Rekonstrukcija aerodroma Nikola Tesla u narednih pet godina

0

Izgradnja umetnute poletno-sletne staze, pored obnavljanja postojeće glavne, jedan je od prvih graditeljskih zahvata na Aerodromu Nikola Tesla u narednih pet godina, piše Politika.

List navodi da je taj poduhvat, između ostalog, najavila francuska kompanija Vansi Erports, kada je pre dve godine dobila najveću srpsku vazdušnu luku u koncesiju na 25 godina, a planski dokument koji će omogućiti ulaganje u taj strateški kompleks u Surčinu na javnom je uvidu do 10. februara.

Osim rekonstrukcije i dogradnje, nacrtom plana detaljne regulacije Nikole Tesle, koji obuhvata 1.870 hektara, predviđena je velika transformacija pre svega zemljišta uz autoput.

Buduća privredno-komercijalna zona prostiraće se na 250 hektara južno od autoputa Beograd -Zagreb, a predvođena je i izgradnja putne i železničke veze grada i aerodroma.

Podizanje druge poletno-sletne staze, novog putničkog terminala i pratećih tehničkih i servisnih sadržaja predviđeno je tek posle 2043. godine, kada Vansijevo upravljanje aerodromom prestaje.

Gradski urbanista Marko Stojčić objašnjava da do 2043. godine koncesionar i vlada Srbije očekuju 15 miliona putnika godišnje, što je trostruko više nego danas i ta brojka govori o potrebi da se gradi druga pista i novi kompleks aerodroma.

On kaže da će koncesionar, kako bude rastao broj putnika u naredne dve decenije, dograđivati objekte za terminal i infrastrukturu.

“Zbog proširenja aerodroma i novih privredno-komercijalnih zona otvara se oko 10.000 novih radnih mesta, a povećanje broja putnika direktno će se odraziti na turizam u Beogradu. Cilj nam je druga pista, što će biti znak da smo postali ozbiljan ne samo turistička, nego i ekonomska destinacija”, istakao je Stojčić.

On je izrazio uverenje da će plan, koji je izradio Urbanistički zavod Beograda, biti usvojen do kraja marta.

Nacrt plana detaljne regulacije Nikole Tesle obuhvata i kulturna dobra – Muzej vazduhoplovstva, Jevrejsko groblje na ledinama i arheološki lokalitet Vrbas – praistorija u Surčinu.

Groblje na Ledinama, na mestu koje se naziva Trostruki surduk, jedno je od prvih stratišta Jevreja na području okupiranog Beograda u Drugom svetskom ratu.

Tu su Nemci krajem 1941. godine streljali i zakopali grupu od 240 Jevreja i manji broj Roma.

Mesto zločina obeleženo je spomen-pločom koju je postavilo Udruženje boračkih organizacija Novog Beograda 20. oktobra 1946. godine.

 Izvor: Tanjug, RTV

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.