Ko je za promenu Poslovnika Skupštine i šta menjati?

0

Poslanici vlasti i dela opozicije spremni su da učestvuju u izradi novog Poslovnika narodne skupštine i podržavaju ideju da taj dokument reguliše”prazne sale”, utvrdi vreme za raspravu tražeći ravnotežu između vlasti i opozicije, dok neki od njih tvrde da se na taj način neće ništa promeniti.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković pozvala je još pre tri meseca poslanike opozicije da se vrate u poslaničke klupe i da svi zajedno izrade novi Poslovnik Narodne skupštine i Kodeks o ponašanju poslanika, kako bi se, kaže, onemogućilo neprimereno ponašanje i uvredljive izjave poslanika.

“Taj posao će biti veoma delikatan, ja ne želim niti mogu da donesem neki oktroisani akt, iza koga će stajati samo poslanici vladajuće većine. To mora da se donese u saglasju svih poslaničkih grupa”, rekla je tada Gojković.

Za sada saglasja nema, kao ni dela opozicije u poslaničkim klupama.

Poslanica Demokratske stranke (DS) Aleksandra Jerkov smatra da nije problem u Poslovniku Narodne skupštine koji je 2009. godine donela poslanička većina Demokratske stranke, već u onima koji vode sednice i načinu na koji to rade. “Nije opozicija napustila skupštinu zato što Poslovnik nije dobar, nego zato što nam je onemogućeno da u sali predstavljamo građane”, rekla je Jerkov.

Ona kaže da je i po sadašnjem poslovniku zabranjeno koristiti govornicu da bi se “blatili i gazili” svi koji drugačije misle, a da u Skupštini sedi osuđeni ratni zločinac i preti kolegama i građanima.

“I po sadašnjem poslovniku je zabranjeno voditi skupštinu na način da u njoj postane nemoguća svaka debata, zaključila je Jerkov.

S druge strane, radikali, koji su najčešće ukazivali da je neophodno da se Poslovnik promeni pa i zvanično podneli predlog u oktobru prošle godine, kažu da su oni spremni da učestvuju u izradi novog.

Poslanica SRS Vjerica Radeta primećuje da je međutim ostalo još nekoliko meseci do kraja aktuelnog saziva Parlamenta, pa je pitanje hoće li Poslovnik doći na dnevni red. Ona smatra da je Poslovnik loš zato što ubija parlamentarnu demokratiju forsiranjem skupštinske većine.

Tako skreće pažnju da kada se uđe u replike gotovo nikada, kako kaže, da poslednji ima reč poslanik opozicije, kada se govori o amandmanu, opozicija govori dva minuta, a njih 20 iz vlasti po dva minuta po tom istom amandmanu.

“Ne mislimo da im treba zabraniti da govore, ali oni na taj način guše da se čuje reč opozicione stranke”, rekla je Radeta za Tanjug.

Ona poručuje i da ne bi smelo da se poslanici ograničavaju kako da govore i objašnjavaju određenu temu, jer se “tako guši iznošenje političkih stavova koje zastupaju stranke”.

Radeta smatra i da nije dobro to što je pitanje promene Poslovnika pokrenulo, kako kaže, jer su to tražili Kukan ili Flekenštajn “istrošeni činovnici EU”. Šef poslanika SPS i potpredsednik Narodne skupštine Đorđe Milićević i poslanik SNS Vladimir Đukanović smatraju da je Poslovnik Narodne skupštine bio bolji za vreme Slobodana Miloševića.

Đukanović se zalaže za to da se vrati taj Poslovnik jer je, kako tvrdi, bio pet puta kvalitetniji od onog koji je donela DS. “Što se mene lično tiče nemam ništa protiv da se Poslovnik promeni, da se recimo onemoguće zloupotrebe, da može čitav dan da se predlaže dnevni red”, kaže on i dodaje da je i protiv institucije “dan za glasanje”.

Đukanović smatra da glasanje treba da usledi odmah posle rasprave o amandmanima, jer bi na taj način poslanici bili naterati da budu prisutni u Parlamentu i da brane svoje amandmane, a, bila bi, kaže, i kvalitetnija rasprava.

Na kvalitet rasprave u Skupštini, smatra uticalo bi i ukidanje ograničavanja vreme, i uvođenje sistema “da uvek može da replicira s, odgovori s, da postoji neka vrsta dogovora između samih stranaka kako da se to reguliše od sednice do sednice. Smatra i da treba propisati kako poslanici treba da se odevaju u parlamentu i kakav rečnik koriste, što bi, podseća, trebalo da se reguliše Kodeksom ponašanja.

“U svakom slučaju ima prostora da se upristoji rad skupštine, da skupština zaista liči na mesto gde se vodi ozbiljna rasprava”, rekao je Đukanović. Milićević smatra da Poslovnik ne može da bude odraz aktuelnog političkog trenutka već je, kaže, potrebno postići širi konsenzus.

Kaže svestan je da je teško pronaći idealan Poslovnik i navodi da se mora pronaći ja ravnoteža između poštovanja pozicije i opozicije, međutim, smatra i da bi, ukoliko bi se čak našla i idealna verzija, postojao problem oko ključne reči – pristojnost.

Pristojnost, po njemu, znači da poslanici treba odgovorno i pošteno da rade svoj posao, što jedan deo opozicije ne razume. “Za nas su prazne sale ključno pitanje. DOS je posle 2000. govorio da sve što je ‘crveno’ nije dobro, a upravo je Poslovnik pre 2000. godine nametao jedan ozbiljan pristup.

U svakom trenutku u sali je moralo biti prisutno 126 poslanika. Kada se ukazivalo na povredu poslovnika skupština se odmah o tome izjašnjavala”, podseća Milićević. On je primetio da su postojali bezuspešni pokušaji dela opozicije da se kroz zloupotrebe Poslovnika naruši dostojanstvo.

“Ukazivali su na povredu Poslovnika da bi vodili debate, što nije moguće, a imali smo i narušavanje dostojanstva kada je u parlament (Boško Obradović) doneo kamen ili kada je jedna poslanička grupa (Dosta je bilo) organizovala “tragikomičan koncert”, podseća on.

Milićević je istakao i da je parlament implementirao preporuke Evropske komisije kada je reč o objedinjavanju rasprave, hitnosti postupka, amandmanima, javnom slušanju, i zaključio da dijalog niko nikada nije hteo da spreči, međutim, poručuje da se on mora voditi u skladu sa Poslovnikom i poštovanjem dostojanstva.

Izvor: rtv

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.