Počinje usmena rasprava o žalbama na presudu Mladiću

0

Pred petočlanim žalbenim većem Mehanizma za krivične sudove u Hagu danas treba da počne dvodnevna usmena rasprava o žalbama na prvostepenu presudu nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću.

Mladić je u novembru 2017. godine osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog genocida i drugih ratnih zločina u Bosni i Hercegovini, a naredne godine su i tužilaštvo i njegovi branioci podneli pisane žalbe na tu presudu.

Usmena razprava o žalbama je odlagana više puta, što zbog Mladićevog lošeg zdravstvenog stanja, što zbog pandemije.

Mladićevi advokati su nedavno ponovo tražili odlaganje rasprave zbog lošeg zdravstvenog stanja njihovog branjenika, ali ta molba nije usvojena.

S obzirom na mere povodom epidemije, Mehanizam je saopštio da medijima neće biti dozvoljen ulazak u prostorije Mehanizma, ali će im biti omogućeno da putem interneta isprate raspravu koja će se prenositi sa 30 minuta odlaganja.

Žalbeno veće može prvostepenu presudu da potvrdi u celosti, da je u nekom delu preinači ili da je ukine i naloži novo suđenje.

Rasprava će početi uvodnim izlaganjem presedavajućeg sudije, a potom će reč dobiti tužilaštvo i odbrana. Planirano je da se održi i u sredu, a potom će uslediti većanje i glasanje sudija o ovom slučaju.

Mladić je 22. novembra 2017. godine osuđen na doživotni zatvor zbog genocida, zločina protiv čovečnosti i kršenja pravila i običaja rata.

Oslobođen je za genocid po jednoj tački optužnice.

Pretresno veće Haškog tribunala, koje je nasledio Mehanizam radi okončanja zaostalih postupaka, u presudi je zaključilo da je Mladić pomenute zločine pocinio svojim učešćem u četiri udružena zlocinačka poduhvata.

Mehanizam podseća da je pretresno veće ustanovilo da je od 12. maja 1992. do 30. novembra 1995. Mladić učestvovao u udruženom zločinackom poduhvatu sa ciljem trajnog uklanjanja bosanskih muslimana i bosanskih Hrvata s teritorije gde su živeli bosanski Srbi u Bosni i Hercegovini (BiH) progonom, istrebljenjem, ubistvima, nečovečnim delima i deportacijom.

Osuđen je i jer je, kako smatraju sudije Haškog tribunala, između 12. maja 1992. i novembra 1995. godine učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem širenja terora među civilima u Sarajevu kampanjom snajperskog granatiranja i granatiranja.

Takođe, jer je neposredno pre 11. jula 1995. do najmanje oktobra 1995. godine, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem eliminacije bosanskih Muslimana u Srebrenici ubijanjem muškaraca i dečaka i prisilnim uklanjanjem žena, male dece, kao i nekih starijih muškaraca.

Od 25. maja 1995. do otprilike 24. juna 1995, Mladić je prema ovoj presudi učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem da uzme za taoce osoblje Ujedinjenih nacija raspoređeno u BiH i pritvori ih na strateškim vojnim lokacijama kako bi sprečio vazdušne napade NATO-a na vojne ciljeve Srba.

Optužnica protiv Mladića podignuta je 24. jula 1995. godine.

Nakon što je bio na slobodi, a kasnije se i skrivao ukupno 16 godina, uhapšen je u Srbiji 26. maja 2011, a 31. maja 2011. godine je izručen Haškom tribunalu.

Suđenje je počelo 16. maja 2012. godine i trajalo je ukupno 530 dana, tokom kojih je saslušano 592 svedoka.

Izvor: tanjug, rtv

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.