Brnabić: Krizni štab danas u 16 sati, razmotrićemo popuštanje

0
Foto: srbija.gov.rs

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić najavila je novu sednicu Kriznog štaba danas u 16 sati i navela da će se prethodno sastati sa stručnim delom tog tela kako bi se razmotrilo koliko je moguće popuštanje mera.

Ona je na TV Pink rekla da se vidi stagnacija, čak i blagi pad novozareženih u Beogradu, gde je i najviše vakcinisanih građana.

“Obratićemo se javnosti nakon sednice Kriznog štaba. Saslušaću lekare i videćemo da pokusamo da nađemo neki balans”, rekla je Brnabićeva.

Trudićemo se, kaže, da još malo relaksiramo mere, koje su sada među blažima u odnosu na zemlje Evrope, ali da će se voditi računa da nastavimo sa rezultatima jer, iako su veliki brojevi novozaraženih, dosta su dobri.

“Vidimo stagnaciju, čak blagi pad, ali to ne smemo da ugrozimo”, naglasila je Brnabić.

Do kraja aprila barem 40 odsto stanovnika vakcinisanih drugom dozom

Srbija je do sada vakcinisala 1.454.000 stanovnika prvom dozom vakcine ili 25 odsto punoletnog stanovništva, a plan je da do kraja aprila barem 40 odsto stanovnika primi prvu dozu, izjavila je Brnabić.

To znači da bismo ubrzo imali i 40 odsto stanovnika potpuno zaštićenih i drugom dozom, rekla je Brnabić za TV Pink.

Imamo i 1.039.000 revakcinisanih građana ili 18 odsto punoletnih stanovnika, rekla je Brnabić i najavila da u ponedeljak stiže 106.470 doza Fajzer vakcina i 500.000 Sinofarm cepiva.

Večeras, dodala je Brnabić, stiže i 57.600 doza AstraZeneka vakcina iz Kovaks programa.

Razumem da je ljudima svega dosta, ali uvek moramo da razmišljamo da se mora brinuti o medicinskim radnicima, koji su pod ogromnim pritiskom, predočila je Brnabić.

Važne su mere zbog njih, rekla je ona i dodala: “Da nismo imali vakcine, brz i kontrolisan proces imunizacije i mere, koje su neuporedivo blaže nego u drugim zemljama, imali bismo više od 10.000 zaraženih dnevno.

Mi ne možemo biti bezbedni, ako komšije i prijatelji nisu bezbedni, rekla je Brnabić.

Ona je ukazala i da su strašne klevete na račun Srbije da je davala vakcine ljudima iz regiona, jer im ističe rok.

Brnabić je ocenila da su se u Beogradu vakcinisali uglavnom strani državljani koji ulažu u Srbiju.

Vakcinacija je pitanje nacionalne bezbednosti

Vakcinacija je pitanje nacionalne bezbednosti i nema važnije teme od tog procesa, izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i poručila da se niko time ne sme igrati i širenjem lažnih vesti i panike pokušavati da ugrozi stepen imunizacije.

Povodom hapšenja pojedinih antivaksera koji se su oglašavali na društvenim mrežama, Brnabić je na TV Pink rekla da su lažne vesti o vakcinaciji nešto što građane može koštati života.

“Ako je i jedna osoba koja je razmišljala da se vakciniše i čula laži pa od toga odustala i umrla, to je krivično delo. Moramo ozbiljno da se bavimo ovom temom, ovo je pitanje nacionalne državne bezbednosti”, rekla je Brnabić.

Navela je da je na poslednjoj sednici Saveta za nacionalnu bezbednost osnovna tema bila vakcinacija, a da se o tome razgovaralo i u Skupštini Srbije.

Premijerka je odbacila navode da je predsednik Aleksandar Vučić antivakser, istakavši da je on jasno pozvao građane na vakcinaciju i da je najavio da će se uskoro vakcinisati.

“Vučić je želeo da se vakciniše u trenutku kada znamo da imamo dovoljno vakcina. On sada otvara drugi krug masovne imunizacije. To će nam pomoći da dođemo do kolektivnog imuniteta”, kaže Brnabić.

Pozivajući se na podatke iz Izrela, ona je rekla da je dovoljno je da se vakciniše 56 odsto punoletnog stanovnoštva da bi se dostigao kolektivni imunitet.

“Nadam se da ćemo doći do toga do kraja juna i da ćemo moći da nastavimo normalan život”, navela je predsednica Vlade Srbije.

Podsetila je da se ona prva vakcinisala, a da su to učinili i drugi zvaničnici.

Povodom ulaska pojedinih bolnica u kovid sistem, Brnabić je rekla da je zbog toga važno da postoje mere.

“Razumem da je ljudima svega dosta, ali uvek moramo da razmišljamo i o zdravstvenim radnicima u kovid zonama koji su pod ogromnim pritiskom. Moramo da im pomognemo da bi oni mogli da zaštite živote građana. Zato su važne mere”, rekla je Brnabić.

Navela je da bi u Srbiji, kad ne bi imala vakcine, dobar informacioni sistem za prijavljivanje za vakcinaciju i mere za sprečavanje širenja korona virusa, broj novozarežnih bez sumnje bio veći od 10.000 dnevno.

Predsednica Vlade Srbije kaže da su nam vakcine pomogle, da su nas spasle i pomogle u tome da nemamo toliko restriktivne mere kao u Evropi, odnosno da nemamo zabranu kretanja i da privreda može da radi.

U Zaječaru i Požarevcu jača vakcinacija donela bolju zaštitu

Ona je pokazala uticaj imunizacije na broj novozaraženih na poređenju gradova Smederevo i Požarevac, odnosno Bora i Zaječara, po čemu je jasno da je u gradovima u kojima je znatno više vakcinisanih manje novih slučajeva korona virusa.

Gostujući na TV Pink, ona je na osnovu tronedeljenog praćenja izdvojila poređenje Požarevca i Zaječara, gde je više vakcinisanih i znatno manje novih slučajeva kovida, nego u gradovima iste veličine Smederevu, odnosno Boru gde je manje imunizovanih do sada.

“Gradovi Požarevac i Smederevo su slične veličine ali se jasno vidi da Požarevac gde broj stagnira štiti vakcinacija koja je tamo uspešnija”, rekla je premijerka.

Dodala je da je broj novozaraženih u Zaječaru u odnosu na Bor dokaz uticaja bolje imunizacije u Zaječaru.

“Sada vidimo jasan trend u odnosu na broj novozaraženih, i uticaj vakcinacije. Još jednom molba građanima da se vakcinišu”, rekla je Ana Brnabić.

Izvor: tanjug, rtv

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.