Razvoj domaćeg tržišta zdrave hrane koči neznanje

0

Proizvođači organske hrane mogu dobiti subvencije za trošak sertifikacije do 500.000 dinara u vidu refundiranja sredstava, a u planu je da se u narednom periodu ta subvencija poveća na milion dinara, kaže šef Odseka za deklarisanje hrane, šeme kvaliteta i organsku proizvodnju Ministartsva poljoprivrede Branislav Raketić.

On je kazao Tanjug u da je dupliranje subvencije važno zbog podsticanja izvoza naših organskih proizvoda. Imamo dosta proizvođača koji imaju veliki broj kooperanata, između 300 i 400, a troškovi sertifikacije su veliki, napomenuo je on. Kaže da se domaćim proizvođačima organske hrane pomaže na razne načine, kao i u zemljama EU, kako bi bili konkurentni na tržištu. Imamo pomoć od 26.000 dinara po hektaru. Stočari koji se bave organskim uzgojem stoke imaju olakšice u sistemu ‘’krava-tele’’ čak i do 55.000 dinara”, ukazao je on.

Podseća da su proizvodi dobijeni po organskim metodama dosta skuplji u odnosu na komercijalne proizvode. Raketić smatra da bi trebalo više ulagati u organsko stočarstvo, ali i raditi na jačanju domaćeg tržišta organskih proizvoda.

„Nija suština da pomognemo samo sa aspekta subvencija, već da proizvođači mleka, mlečnih proizvoda, mesa i drugi mogu svoje poizvode da plasiraju u maloprodajnim lancima”, naveo je on.

Najavljuje projekat sa FAO, koji će proizvođačima organskog stočarstva obezbediti plasman njihovih proizvoda. U Srbiji ima oko 3.600 grla stoke organskog porekla, kaže Raketić, odgovarajući na pitanje da li na tržištu ima dovoljno organskog mesa. To sada pokriva potrebe potrošača.

Prema njegovim rečima, najveći ograničavajući faktor za razvoj domaćeg tržišta je neznanje, jer kada kupac vidi da piše organsko, nema puno informacija šta to tačno znači.

„Moraćemo da napravimo promociju, sa medijima i trgovinskim lancima, kako bi organsku proizvodnju približili potrošačima”, dodaje.

Takođe, Raketić najavljuje i razvijanje organskih proizvoda putem interneta, tako što će restorani biti u mogućnosti da ponude ovu vrstu hrane.

Kada je reč o označavanju organske hrane, skreće pažnju da se, pre svega, moraju poštovati bazni propisi, o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, tako da svi obavezni elementi moraju biti na proizvodu.

Dodaje da je na takvoj vrsti hrane obavezan logo, koji je propisan, a u istom vidnom polju treba da stoji kod kontrolne organizacije.

Takvi proizvodi su vidljiviji na policama i potrošaci ih lako mogu uočiti.

Raketić smatra da se trend oko potražnje domaće i uvozne organske hrane polako menja, te da je sve veća potražnja za organskom hranom domaćeg porekla.

Takođe, po njegovim rečima, glavno tržište organskih proizvoda su velike urbane sredine.

Najveće površine pod organskom proizvodnjom, od oko 8.600 hektara, su u Vojvodini gde se najviše gaje žitarice i u istočnoj i južnoj Srbiji, koja je većim delom pod livadama i pašnjacima i gde je razvijeno organsko stočarstvo.

Šta uvozimo i izvozimo

Komentarišući uvoz hrane koje srpsko tržište traži, kaže da je to hrana za decu, koju godišnje uvezemo oko 450.000 kilograma.

To je znak za naše proizvođače, ističe, da se pozabave tim segmentom proizvodnje.

Kaže da je izvoz smrznute organske hrane uvećan i pored krizne godine usled pandemije kovida-19.

Raketić navodi da da je smrznute maline u prethodnoj godini izvezeno 6.614 tone, u vrednosti od 21.550.409 evra, što je povećanje u odnosu na 2019. godinu, kada je izvezeno 5.999 tona u vrednosti od 15.881.822 evra. Takođe, dosta je bio uvećan i izvoz smrznute kupine i to 3.490 tona u vrednosti od 5.150.660 evra, koliko je bilo predhodne godine, dok je izvoz u 2019. godini bio 1.637 tona, u vrednosti od 2.567.007 evra.

Izvor: dnevnik

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.