MALI: Srbija prva zemlja u regionu i jedina evropska zemlja van EU koja je emitovala zelene obveznice

0
Foto: Alo Dejan Briza

Prva zelena evroobveznica y Srbiji emitovana je danas u iznosu od jedne milijarde evra sa rokom dospeća od sedam godina i kuponskom stopom od 1,00 odsto, najnižom do sada postignutom na međunarodnom tržištu. Istovremeno, sa emisijom zelene evroobveznice, emitovana je i petnaestogodišnja evroobveznica u iznosu od 750 miliona evra, sa godišnjom kuponskom stopom od 2,05 procenata.

Time je danas napravljen još jedan presedan i emitovana je obveznica ročnosti petnaest godina, čime je Srbija uspela da obezbedi finansiranje na međunarodnom finansijskom tržištu na najduži rok do sada.

Takođe, današnjom emisijom Republika Srbija se svrstala u red retkih evropskih zemalja koje su na međunarodnom finansijskom tržištu emitovale zelene evroobveznice, a koje su namenjene isključivo za finansiranje ekološki prihvatljivih projekata.

Visok nivo tražnje omogućio je Srbiji da obezbedi povoljne kamatne stope za obe emitovane evroobveznice. Ukupna tražnja iznosila je preko 6 milijardi evra od strane više od 200 investitora, što je tokom današnje aukcije omogućilo smanjenje kamatne stope za 0,35 procentna poena na zelenoj, sedmogodišnjoj, obveznici i 0,30 procentna poena na petnaestogodišnjoj obveznici. Tome su prethodili višednevni razgovori delegacije Republike Srbije sa velikim brojem investitorima iz čitavog sveta.

Delegacija je još jednom predstavila Srbiju kao novu investicionu destinaciju za investitore koji isključivo ulažu u zelene projekte, i time diversifikovala investitorsku bazu.

Ministar finansija Siniša Mali je istakao da je država posvećena povećanju ulaganja u ekologiju i zaštitu životne sredine, kao i obezbeđivanju najpovoljnijih sredstava za zelene projekte iz novih izvora finansiranja, kao što je tržište zelenih obveznica.

On je dodao da se tržište zelenih obveznica u poslednjih nekoliko godina rapidno razvija sa ciljem da se obezbedi finansiranje projekata koji doprinose ekološkoj održivosti u najširem smislu. „Svake godine se u celom svetu, a ni Srbija nije izuzetak, sve više ulaže u ekologiju i zaštitu životne sredine i investitori su to prepoznali“, objasnio je ministar.

– Sredstva od izdatih zelenih obveznica koristiće se i za finansiranje i refinansiranje troškova vezanih za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode za piće i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, za izgradnju metroa i moderne železnice, zaštitu od poplava, očuvanje biodiverziteta, kontrolu i prevenciju zagađenja, prikupljanje, preradu i reciklažu otpada, energtetsku efikasnost i obnovljive izore energije. Ova sredstva će biti strogo kontrolisana i ne mogu se koristiti u druge namene, što jasno govori o našoj posvećenosti ekologiji – naveo je ministar Mali.

On je istakao da smo još jednom dokazali da, uprkos pandemiji, kada svetske privrede posustaju, mi pomeramo granice i obezbeđujemo sredstva za nove investicije, i to ne bilo koje, već investicije za čistiju i zdraviju Srbiju.

– Ponosni smo što smo lideri u regionu, a i šire, i što smo uspeli da pripremimo Okvirni dokument za izdavanje zelenih obveznica, obezbedili pozitivno mišljenje nezavisnog verifikatora i hrabro izašli na međunarodno finansijsko tržište. Samo par dana pre nego što je Srbija objavila Okvirni dokument za izdavanje zelenih obveznica, Evropska unija je objavila svoj Okvirni dokument kojim promoviše izdavanje zelenih obveznica u iznosu od 250 milijardi evra za svoje projekte, što još jednom pokazuje da idemo u korak sa svetom – naveo je Mali.

Najveći deo sredstava prikupljenih emisijom druge tranše evroobveznice, biće iskorišćen za ono što je najurgentnije u ovom trenutku, a to je da se otplate dugovi koji su nasleđeni iz prošlosti.

Naime, i ove, kao i prethodnih godina, Republika Srbija mora da otplaćuje skupe stare dugove nastale u periodu do 2012. godine. Koliko je to veliki iznos najbolje govori podatak da je samo do kraja septembra, za plaćanje obaveza, neophodno izdvojiti oko 115 milijardi dinara.

Krajem septembra, na naplatu dospeva preostali deo najskupljeg duga koji je nastao u 2011. godini emitovanjem evroobveznice u američkim dolarima sa kuponskom stopom od čak 7,25 odsto, a za plaćanje samo po osnovu te obaveze neophodno je obezbediti više od 700 miliona dolara. Preko 25 miliona dolara je potrebno samo za plaćanje kamate.

Ministar Mali je istakao da je to najbolji pokazatelj prethodne štetočinske politike i da stvarno ne vidi kako oni uopšte mogu da komentarišu sadašnje ekonomske rezultate Srbije.

– Zamislite samo koliko bi se Srbija još brže razvijala da ne moramo da vraćamo te stare skupe dugove koje su nam oni ostavili. Kada isplatimo ovaj ogromni dug krajem septembra, mi više ništa nećemo dugovati kada je 2011. godina u pitanju i nećemo ovaj dug ostaviti u nasleđe nekoj novoj, narednoj vladi i generacijama koje dolaze – rekao je on.

Takođe, još uvek se otplaćuju i zajmovi koji su od evropskih i svetskih finansijskih institucija i stranih vlada  uzimani u periodu sedamdesetih i osamdesetih godina po vrlo visokim kamatnim stopama i koje će Srbija otplaćivati još dvadesetak narednih godina.

Za otplatu obaveza prema Pariskom klubu poverilaca, neohodno je izdvojiti skoro 60 miliona evra. Zatim, do kraja godine, po osnovu starog konsolidovanog zajma Svetske banke, dospeva za plaćanje još jedna rata u iznosu od oko 28 miliona evra. Za plaćanje obaveza po osnovu ova tri dugovanja do kraja godine će biti potrošeno gotovo 90% sredstava prikupljenih emisijom druge tranše evroobveznice.

Izvor: novosti

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.