat može da, uz finansijsku i tehničku pomoć Evropske unije, dostigne kapacitete, koji su potrebni da kao punopravna i ravnopravna članica učestvuje u političkom, ekonomskom i bezbednosnom životu Unije. Nema tu ničeg nejasnog, a za nas i Crnu Goru ni novog”, kaže ona.

Napominje da će se samo promeniti način izveštavanja, verovatno neki indikatori napretka, poglavlja će se grupisati u klastere ili logične programske celine i otvarati i zatvarati pod istim uslovima.

“Nova metodologija neće umanjiti značaj vladavine prava ili zaštite osnovnih sloboda, niti će biti fleksibilnija, a ni strožija kada je reč o borbi protiv korupcije ili organizovanog kriminala. samo je pitanja kako će taj proces tehnički biti dizajniran i kako Srbija i Crna Gora u to mogu da se uklope od ovog trenutka i da li administracije u jednoj i drugoj zemlji mogu da se prilagode i isprate taj proces”,objašnjava ona.

Dragojlović ne veruje da će u tom smislu procedure pregovora biti komplikovanije. Naprotiv, kaže.

“Ideja je da se ubrza i olakša proces pregovora, što nikako ne znači da će kriterijumi biti blaži. Ostaje da se vidi kako je čitav proces zamišljen. Što se tiče pretnje prekidom ili suspenzijom pregovora, ako se uslovi ne ispunjavaju, ona je postojala i do sada. Srbija i Crna Gora svakako imaju više razloga da prihvate novu metodologiju, nego da je odbace”.

Kada je reč o Albaniji i Severnoj Makedoniji nova metodologija je, napominje Dragojlović, obavezna u svakom slučaju.

“Možda je, uz adekvatan nivo političke volje, to šansa da nas ove zemlje prestignu i postanu deo EU pre nas. Imamo takvih primera u dosadašnjoj istoriji proširenja EU.”.

Kao primer ona navodi Slovačku, koja, iako je zvanične pregovore otpočela dve godine nakon Slovenije, uspela da dosta ubrza taj proces, te je gotovo sva pregovaračka poglavlja otvorila te iste 2000. godine, da bi sva ona bila zvanično zatvorena na Samitu u Kopenhagenu decembra 2002. godine, u isto vreme kada su završeni pregovori i sa zemljama koje su bile u pregovaračkom procesu dve godine duže.

“Dakle, sve zavisi od istinske političke volje da se ispune kriterijumi za članstvo, uredi i modernizuje država i pristupi članstvu u kome već funkcioniše 27 država od kojih je polovina već prošla istim putem, na kom smo mi sada”, kaže ona.

Na konstataciju Tanjuga da, iako s vremena na vreme imamo pozitivne signale i potvrđivanje evropske perspektive regionu, evropski put Srbije, čini se, nije bio u prvom planu i pre situacije sa korona virusom, i pitanje koje dodatne napore Srbija, a koje EU može da načni da se to promeni i da taj put ubrza, Dragojlović kaže da je formalno gledano evropski put Srbije je u prvom planu od 2000. godine.

“To je istaknuto kao prioritet i kao nacionalni interes i u ekspozeu premijerke, i u inauguracionom govoru aktuelnog, ali i prethodnih predsednika Republike, zatim i u prethodnoj i u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti. Nema te zvanične strategije, akcionog plana i govora koji počinje drugačije ili suprotno ovom deklarativnom stavu”, kaže ona.

Dragojlović dodaje da smo zahtev za članstvo predali pre nešto više od 10 godina, do sada smo otvorili nešto više od polovine pregovaračkih poglavlja, EU je naš najveći trgovinski partner i najznačajniji donator. Srbija je pridružena članica Evropske unije i kandidat za punopravno članstvo. “Drugo je pitanje zašto se to nedovoljno potencira, šta opterećuje ove odnose i javni dikurs, šta je to toliko nejasno ili predstavlja toliku prepreku ubrzanju procesa integracije. Mislim da na međusobne odnose više utiču neke države članice, nego EU kao celina”, kaže ona

Evropska komisija je naš “advokat”u Evropskoj uniji ističe Dragojlović i dodaje da EK zaista zastupa ubrzanje proširenja, otvaranje poglavlja, intenziviranje dijaloga.

“Isto tako i Evropski parlament, koji je sa svoje strane uključen u proces pristupanja. Evropska unija bi, sa svoje strane, zaista morala da ubrza proces pregovora, da se poglavlja brže otvaraju, jer je to jedini način da se mobiliše administracija, povrati entuzijazam političara i poveća nivo poverenja građana u to da postoji realna perspektiva članstva, da to nije ni bajka, ni iluzija”, napominje.

Smatra da su potrebni mnogo konkretniji koraci u približavanju i jedne i druge strane i da je mnogo vremena, u srećnije doba od ovog, nažalost potrošeno.

“Sa svoje strane, Srbija bi morala da pruži mnogo konkretnije i verodostojnije dokaze da je istinski napredovala, pre svega u ključnim poglavljima 23 i 24. Mogla bi za početak, i da imenuje novog šefa Pregovaračkog tima, da sazove sastanak Koordinacionog tela za proces pristupanja Evropskoj uniji, kojim predsedava predsednica Vlade” smatra ona.

Dodaje da je akcionim planovima i pregovaračkim pozicijama jasno i tačno predviđeno i šta i ko i u kom roku treba da uradi.

“Harmonizacija zakonodavstva je skoro okončana. Naši zakoni su u skoro 90 odsto usklađeni sa evropskim, Srbija povlači isto toliko procenata IPA i drugih fondova, učestvuje u brojnim EU programima kao da je već članica. U čemu je onda problem? U primeni zakona i podeli vlasti i u nedostatku političke volje.” navodi.

Na pitanje kako ona vidi jučerašnji sastanak predsednika Srbije sa ambasadorima zemalja EU i sta se može zaključiti iz njihovih poruka Dragojlović kaže da je svako čuo ono što je želeo da čuje i predsednik Republike je svakome ponešto poručio.

“Ja sam čula da Srbija ostaje na evropskom putu a od ambasadora država članica i šefa Delegacije EU da nam je taj put otvoren. Nadam se da će i jedni i drugi biti spremni da to praktično dokažu jer je to i u interesu Srbije i u interesu stabilnosti Evropske unije”, kaže ona i zaključuje:

“Pristupanje Srbije Evropskoj uniji je centralno političko pitanje a ovaj proces i dalje uživa stabilnu podršku građana od 53 odsto. Pametnom i toliko dosta.”

Izvor: tanjug, rtv

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.