Od dronova će zavisiti rod na njivama, u voćnjacima, vinogradima…

0
Foto: pixabay

Novinu u poljoprivredi predstavljaju specijalni dronovi za tretmane useva i zasada iz niskog leta, koji mogu da obezbede pravovremenu i kvalitetnu zaštitu useva, čak i u situacijama kada klasičnom mehanizacijom to nije moguće, recimo zbog zahtevnog terena, nakvašenog zemljišta nakon padavina ili visine i osetljivosti useva…

Osim toga, u upotrebi su i dronovi sa posebnim kamerama, kojima se uočavaju promene u metabolizumu i bujnosti useva pre nego što su vidljive okom.

Prema rečima predsednika Asocijacije za bespilotne sisteme u privredi i suosnivača “Agrodrona” iz Zemuna Momira Alvirovića, u saradnji sa brojnim značajnim institucijama i u saradnji sa vodećim svetskim prozivođačima opreme, prva flota poljoprivrednih dronova za tretmane u Evropi formirana je u januaru 2020 u Srbiji.

– Prvi modeli dronova za tretman, sa posebno projektovanom vazdušnom podrškom, koja je ključna za pouzdan i kvalitetan tretman, pojavili su se početkom prošle godine i oni su poslednja reč tehnologije u poljoprivredi – kaže Alvirović. – Dronovi se od ranije koriste za mapiranje useva, kako bi se blagovremeno i jasno usmerila pažnja agronoma na važne pojave i promene na biljkama, te da se najekonomičnije prilagode mere zaštite. Najnoviji dronovi za tretmane mogu pouzdano i efikasno da obave gotovo sve funkcije klasičnih prskalica i to u trenutku kada tretman daje najbolje efekte, uz povoljnu cenu, odličnu efikasnost i neuporedivo lakšu logistiku. U voćarstvu se mogu koristiti za prilagođeni tretman pojedinačnih stabala. Pokazali su odlične rezultate i u povrtarstvu i vinogradarstvu, gde s lakoćom prate složenu konfiguraciju terena i zasada. Poljoprivrednici, u zavisnosti od veličine obradive zemlje, mogu da biraju među dronovima različitih dimenzija i namena.

Kao i svaka novina, zahteva obuku ratara i izvesno prilagođavanje opremi, ali nije suviše teško naučiti upravljati dronom, pre svega jer je let automatizovan. Dronovi se navode posebnim radarima, te se let prilagođava karakteristikama terena i useva. Zadatak operatera je da pripremi plan leta i nadgleda rad drona. Let traje desetak minuta, čime se može pokriti značajna površina, nakon čega je potrebno zameniti bateriju i rezervoar s preparatom, a letelica potom sama nastavlja precizno tamo gde je pauzirala, pa sve podseća na takozvani “pit stop” na trkama Formule 1.

Alvirović ističe da su stručnjaci Asocijacije i „Agrodron“ tima među prvima u svetu sproveli brojna testiranja i zvanične naučne oglede na usevima kukuruza, pšenice, soje, ali i u voćnjacima. Tako su prvi u svetu uspešno uradili hemijsku proredu jabuke iz bespilotne letelice, što je izuzetno složen tretman i zavisi od brojnih faktora.

– Praksa je pokazala da je ova tehnologija primenjiva u gotovo svim usevima i zasadima – kaže naš sagovornik. – Prednosti su brojne. Dronovi mogu da rade u trenutku kada je tretman potreban, čak i noću, ili neposredno posle kiše ili kod visokih osetljivih useva, tako da se postižu najbolji efekti. Za razliku od mehanizacije, ne dodiruju tlo i ne sabijaju zemljište, niti ošećuju usev. Veoma nizak let na samo metar-dva iznad useva i projekovana vazdušna podrška omogućuju rad standardnim sredstvima za zaštitu bilja. S obzirom na to da je čitav proces automatizovan i kompjuterski navođen, doziranje je izuzetno precizno. Osim tečnih preparata, poljoprivrednici, posebno povrtari i oni koji se bave organskom proizvodnjom, mogu da koriste i granule.

Ako se uzme u obzir da su se prvi civilni dronovi pojavili pre manje od deset godina, jasno je da se ova oblast razvija munjevitom brzinom. Zbog toga je Momir Alvirović siguran da će narednih godina interesovanje i upotreba ovakvih tehnologija doživeti procvat u poljoprivredi jer je dobar prinos uz mala ulaganja prioritet svakog ratara.

Jednako raspršivanje

Kako je objasnio Momir Alvirović, prilikom konstrukcije dronova u agrarne svrhe, najveći izazov koji se morao rešiti bilo je ravnomerno raspršivanje propisane doze sredstva.

– Uobičajni dronovi stvaraju veliki broj vrtloga u vazduhu tokom leta, pa je rasprašivanje takvom opremom neravnomerno – pojašnjava Alvirović. – Kada se pre tri godine radilo na razvoju najnovije treće generacije letelica, posebno se vodilo računa upravo o tome da se taj problem otkloni, da se obezbedi ravnomerni tretman i upotreba standardnih stredstava za zaštitu bilja. Te korekcije su u ratarstvu omogućile rad sa samo 15 do 20 litara rastvora po hektaru, odnosno desetak puta manje od uobičajne količine, ali koja je dala potpuno iste efekte kao i klasična priskalica.

Izvor. dnevnik

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

POSTAVI ODGOVOR