Kopaonik biznis forum: Korona će uticati na ekonomski rast

0
Foto: KPF organizator ilustracija

EBRD je krajem prošle godine prognozirao ekonomski rast Zapadnog Balkana za 2020. godinu između tri i četiri odsto, međutim, pojava koronavirusa usporiće rast svetske ekonomije, a to će se osetiti i na Zapadnom Balkanu, rečeno je danas na specijalnom panelu “Zapadni Balkan – Prognoza makroekonomskog kretanja”, uoči zvaničnog otvaranja Kopaonik biznis foruma.

Vodeći regionalni ekonomista za Zapadni Balkan EBRD Peter Tabak ističe da pojava koronavirusa unosi dosta nesigurnosti u prognoze globalnog rasta, a samim tim i po regionima.

“EBRD je napravio u novembru prošle godine prognozu ekonomskog rasta za Zapadni Balkan za ovu godinu, koji, po našoj proceni, trebalo bi da bude između tri ili četiri odsto, ali ima tu dosta nesigurnost, prvenstveno zbog koronavirusa. On će usporiti rast svetske ekonomije, što će uticati i na razvoj regionalnih ekonomija”, istakao je Tabak.

Drugi faktor koji će uticati na ekonomski rast Zapadnog Balkana jeste proces proširenja u EU, koji je, kaže Tabak, za sada nesiguran, ali ukoliko EU odluči na nastavi širenje ka Zapadnom Balkanu, to bi moglo imati pozitivan uticaj na ekonomski rast regiona.

“Sve ukupno gledano, imamo više negativnih efekata nego pozitivnih koji dolaze iz globalnog okruženja, a to će sve uticati na ekonomiju Zapadnog Balkana”, ukazao je Tabak.

Zbog toga bi države Zapadnog Balkana trebalo da nastave sa strukturnim reformama, poboljšaju rad institucija, kako na državnom tako i na lokalnom nivou, a to će, tvrdi Tabak, pomoći održivom ekonomskom rastu i stabilizaciji.

Posmatrajući šest faktora – konkurentnost ekonomije, posvećenost zelenoj ekonomiji, inkluzivnost žena i mladih, prosec integracije u globalnoj ekonomiji, fleksibilnost u energetskom i finansijskom sektoru, Tabak kaže da je u tim oblastima Zapadni Balkan dosta uradio u poslednjih 10 godina, ali da su pojedine zemlje još uvek ispod proseka od onoga što su istočne zemlje ostvarile.

Govoreći o Srbiji, Tabak kaže ukoliko bi naša zemlja regulisala upravljanje u javnom sektoru to bi značilo 0,8 odsto dodatnog ekonomskog rasta, a možda i više, ako bi se efikasnije javno upravljanje regulisalo i na lokalu.

“To bi zadržalo ljude da ostanu u zemlji i da ne napuštaju Srbiju, a ujedno bi i povećalo investicije kako na nivou zemlje, tako i na lokalu”, kaže Tabak.

On je pohvalio prodaju Komercijalne banke, ističući da je to dobra vest i da bi država trebalo da nastavi da smanjuje uticaj u vlasništvu javnih preduzeća.

“Ukoliko država poboljša upravu i državna preduzeća, prihvatajući standarde i principe iz privatnog sektora, zatim, postavi profesionalnu upravu i menadžment, državni sektor će time postati manje opterećenje za budžet, doprinosiće boljem ekonomskom rastu i izazvati veliki broj investicija”, zaključio je Tabak.

Šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Sebastijan Sosa kaže da region Zapadnog Balkana napreduje dobro, da pojačava ekonomske aktivnosti, da je ranijih godina ostvarivao veći ekonomski rast nego što je prognozirano, drži inflaciju na niskom nivou i smanjuje stopu nezaposlenosti.

Dodaje da je finansijski sektor imao dosta napretka, posebno u Srbiji, dodajući da se ipak pojedini dobri rezultati Zapadnog Balkana ne odnose na sve zemlje i kazao da tu zaostaju Albanija i Crna Gora.

Prema njegovim rečima, ekonomski rast za Zapadni Balkan je za sada pozitivan, ukazujući da je izbijanje koronavirusa spoljni rizik, te da još ne mogu da prognoziraju kakav će uticaj imati na ekonomske aktivnosti u Srbiji i regionu.

Sosa ističe da su izazovi sa kojima se države Zapadnog Balkana moraju suočiti kako bi ostvarili veći rast jesu povećanje dohotka građana, povećanje kvalifikovane radne snage, ukazujući da je nedostatak kvalifikovane radne snage problem širom regiona.

“Nedostatak kvalifikovane radne snage je jedan od ograničenja za bolji ekonomski i veći rast, a ako se države sa njima suoče, mogu da ostvare rast BDP-a za 0,8 odsto”, rekao je Sosa.

Zbog toga, savetuje, države regiona bi trebalo da kreiraju bolje politike kako da zadrže radnu snagu, povećaju angažovanost žena i drugih kategorija i obrazuju decu u skladu sa potrebama tržišta.

Osim toga, trebalo bi da više ulažu u razvoj infrastrukture, jačaju ulogu institucija i nastave borbu protiv korupcije, smanjuju sivu ekonomiju, unaprede javnu upravu i uvedu bolje upravljanje državim preduzećima.

Ekonomista Svetske banke Enrike Blanko Armas predstavio je ekonomski memorandum za Srbiju kako da poveća ekonomski rast i nivo investicija, dodajući da Svetska banka smatra da je ekonomski rast Srbije između tri i četiri odsto nedovoljan, već da bi dobar rast bio od sedam odsto.

Ukazao je da bi Srbija trebalo da nastavi sa povećanjem javnih investicija, iskorišćenjem fiskalnog prostora, sa povećanjem plata, da uredi javnu upravu, poveća produktivnost, napravi sistem koji je predvidljiviji kako bi investitori bili motivisani da ulažu.

Armas ističe da bi Srbija trebalo da poveća produktivnost kroz uvećanje kapitala i ljudskih reusrsa, dodajući da su izvozne kompanije te koje dovode do veće produktivnosti i da su joj potrebni novi proizvodi koje će ponuditi evropskom i svetskom tržištu.

“Srbija ima dosta prostora da unapredi sopstveni učinak, da unapredi izvoz kroz čitav niz reformi, pre svega, da smanji tarife, da izjednači granične procedure sa evropskim zemljama, da ima jednošalterski sistem, da se čekanja na granicama smanje uvođenjem digitalizacije”, zaključio je Armas.

Izvor: dnevnik

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.