Da li je došlo do preokreta u pregovorima Srbije i EU – šta žele Francuska i Nemačka

0

Saradnik Instituta za evropske studije Slobodan Zečević rekao je za RTS da je poruka predsednika Aleksandra Vučića da bi Srbija mogla da uđe u EU do 2026. godine izuzetno važna, i da on verovatno ima određene informacije koje mu govore da bi taj program mogao da se ralizuje.

Slobodan Zečević je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da je takav program imala Junkerova komisija, i da je on uobičajen, jer se u četiri ili pet godina planiraju faze koje će dovesti do članstva.

Međutim, Zečević je rekao da je to tada zaustavila Francuska jer je predsednik Emanuel Makron to nekako prolongirao. Sad su se stvari ponovo okrenule, istakao je Zečević i podsetio da se Francuska zalagala za otvaranje više poglava sa Srbijom, dok sa druge strane grupa zemalja to nije želela.

Kako je objasnio, došlo je do nekog preokreta, gde je Francuska postala neka vrsta zaštitnika i promotera Srbije, a Nemačka je sa tim stala. Ranije je bilo obrnuto.

Zečević je rekao da su u Francuskoj smatrali da pre unutrašnjih reformi ne bi trebalo primati nove članice, ali EU razmišlja i geostrateški i vidi prazan prostor koji koriste Rusija i Kina.

Kada je reč o pregovrima Beograda i Prištine, Zečević je rekao da možda postoji neka ideja u EU i u Srbiji kako bi to moglo da se reši.

Pregovori s Prištinom u dve faze

Ukazao je da će se pregovori obnoviti u dve faze. Prvo je planiran sastanak u Parizu koji bi na neki način svečano otvorio nastavak dijaloga, a onda bi se kasnije nastavili pregovori u Briselu i tu bi se tražio pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa.

“Ali po meni, trebalo bi pre svega insistirati na realizaciji Briselskog sporazuma koji je već potpisan”, rekao je Zečević.

Istakao je i da odavno nije video ovoliko rivalstvo između EU i SAD, jer je EU uvek bila neka vrsta podređene strane.

“A sada se bori da pokaže da se problemi na njenom tlu ne rešavaju van EU, i to je jedna novina. Tolika novina da EU drži pod kontrolom pregovore Beograda i Prištine”, rekao je Zečević i napomenuo da je to veliki udarac za predsednika SAD Donalda Trampa koji će sigurno odgovoriti na neki način.

Govoreći o podizanju optužnog predloga protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, Zečević je rekao da bi trebalo razmišljati o žrtvama i ljudima koji su na surov način izgubili živote na Kosmetu. Zbog toga, kako kaže, Srbija želi da se to raščisti.

“Što se tiče samih pregovora, SAD je doživela udarac. Vidim da Stejt Department pozdravlja taj proces, međutim pred Trampom ima nekoliko udaraca”, rekao je Zečević navodeći da počinje da sumnja da li zaista u SAD postoje snage koje žele njegov reizbor i da li su one toliko jake da će biti sve komplikovanije za njega.

EU dobija na tempu

Rekao je da će se novi sastanak predstavnika Beograda i Prištine verovatno organizovati u Vašingtonu krajem meseca, ali navodi da je ideja Bele kuće bila da se prvo rešavaju ekonomska pitanja, pa da se kasnije postigne politički sporazum u okviru EU.

Kako ističe Zečević, sada je taj raspored poremećen i EU dobija na tempu, što je veliko iznenađenje.

Kaže i da je veliko pitanje da li će Tači moći da ostane pregovarač i kakve sada Albanci imaju namere prema SAD, jer su finansijski zavisni.

“Albanci mogu da se politički organizuju i da probaju da izvrše pritisak na Trampovu administraciju ne bi li sačekali povoljnija vremena. Da se ne angažuju i da kažu da nemaju pregovarača”, naveo je Zečević.

Izvor: rts

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.