Palmer: Izborni uslovi nisu idealni, ali bojkot nije rešenje

0
Foto: al.usembassy.gov

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni predstavnik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metju Palmer ocenio je da uslovi za parlamentarne izbore u Srbiji nisu idealni, ali da bojkot nije rešenje.

Američki diplomata za Glas Amerike kaže i da SAD razumeju neke od argumenata opozicije da izborni uslovi nisu fer, ali ukazuje da će se njen glas slabije čuti ako izađe iz političke arene.

“Kada je reč o izborima 21. juna, mi bismo želeli da građani u Srbiji imaju najveći mogući izbor, važno je da u demokratskom procesu postoji pravi izbor i ohrabrili smo sve političke partije da učestvuju. Bojkot skoro nikad nije dobro sredstvo da se izrazi nezadovoljstvo. Pozdravljamo odluku onih koji su odlučili da učestvuju i nadamo se da će građani Srbije, kada izađu na birališta 21. juna, imati koga da biraju”, kazao je Palmer.

On je rekao i da je važno da misija OEBS-a u Srbiji proceni kakvi su uslovi za izbore.

“Uslovi koje smo videli na prethodnim izborima i koje vidimo danas nisu idealni, posebno smo izrazili zabrinutost u vezi sa medijima. Važno je da sve političke partije imaju pristup državnim medijima, posebno RTS-u. Ali, kao što smo rekli – odgovor na to je da sve političke partije, uključujući i vladajuće, uđu u arenu, da se takmiče, da prenesu svoje poruke i obezbede podršku građana”, istakao je Palmer.

Povodom ocena pojedinih stranih i domaćih organizacija da je “demokratija u Srbiji u problemu”, Palmer kaže da ima mnogo izazova i da postoje razlozi zbog kojih opozicione stranke ne žele da učestvuju na izborima.

“Mi to razumemo, ali ne verujemo da je bojkot odgovor. Čak i ako uslovi nisu jednaki za sve, kako bi trebalo da bude, opozicija treba da uđe u igru, da se čuje njen glas, da se takmiči i da javnosti u Srbiji da priliku da bira. I da nastavi da se bori za ravnopravnije izborne uslove, pogotovo kada je reč o medijima. Mi ćemo se boriti za istu stvar. Važno je za evropsku budućnost Srbije i evropsku perspektivu da medijsko okruženje bude otvoreno i fer”, naglašava Palmer.

Palmer ocenjuje i da je izlazak dela opozicije iz parlametna bila ” diskutabilna taktika” i ponavlja da kada opozicija sebe izuzme iz političke arene, postaje teže da se čuje njen glas.

“To nisu lake okolnosti i teško da opozicija može tako da se takmiči. Razumem da su neke karte nameštene protiv njih, zaista razumem, saosećamo sa nekim od njihovih argumenata. Ali odgovor je u snažnijem, ne slabijem takmičenju. Ako građani Srbije izađu na izbore, a nemaju legitiman izbor, to ne ide na ruku demokratiji”, ukazuje Palmer.

Palmer odbacuje neke tvrdnje da SAD podržavaju predsednika Aleksandra Vučića zato što ga vide kao kredibilnog partnera u rešavanju pitanja Kosova, a onda i “žmure na neke probleme sa demokratijom”.

“Slušam te iste argumente već 25 godina na Zapadnom Balkanu i to jednostavno nije tačno. Argument da SAD preferiraju stabilnost nauštrb demokratije – nije tačan”, ističe Palmer.

On dodaje da SAD konstantno podržavaju demokratiju, efikasnu upravu, vladavinu prava, slobodu medija, reforme, demokratsku i transparentnu vladavinu ne samo u Srbiji već širom Zapadnog Balkana, već 20 godina.

“Radimo sa vladama koje građani izaberu – sa vladom Srbije, Kosova, Crne Gore, BiH, ali mi te vlade ne biramo. To rade građani na Zapadnom Balkanu. Mi želimo da se taj izbor dešava u što je moguće više demokratskim i transparentnim uslovima. To podržavamo”, poručuje Palmer.

Izvor: dnevnik

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.