Kako se posle odmora najlakše vratiti u ritam? Psiholozi imaju odgovor

0
Foto: pixabay

Vraćanje na posao, nakon odmora, mnogima teško pada. Postepeno i planirano vraćanje u radni ritam je, prema rečima psihologa, veoma važno, te ne treba odmah uzimati na sebe najteže poslove i zadatke. Takođe, povratku na posao treba pristupiti sa planom, a ne istog momenta biti preplavljen nezavršenim ili novim poslovima, koji su nezanimljivi i opterćujući.

– Povratak radnim obavezama nakon godišnjeg odmora je vrlo individualan i treba da bude prilagođen tempu svakog pojedinca. Stručnjaci savetuju da se povratak sa mora organizuje tako da imate dan, dva pre početka radnog angažovanja kako biste postepeno mogli da se vratite svakodnevnim životnim obavezama – ističe psiholog, Bojana Tankosić.

Kako dodaje, prvog radnog dana je poželjno dati sebi prostora da se uputimo u dešavanja koja smo propustili dok smo bili na odmoru. Poželjno je i krenuti s nekim jednostavnijim zadacima s obzirom da nije lako vratiti se poslovnim obavezama nakon perioda u kom smo uživali, odmarali, živeli bez zahteva, pritisaka, rokova i očekivanja…

– Na taj način pomažemo sebi da što brže i efikasnije prebrodimo potisnutu depresiju (post odmor blues) za koju je karatersitičan osećaj umora, tuge, bezvoljnosti i slično – pojašnjava psihološkinja Tankosić.

Psiholozi tvrde da je svakom čoveku potreban dnevni, nedeljni i godišnji odmor. Tokom dana treba odmoriti najmanje 30 minuta, na nedeljnom nivou to je jedan do dva dana, a godišnji ističu kao izuzetno bitan i on bi trebao da traje minimalno 10 dana, dok je bolja opcija cele dve nedelje.

Izvor: nsuzivo.rs

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.