Nemojte neraspoloženje i lenjost proglašavati za depresiju

0

Svetska zdravstvena organizacija i psihijatrijski krugovi, pre više od jedne decenije su 2020. označili kao godinu u kojoj će depresija postati drugi uzrok smanjenja sposobnosti ljudi i da će svaka četvrta osoba u svetu, u nekom periodu života, imati mentalni ili neurološki problem.

Epidemija je ove godine dramatično promenila naše živote i većina ljudi je uplašena i nesigurna. Osim toga, ubrzani tempo života, informacione tehnologije koje su dovele do toga da čovek danas u jednom danu primi više informacija nego što su ljudi u prošlosti dobijali i za 365 dana, velika diferenciranost životnih uloga i svakodnevni stresovi, sve su to uzroci koji dovode do raznih psihičkih poremećaja, a najčešće depresije, naglašava gošća Jutarnjeg programa, psihijatar profesorka dr Nevena Čalovski Hercog.

„Uzrok možda leži i u čovekovoj prirodi da je radoznao, da je aktivan i da teško stavlja granice i teško se miri sa ograničenjima“, dodaje profesorka.

U svakodnevnom govoru kada želimo da kažemo da smo neraspoloženi često koristimo reč depresivan. Neraspoloženje, prolazna potištenost ili reakcija na neprijatne okolnosti, nije isto što i depresija.

Jedan od osnovnih dijagnostičkih kriterijuma za otkrivanje depresije je kada neko dve nedelje, kontinuirano, oseća teškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka, gubi sposobnost da se raduje, opada mu interesovanje za ljude, za aktivnosti, budi se ujutru umoran, ništa ne može da ga obraduje i oseća se veoma loše, ili je veoma razdražljiv, navodi prof. Čalovski Hercog.

Pošto se za depresiju vezuje i bezvoljnost, mnogi često lenjost proglašavaju za psihički poremećaj. No, kako naglašava profesorka Čalovski Hercog, lenjost je karakterna osobina i ona je kontinuirana, a depresija je uvek praćena emocionalnim fonom potištenosti i tuge koja prevazilazi uzrok i okolnosti i svojim trajanjem i svojim intenzitetom.

Jedan od osnovnih faktora rizika je pol. Žene su mnogo češće pogođene ovim poremećajem, kao i ljudi starosne dobi između 25. i 40. godine.

„Važan faktor je i struktura ličnosti. Ljudi koji su povučeni, koji se ne oslanjaju na interpersonalne odnose, koji nisu konstituciono optimistički orijentisane i preosetljivi su. Potom, osobe koje su u životu doživeli ozbiljne gubitke. Na primer, gubitak roditelja pre 11. godine je jako bitan faktor za skolonost ka depresivnom reagovanju i naravno, niz različitih psiho-socijalnih teškoća, a pandemija je upravo bio takav jedan činilac koji nas je sve stavio u rizik“, ističe gošća Jutarnjeg programa.

Maskirana depresija

Kod blago depresivnih osoba često ni lekari ne uspeju da prepoznaju simptome. Dominantan simptom na koji se oni žale je doživljaj iscrpljenosti i umora koji nikako ne mogu da prevaziđu. Obično imaju jutarnji pol neraspoloženja, teškoću da se suoče sa danom koji imaju ispred sebe. Oni obavljaju svoje zadatke, ispunjavaju planove, učestvuju čak i u porodičnim ulogama, brinu o deci, o partnerima, ali sve dok to čine nemaju osećaj zadovoljstva i osećaju se krivim što im je potreban veliki napor da to urade.

Blaga depresija takođe zahteva lečenje, jer ako se ne interveniše postoji rizik od produbljivanja i komplikacija.

„Blaga depresija ume da bude maskirana i telesnim simptomima. Glavobolje, bolovi u kičmi, teškoće u varenju, a ne postoji organski uzrok i u stvari je ekvivalent psihopatološkog fenomena depresivnosti. To je u stvari maskirana depresija“, dodaje profesorka.

Nelečena depresija ima tendenciju da postaje hronična i dominantno utiče na opšte sposobnosti pacijenta. Postoji velika opasnost od suicida, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i nasilničkog ponašanja.

„Svako ima svoj repertoar na koji način izlazi na kraj sa stresom. Neko više spava, neko se više kreće, neko više gleda televiziju, neko više jede i tako dalje, ali ljudi koji se oslanjaju na psihoaktivne supstance mogu da izazovu komplikacije i uđu u pravu zavisnost“, napominje profesorka Čalovska Hercog.

Ukoliko porodični odnosi od početka nisu stabilni, ako nema dobre komunikacije, pažnje i podrške depresivni poremećaj će biti percipiran kao poremećaj ponašanja i dovodi do stigmatizacije obolelog.

Izvor: rts

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

POSTAVI ODGOVOR