Mali: Sveobuhvatan paket ekonomskih mera vredan 5,1 milijardu evra

0
Foto: Alo Dejan Briza

Pripremili smo sveobuhvatan Program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid-19 i podršku privredi Srbije za očuvanje zaposlenosti, a vredan je 5,1 milijardu evra, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.

“Ovaj program je trebalo predsednik Vučić da predstavi, izvinajvam se u njegovo ime, ne oseća se dobro, nije sa nama, ali će se u narednih 48 sati obratiti”, rekao je Mali u Palati Srbija.

Kaže da je paket mera pažljivo pripremljen i da su sagledane sve moguće posledice ove krize po našu ekonomiju, kao i iskustva drugih zemalja.

“Ovo je sveobuhvatni paket mera koji je usmeren na očuvanje nivoa zaposlenosti i predstavlja borbu za svako radno mesto i pomoć onim preduzećima koja su i najviše pogođena ovom krizom, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima u privantom sketoru”, naglasio je on.

Ministar kaže da je u proteklih desetak dana vlada dobila veliki broj predloga od strane ekonomista i privrednika i privrednih udružnja i da su najveći broj njih i uvrstili u paket mera…

Mali se zahvalio Narodnoj banci Srbije i guverneru Jorgovanki Tabaković na tome što je NBS izašla sa merama uvođenja moratorijuma na kredite i lizing kao i na tome što je smanjila referentnu kamatnu stopu.

Kriza koja postoji svuda u svetu, rekao je Mali i Srbija nije kriva za nju:

“Nismo mi krivi za ovu krizu, ovo je globalna kriza, kriza sa kojom se suočava skoro svaka zemlja u svetu. Ono što je velika razlika je što u odniosu na veliki broj tih zemalja a u odnosu na možda, usudiću se da kažem neke krize iz prethodnih perioda, Srbija ovu krizu čeka i bori se ekonomski nikada jača i nikada snažnija”, rekao je Mali.

Imamo stabilne javne finansije i novca, poručio je Mali.

“Zato idemo sa predlogom ovih mera danas da najveći teret ove krize upravo država preuzme na sebe kako bi našu privredu rasteretila i kako bi privreda sa što manje posledica i prošla kroz ovu krizu”, rekao ej Mali.

Podseća, pre par godina Srbija je bila na ivici bankrota.

“Tada su teške mere bile, mere reformi koje je pokrenuo predsednik Vučić dok je bio predsednik vlade, a kao posledica i rezultat tih mera mi četiri godine imamo sufciit u budžetu i javni dug koji je ispod 50 odsto BDP-a”.

Danas je Zavod za statistiku izašao sa podatkom da je u Srbiji industrijska proizvodnja u februaru bila 7,6 odsto veća nego u istom periodu prošle godine.

“Ovaj program mera je upravo rezultat i posledica reformi koja je sprovođena sa građanima zajedno. U ovom trenutku imamo dovoljno prostora, stabilne finansije imamo dovoljno novca da našoj privredi i zaposlenima pomognemo onda kada je ta pomoć najpotrebnija”, rekao je Mali i naveo da je država izdvojila zato pomoć od 5,1 milijardu evrašto je u dinarima 608,3 milijarde.

Porednjenja radi to je polovina našeg godišnjeg budžeta, rekao je Mali i dodao da je reč o 11 odsto našeg BDP-a.

Kako je istakao, nemata mnogo zemalja na svetu, “možda na prst jedne ruke” koje su izdvojile ovoliku pomoć u odnosu na veličinu i obim svoje ekonomije.

Šta je u paketu mera države za oporavak srpske privrede?
Paket ekonomskih mera države za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid-19 I podršku privredi Srbije podrazumeva ukupno devet mera, sa procenjenim efektom u visini od 608,3 milijarde dinara.

Od tih devet, tri su mere poreske politike, po dve su direktna pomoć privatnom sektoru i mere za očuvanje likvidnosti privrede, a kao ostale mere navodi se moratorijum dividendi do kraja godine i fiskalni stimulans – odnosno direktna pomoć svim punoletnim građanima.

Međutim, na podršku ne mogu da računaju oni privredni subjekti koji su tokom varednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10 odsto, ne računajuci zaposlene na određeno vreme, kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja, kao i oni koji su privremeno prekinuli poslovanje pre proglasenja vanrednog stanja, odnosno pre 15. marta.

PRVI SET MERA:
pretpostavlja u najvećem delu odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine:

-Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade sprovodi se u cilju obezbeđenja likvidnosti, održanja privredne aktivnosti i zaposlenosti.

Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja ima za cilj povećanje likvidnosti svih privrednih subjekata u privrednom sektoru koji isplaćuju zarade zaposlenima. Takođe, ova mera se odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika.

Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika.

Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve poslodavce bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.

– Odlaže se i plaćanje akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu.

Ta mera ima za cilj povećanje likvidnosti poreskih obveznika putem odlaganja plaćanja akontacija za porez na dobit za 2020. godinu koje dospevaju u drugom kvartalu 2020. godine.

Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve obveznike poreza na dobit bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.

-Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a. Ta mera ima za cilj da se od plaćanja PDV oslobode oni donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti Covid-19.

DRUGI SET MERA:
odnosi se na direktna davanja preduzećima, isplatu pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno subvencije 50 odsto minimalne zarade velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada.

Direktna pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru – uplata pomoći u visini minimalca (za vreme trajanja vanrednog stanja), i za velika preduzeća uplata pomoći u visini 50 odsto minimalca za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada .

Kod ovog seta mera je napravljena razlika u načinu primene po osnovu ekonomske snage obveznika.

U skladu sa tim, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim pravnim licima je data ekonomska pomoć u visini neto minimalne zarade za svako lice koje kod njih ima status zaposlenog.

Za pravna lica koja su klasifikovana kao velika, pomoć je opredeljena srazmerno broju lica koja ovi poslodavci zadržavaju u radnom odnosu iako je za radom tih lica privremeno prestala potreba.

Predloženim merama poslodavci se u dovoljnoj meri stimulišu da održe postojeći nivo zaposlenosti, dok se u slučaju preduzetnika, malih, mikro i srednjih pravnih lica, većim obimom prava dodatno jača likvidnost u cilju održavanja poslovanja, odnosno odustajanja od pokretanja postupaka prestanka obavljanja poslovanja.

TREĆI SET MERA:
usmeren je na očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije prouzrokovane pandemijom Kovid-19 virusa.

Ovim programom Vlada Srbije želi da minimizira spoljne uticaje, kao što su pad tražnje i prekid lanaca snabdevanja, i njihove posledice, kao što su smanjenje zaposlenosti i nelikvidnost, na poslovanje srpske privrede.

Program predviđa dve mere:

1. Program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije.

2. Garantne šeme za podršku privredi u uslovima ?ovid-19 krize za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava preko komercijalnih banaka koje posluju u Republici Srbiji.

Ukupna vrednost programa predviđenih ovom merom iznosi 264 milijarde dinara (oko 2.2 milijarde evra).

ČETVRTI SET MERA:
odnosi se na uplatu direktne pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Srbije.

Plate u javnom i penzije sigurne

„Vlada Srbije će u narednih 10 dana usvojiti uredbu, odnosno pravni okvir koji će omogućiti sprovođenje ekonomskih mera za podizanje srpske privrede“, najavio je Siniša Mali i naglasio da se taj program neće primenjivati na preduzeća koja su od početak vanrednog stanja smanila za više od 10 odsto broj radnika.

“Više puta smo apelovali i molili privrednike da ne otpuštaju svoje zaposlene”, rekao Mali.

Kaže da će najavljeni program biti finansiran na tri načina: iz rezervi budžeta kojih ima dovoljno, iz budžtskih aproprijacija, kao i na tržistu domaćem i međuanrodnom kapitala.

Vlada ostaje dosledna onome što je Vučić govoriom a to je da u javnom sektoru nema smanjenjaplata, niti optuštanja niti smanjenja penzija, jer ima dovljno novca u budežtu, naveo je ministar.

Penzije su sigurne, poručio je Mali.

Takođe, ističe da će se vlada truditi da poštuej sve obaveze koje ima prema privatnom sektoru.

Kaže da se se posebna grupa u vladi bavi korporativnim obveznicima za velika preduzeća koja mogu da računaju na taj vid podrške kako bi obezbedila ne samo likvidnost već i novi kapital.

Najavio je da se razmišlja i da se pomogne posebno najugroženijim sketorima kao što su ugostiteljstvo, hotelijestvo, povrstarstvo i drugim.

Izvor: dnevnik

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.