Gradski hoteli sigurni do Nove godine

0

– Nove mere države za gradske hotele pomoći će da taj sektor preživi do Nove godine, nakon što su hoteli u gradskim sredinama ili bili zatvoreni ili radili sa svega tri do pet odsto popunjenosti kapaciteta u poslednjih pet meseci – kazao je juče profesor i direktor poslovnog Udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES) Georgi Genov.

Ministar finansija Siniša Mali najavio je, da podsetimo, da će gradski hotelijeri dobiti podršku od 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi uz uslov da prihvate da ne otpuste više od deset odsto zaposlenih.

Po rečima Georgija Genova, ni do kraja godine ne postoji optimizam po pitanju oživljavanja međunarodnog turizma, ali će mere države pomoći našim hotelijerima da se pripreme za proleće, kada se i svi evropski hotelijeri pripremaju za dolazak stranih turista.

– Mi se sada oslanjamo na domaće turiste, a domaći turizam je pokazao dobre rezultate u banjskim i planinskim centrima, ali gradovi su dosta teško prolazili. Zbog toga te mere države HORES pozdravlja i smatra da će hotelijeri, kada pandemija prođe, to vratiti državi za neke druge namene – rekao je Genov.

Govoreći o poslovanju hotela u proteklih nekoliko meseci, on je rekao da je u jednom trenutku u Beogradu od 116 kategorisanih hotela radilo samo 42. Kaže da je popunjenost kapaciteta tih hotela bila između tri i pet odsto, što je, ističe, oko 90 odsto manje u odnosu na prošlu godinu.

– Takva situacija u gradskim hotelima nije obezbeđivala ni minimum za poslovanje – naglašava Genov.

Država je za tu meru iz budžeta izdvojila 1,2 milijardu dinara za ukupno 13.372 smeštajne jedinice u hotelima u 27 gradova Srbije.

– Mere državne podrške gradskim hotelijerima su očekivane, dobrodošle, i evenutalno bi mogle biti proširene na još neke segmente ugostiteljstva – rekao je za Tanjug ekonomista Ivan Nikolić s Ekonomskog insituta. – Državne ciljane mere podrške su očekivane, u prvom naletu obuhvatiće gradske hotele u Beogradu i Novom Sadu pre svega, verovatno će se i proširiti na neke prateće industrije usluga, rentakara, možda nekih proizvodnih usluga, i time bismo praktično zaokružili ono što smo očekivali da država u ovoj godini može uraditi kao pomoć privredi.

Efekte korona-krize na gradske hotele on je ocenio kao pogubne, rekao da su objavljene mere tu da gase požar, i dodao da će veći deo troškova ipak snositi vlasnici hotela.

– Dobro je, dobro dođe, ali ni u kojem slučaju ne može nadoknaditi izgubljeni profit, ili očekivani prihod, realizaciju koju je ta industrija planirala za ovu godinu – rekao je on.

Dodao je da smatra da će državni uslov za podršku da hotelijer ne otpusti više od deset procenata zaposlenih biti izazovan, pa će se možda neki odlučiti da ne prihvate tako uslovljenu državnu podršku.

– Takvim merama dobijamo nekoliko meseci, mali vremenski interval da bismo dočekali kraj zdravstvene krize jer to jedini izlaz iz ove situacije – rekao je on.

Osim na turizam i ugostiteljstvo, najveći negativan efekat kriza ima u sektoru saobraćaja i u kulturi, koja delom pripada državi pa su makar radnici pokriveni iz budžeta.

Čitav sektor turizma u Srbiji ima mali direktan efekat u BDP-u od 1,6 odsto a najšire gledano, indirektno taj efekat ne prelazi 2,5 odsto BDP-a.

Prezadovoljni hotelijeri

Hotelijeri su, kaže Genov, direktnom subvencijom od 350 evra za svaki ležaj i 150 evra za svaku sobu prezadovoljni, i dodaje da je to bila najprimerenija mera s obzirom na to da su smeštajne jedinice glavni proizvod nekog hotela.

Država je pokazala, dodaje, da hotelski sektor vidi kao generatora rasta i razvoja, ne samo turizma već i čitave ekonomije.

Izvor: dnevnik

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.