Obustavljen projekat “Triple Win” preko koga su državljani Srbije masovno odlazili u Nemačku

0
Foto: pixabay

Projekat “Triple Win” u okviru koga je u poslednjih sedam godina skoro 800 medicinskih sestara i tehničara otišlo da radi u Nemačku, ovih dana je obustavljen, pa u tu zemlju preko ovog projekta neće otići ni 70 prijavljenih na poslednji konkurs, koji je na osnovu sporazuma Savezne službe za zapošljavanje (BA) Nemačke i Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije (NSZ) raspisala nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.

Partneri iz Nemačke pokazali su razumevanje za stopiranje tog konkursa za šta se, kako kaže ministar za rad Zoran Đorđević, država odlučila kako bi zadržala deficitaran kadar da ostane i radi u zemlji, ali ističe da to ne znači da država zabranjuje odlazak i rad u Nemačkoj.

“Želimo da zadržimo ljude i smatrali smo da je, imajući u vidu ciljeve države, neprimereno da na ovakav način podstičemo odlaske. Mi ne zabranjujemo da idu, svako ima pravo da živi gde hoće, ali naše je da stvaramo uslove kako bi naša zemlja bila privlačna svima onima koji su otišli, da se vrate, a oni koji studiraju da ostanu i da rade u našoj zemlji”, rekao je Đorđević za Tanjug.

Ministar kaže da trenutno nema preciznih podataka o tome koliko je radnika iz Srbije otišlo poslednjih godina, ali da podaci koje su dostavile registrovane agencije koje posreduju u zapošljavaju pokazuju da je u 2018. godini 6.500 građana Srbije otišlo u inostranstvo, a za prvih šest meseci 2019. godine 3.000 građana.

Ističe da mnogi odlaze u “samostalnoj režiji”, pa se ti odlasci samim tim i ne evidentiraju u NSZ ili u agencijama.

Iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ kažu da Nemačka Savezna služba za zapošljavanje u dogovorima sa drugim zemljama, a sa ciljem posredovanja u zapošljavanju stranih stručnih kadrova, dosledno poštuje princip ravnopravnog partnerstva i fer migracija.

“Ako se državne službe u partnerskoj zemlji usled izmenjene situacije na domaćem tržištu rada opredele za to da ne žele da ciljano podržavaju radne migracije ka Nemačkoj u određenim strukama, nemačka Savezna služba za zapošljavanje i GIZ će to da poštuju. U duhu dobre saradnje, tri partnera će se dogovoriti oko daljeg zajedničkog postupanja”, kažu u GIZ-u.

Ističu i da je saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje u Srbiji proteklih godina bila zasnovana na punom poverenju, sa ciljem da se medicinskim sestrama i tehničarima iz Srbije koji žele da emigriraju otvori nova perspektiva u Nemačkoj u okviru programa “Triple Win”.

U okviru tog projekta je za sedam godina posredovano za oko 730 medicinskih pedijatrijskih sestara i tehničara, kažu u NSZ.

Iako ukupan broj medicinskih sestara i tehničara koji su napustili Srbiju nije moguće utvrditi, iz strukovnih udruženja već godinama upozoravaju da taj trend ostavlja ozbiljne posledice po zdravstveni sistem.

Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Zoran Savić ističe da je ova mera jedan od niza koraka koje država pokušava da preduzme ne bi li zadržala ljude, posebno mlade i obrazovane da ostanu da žive i rade u Srbiji.

Smatra da to ipak ne može u potpunosti da spreči odlaske, ali može da doprinese da se oni redukuju, makar uz posredovanje države, budući da veliki broj građana odlazi samostalno, u svojoj režiji.

Računica tog sindikata je da oko milijardu evra godišnje Srbija gubi zbog odlaska ljudi koji su se školovali u zemlji, a procenjuje se da je samo za školovanje jednog lekara potrebno 55.000 evra.

“Ova odluka da se obustavi program sa nemačkim partnerima je samo jedan u nizu koraka koji treba da uslede da zadržimo mlade, a osim toga potebno je povećanje plata, unapređenje uslova rada i smanjenje radnog opterećenja, nova zapošljavanja…”, rekao je Savić za Tanjug.

On ističe i da ni mnogo jače ekonomije nisu uspele da spreče migracije, te da to neće biti lak posao ni za Srbiju.

Plata jedne medicinske sestre u Srbiji kreće se od 46.000 do 55.000 dinara, a u zemljama Zapadne Evrope uglavnom se kreće u rasponu od 2.000 do 4.000 evra (bruto).

Nemačka, kaže Savić, nije jedina zemlja gde su srpski medicinari našli “utočiste”, i oni odlaze i u skandinavske zemlje, Sloveniju, Švajcarsku…

U Nemačkoj najčešće rade poslove nege stariih lica u domovima ili kućnim uslovima.

Savić ističe da podaci NSZ pokazuju da oko 110 medicinara godišnje ode u Nemačku dok su procene Fiskalnog saveta da je za četiri godine otišlo oko 6.000 radnika, odnosno 1.500 godišnje.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić rekao je nedavno da u zdravstvenom sistemu nema nikavih problema zbog nedostatka kadrova i u prilog tome navodi da je samo prošle godine zaposleno više od 6.000 zdravstvenih radnika.

On je pre desetak dana na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da je činjenica da je otvaranjem tržišta, naročito Zapadne Evrope, poslednjih godina određeni broj lekara izrazio želju da ode, ali da je velika migracija zdravstvenih radnika nešto što karakteriše i druge zemlje.

U poslednje tri, četiri godine, između 750 i 900 lekara u našoj zemlji je izrazilo interesovanje da preko Lekarske komore overi licencu, dodao je Vekić odgovarajući na pitanja novinara.

Vekić je rekao i da je oko 2.500 mladih lekara na birou, i da se radi na tome da se popune kapaciteti i zaposli što više lekara i medicinskih sestara.

Od 2014. do danas zaposleno je 18.500 zdravstvenih radnika, a samo prošle godine 6.277 njih, rekao je Vekić.

Izvor: Tanjug, RTV

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.