PROIZVODNJA GLJIVA Uloženo u pečurke vrati se za tri godine

0
Foto: pixabay

Ulaganje u proizvodnju gljiva u Srbiji može biti isplativ posao, a isplativost je veća ako se proizvođači udruže, tvrdi Nacionalni tim za preporod sela Srbije.

Po grubim procenama stručnjaka za gljive Ivanke Milenković, godišnja proizvodnja pečuraka u zaštićenom prostoru u Srbiji je između 3.500 i 4.000 tona, dok je, po podacima Zavoda za zaštitu prirode, 2018. godine u Srbiji sakupljeno 9.200 tona pečuraka iz prirode. Tokom poslednjih pet godina prosečno se od izvoza pečuraka ostvarivalo 5,2 miliona evra godišnje – najviše s tržišta Italije, Nemačke, Švajcarske i Austrije. Srbija godišnje uveze oko 20 tona pečuraka, ukupno vrednih 70.000 evra.

Po rečima kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministra Milana Krkobabića, podaci o tome da je izvoz pečuraka iz Srbije čak 75 puta veći od uvoza deluju optimistički.

5,2 miliona evra godišnji izvoz pečuraka

– Ipak, činjenica da najveći deo našeg izvoza čine gljive sakupljene iz prirode i da količina tih gljiva drastično varira iz godine u godinu, pošto zavisi od vremenskih uslova, jasno nas upućuje na zaključak da u Srbiji postoje neiskorišćeni resursi za proizvodnju gljiva u kontrolisanim uslovima – rekao je Krkobabić.

On je istakao i da bi na putu do dobre zarade domaćini trebalo da se udruže u specijalizovane pečurkarske zadruge.

– Tu će imati istinsku šansu da gljive prerađuju i malim dopadljivim pakovanjima osvajaju evropsko i svetsko tržište jer će udruženi moći lakše i brže da kupe dehidrator, koji će im pomoći da produže rok trajanja šampinjona, biraju kupca i ne zavise od nakupaca i prekupaca – objasnio je Krkobabić.

9.200 tona pečuraka sakupimo iz prirode

Po rečima Ivanke Milenković, realno je očekivati da se novac uložen u proizvodnju pečuraka vrati za oko tri godine, dok se, po kalkulaciji Instituta za ekonomiku poljoprivrede, kapital vraća za dve godine i jedan mesec.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije pozvao je povratnike i sve druge zainteresovane građane da ulažu u proizvodnju gljiva, osnuju poljoprivredno gazdinstvo i udruže se u specijalizovane zadruge koje će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta „500 zadruga u 500 sela”.

Izvor: tanjug, dnevnik

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.