Bojkot sa mestimičnim izborima

0

Bojkot sa mestimičnim izborima – to će naposletku biti taktika najvećih opozicionih stranaka za izbore krajem aprila. To smo saznali posle odluke gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića da ide na lokalne izbore, a slična odluka očekuje se i za izbore u Paraćinu. Po čemu će se meriti uspeh ili propast bojkota, a šta je uspeh za stranke vlasti?

Najpre je deo opozicije još prošle jeseni odlučio da bojkotuje izbore. Onda je deo opozicije odlučio da bojkotuje bojkot i tako postane opozicija opoziciji. Zatim je deo opozicije koji bojkotuje parlamentarne odlučio da izađe na lokalne izbore. Ovo je ukratko opis srpske predizborne scene. Savez za Srbiju izričit je da je jedina prava opozicija ona koja ide u bojkot.

“Mi u Srbiji nemamo izbore jer izbori koji nisu slobodni, demokratski i fer, gde građani mogu da izaberu opciju za koju bi se opredelili, i gde imamo zarobljene medije, mi i nemamo izbore. Zato je bojkot već sada pobedio, jer je jasno pokazano da ova vlast već sada nema legitmitet, jer nijedna od relevantnih opozicionih partija ne izlazi na ove lažne izbore. Svaka od tih partija bi samostalno prešla cenzus, a da ne govorim o koalicijama koje višestruko prelaze cenzus”, kaže zamenik predsednika Stranke slobode i pravde, članice Saveza za Srbiju.

“Što se samog bojkota tiče i tih ljudi koji su se za to opredelili, prvo mislim da je jako neodgovorno i neozbiljno s njihove strane, i mislim da je to što su odlučili da bojkotuju ove izbore samo jedan pokazatelj da beže od realnosti, a to je da njih narod neće”, odgovara Đorđe Todorović iz Srpske napredne stranke i dodaje:”Mogu da izađu i ne izađu, mislim da to ništa neće promeniti, ali apsolutno ništa”.

Đorđe Todorović jedan je od polaznika Akademije mladih lidera Srpske napredne stranke. Posle izbora u SNS-u biće 58 odsto novih lica, a iz redova Akademije posle izbora u Skupštini Srbije biće 30 poslanika.

Đorđe Todorović kaže da za SNS bojkot uopšte nije tema, već ekonomski napredak od 2012. godine i program “Srbija 2025” koju su predstavili Aleksandar Vučić i Ana Branbić.

“Minimalna plata je sa 16 hiljada te 2012. porasla na 20 hiljada, prosečna plata sa 320 na 500 evra, to su rezultati, to je ono o čemu želimo da govorimo i naravno o budućnosti, da prosečna penzija bude 430 evra, a prosečna plata 900 evra”, ističe Todorović.

Savez za Srbiju je bojkot proglasio još u septembru, dok su trajali pregovori o izbornim uslovima na Fakultetu političkih nauka.

“Savez za Srbiju je potpuno jedinstven, on je sada na neki način i proširen, imamo nešto što je srpska opozicija, i druge opcije, Ne davimo Beograd i Pokret slobodnih građana”, ističe Borko Stefanović.

Slučaj Šapca i Paraćina 

Međutim, jedinstvo Saveza za Srbiju pokvarila su dva grada – Šabac i Paraćin.

Gradonačelnik Šapca, lider stranke Zajedno za Srbiju i član Saveza za Srbiju Nebojša Zelenović saopštio je u nedelju da njegova stranka izlazi na lokalne izbore u Šapcu, a bojkotovaće ostale izbore.

Iz Saveza za Srbiju saopštili su da se učešćem na lažnim izborima Zelenović diskvalifikovao iz Saveza za Srbiju.

Sada se čeka Paraćin. Predsednik opštine Paraćin i zamenik predsednika Demokratske stranke Saša Paunović rekao je gostujući u emisiji “Utisak nedelje” da je tražio saglasnost Demokratske stranke da izađe na lokalne izbore u Paraćinu, ali da će konačnu odluku doneti sama stranka.

“Ono što je jedino moguće kao izlazak na izbore je da ne budem član Demokratske stranke, ukoliko rešim da donesem odluku ja lično i taj moj tim i to je neminovna posledica toga jer Demokratska stranka ne treba da trpi posledice bilo kakve lokalne odluke”, rekao je Paunović.

Narodni poslanik Demokratske stranke Balša Božović ističe:”Ukoliko se izlazi u Šapcu ili u Paraćinu na izbore, onda morate dozvoliti i drugima koji žele da izađu na lokalu da izađu na izbore. U suprotnom niko ne treba da izlazi na izbore jer će to dodatno zbuniti birače i srušiti dodatno ideju bojkota, koja je ionako na klimavim nogama”.

Balša Božović je nedavno, sa još nekoliko poslanika DS-a, imao sukob sa rukovodstvom te partije. Oštro je reagovao na navode Boška Obradovića o Dragoljubu Mićunoviću, polemisao sa Borkom Stefanovićem. A stizale su mu i optužbe za saradnju sa Vučićem.

“Ako meni ili mojim kolegama, koji su najkažnjavaniji poslanici u višestranačju u Srbiji za ovih osam godina, kažete da smo kolaboracionisti samo zato što smo doveli u pitanje godinu dana pre izbora proglašenje bojkota, da bi onda isti ti izašli na izbore, a mi poštovali tu odluku, smatram da je došlo do određene zamene teza. Aposlutno je legitimno boriti se za prvo mesto u opoziciji, samo mislim da će ta ideja da našteti i samoj ideji bojkota s jedne strane, a sa druge strane da će pomoći Aleksandru Vučiću da na tim podelama u opoziciji u naredne četiri godine ostane ne vlasti”, kaže Božović.

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, zajedno sa Draganom Đilasom, Boškom Obradovićem i Vukom Jeremićem aktivno je krenuo u kampanju bojkota.

Međutim, slučajevi Šapca i Paraćina postavili su pitanje – imaju li glasači opozicije u ostalim gradovima pravo na izbore?

“Potpuno razumem i Šabac i Paraćin u tom smislu da žele da odbrane svoju slobodu, ali onda morate pustiti i nekome drugom da osvoju svoju slobodu”, kaže Balša Božović.

Za Borka Stefanovića nema dileme.

“Mislim da je Šabac slobodan grad u tom smislu što je Skupština grada Šapca slobodna, i što je pozorište slobodno, ali sam grad u kojem se ljudi ucenjuju radom u Domu zdravlja, u Elektrodistribuciji, u sudu, tužilaštvu, javnim preduzećima, grad u kojem na svaki skup opozicije dođe od 100 do 150 batinaša SNS-a i sprečavaju nas da uđemo, ne može se smatrati slobodnim”, ističe zamenik predsednika Stranke slobode i pravde.

“Čuo sam i ja za te neke legende, ali verovatno ste i vi upoznati sa time da su oni nekim leks specijalisom i nekim zakonima hteli da derogiraju ustav”, kaže Đorđe Todorović iz SNS-a.

“Jednim krilom kažu – ne izlazimo na izbore, a onda ova Đilasova omladina izlazi na izbore, vidite da imenom i prezimenom u Paraćinu i Šapcu idu, sad će i u Starom gradu određeni predstavnici tog saveza protiv Srbije da izađu na izbore, zato što njima tamo odgovaraju izborni uslovi. Kako je to moguće da ovde kažete nisu fer uslovi, a onda ovde pokušavate da preko određenih udruženja, porketa, ne znam kakvih organizacija, pristupite ovim izborima? Mislim da je to jako neozbiljno s njihove strane”, kaže Todorović.

“1 od 5 miliona” – od bojkota do izbora 

Pre Šapca i Paraćina konfuziju oko bojkota napravio je i pokret “1 od 5 miliona”. Ovaj pokret organizovao je proteste koji se od decembra 2018. održavaju svake subote.

Na protestima su nosili transparent Bojkot, da bi jedna od članica tog pokreta iznenadila Srbiju vešću da pokret “1 do 5 miliona” izlazi na izbore.

“Pod ovim uslovima nije moguće izaći na izbore i mislim da je veoma važno nastaviti tu borbu za fer i slobodne izbore jer građani to zaslužuju, ali takođe smatram da je bojkot uspešan samo ukoliko svi bojkotuju izbore, mislim da su birači zbunjeni od onog trenutka kad je ‘1 od 5 miliona’, koji napravio ugovor s narodom, iza koga je stala cela opozcija, odlučio da izađe”, kaže Balša Božović.

Sada već bivša članica pokreta Mila Jovanović u autorskom tekstu za “NIN” napisala je da je Savez za Srbiju plaćao svaki protest.

U dnevnom listu “Danas” članovi pokreta raspravljali su o navodnom telefonu jedne članice pokreta, koji je navodno kupio Dragan Đilas.

Zato je pitanje za Borka Stefanovića  da li Đilas sada stoji iza pokreta “1 od 5 miliona”?

“Naravno da ne, mi nikad nismo ni krili, uvek smo javno govorili da i Savez za Srbiju i druge opozicione stranke su pomagale logistički u smislu obezbeđivanja redara na samim skupovima, tog ozvučenja koje je tu korišćeno i to je to. Nit’ je ikad iko nekome branio da govori i slične stvari koje se sada pojavljuju, a pogotovo ne bih ulazio u bizarnosti tipa telefona. Ta odluka da se ide na izbore je, malo je reći, čudna, ali ja nisam od onih koji veruju da je iza toga neka zavera, mislim da je jedna osnovna, temeljna nabijena glupost, ništa više od toga”, kaže Borko Stefanović.

“Preko udruženja građana i pokreta, to će tek na lokalu biti popularno, ljudi preko tih organizacija tražiće načina da uzmu mandate i u lokalnim skupštinama i u pokrajinskim i parlamentarnim. To je ono što je i Đilas smislio i uspeo – da skloni jedan deo opozcije i da on preuzme palicu na tom političkom polju i tom političkom spektru”, odgovara Đorđe Todorović iz SNS-a.

Mediji 2012. i 2020. 

Kao glavni razlog za bojkot Savez za Srbiju uvek naglašava jednu stvar – medije. Naprednjaci često pominju 2012. godinu kada su, kako navode, opozicioni mediji bili samo “Svet plus info” i nedeljnik “Pečat”.

“Jeste, to su bili opozicioni mediji, samo mi ne govorimo o opozicionim, nego o objektivnim, slobodnim medijima, kakvi u Srbiji postoje, ali su malobrojni, nemaju mogućnost da uopšte dobace do tog broja kao što ima Pink ili RTS. Dakle, mi pričamo o brojevima u kojima N1 ili Nova Es, koje su kablovski operateri i kojima režimski provajderi uskraćuju mogućnost emitovanja, mogu da dobace do nekoliko desetina hiljada ljudi, a RTS gleda milion i po građana, Pink gleda preko milion građana, dakle to prvo nije za poređenje”, kaže Borko Stefanović.

“Pratim te medije s nacionalnom frekvencijom i tu vidim često i na Prvoj i na RTS-u predstavnike i opozicije i Saveza za Srbiju koji nikad nisu izlazili na izbore, a dobili su tu šansu da predstavljaju svoju politiku i svoj nerad. Suština je da danas imate sve nedeljnike koji su okrenuti protiv Aleksandra Vučića, tako da generalno priča o tome, kad pogledate elektronske medije, ovaj Đilasov i Šolakov N1 što pričaju o medijskom mraku, oni ljudi na svaki mogući način vode opozicionu politiku. Oni se bolje predstavljaju kao opozicija, očekujem da će na ovima izborima možda sebe predstaviti kao udruženje građana N1, jer su mnogo bolje politički potkovani u odnosu na ovaj deo opozicije”, kaže Đorđe Todorović.

“Šta Vučić cilja – on hoće da kaže dok ste vi bili u vlasti nas nije bilo u medijima. To prosto nije tačno, i vi u RTS-u u arhivi vrlo lako možete da pronađete koliko puta su Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, dr Nebojša Stefanović i Aleksandar Vučić bili gosti ne samo debatnih emisija, nego i u Dnevnicima i u Jutarnjim prgramima. Ja ne mogu da zamislim da bilo ko iz opozicije ili bilo ko ko misli drugačije, tipa Miće Ćulibrka, Marije Lukić, novinara Jovanovića iz Grocke, Aleksandra Obradovića budu gosti prelistavanja u Jutarnjem programu RTS-a”, kaže Borko Stefanović.

“Predsednik Kine je posetio Srbiju pre nekoliko godina, i sad do kraja godine očekujemo njegov drugi dolazak, znate to je jedan ugled koji Aleksandar Vučić uživa u svetu. Ja to nisam mogao da vidim ni na N1 ni u tim nedeljnicima, jedino što mogu tamo da vidim je kad napadaju članove njegove porodice. Ja tamo ne vidim ni da smo izgradili 350 kilometara autoputa, ni da smo smanjili nezaposlenost sa 25 na 9,5 odsto, ništa od toga nema. I onda oni pričaju o medijskom mraku. A znate zašto – zato što fabrikuju svaki dan afere, pričaju protiv porodice Aleksandra Vučića kako bi svi ljudi u ovoj zemlji bili okrenuti na te dnevno-političke teme, a suština sklonjena sa strane. To je da mi govorimo ovde o rezultatima, govorimo o tome šta je to što smo uspeli da uradimo, i kada poredite 2012. i 2020. To su dijametralno suprotne Srbije”, kaže Đorđe Todorović, polaznik Akademije mladih lidera SNS-a.

Brojevi i bojkot

Kad je reč o brojevima, Aleksandar Vučić nedavno je rekao da će rezultat od 48,2 odsto glasova osvojen na izborima 2016. godine biti donji prag kojim će biti zadovoljni na ovim izborima, sve drugo smatraće neuspehom. Istraživanja o popularnosti političkih partija pokazuju da je SNS prvi. I možda se na ovim izborima i neće odlučivati pobednik, već će izbori biti borba za izlaznost. Koji brojevi će reći da je bojkot uspeo, a koji da je propao?

“Verujem da bojkot može da bude uspešan samo ako ima konkretna merila, dakle ako manje od 40 procenata izađe. Ukoliko se dovede u pitanje legitmitet naredne vlade i parlamenta, i s tim u vezi smatram da treba postaviti stvari na neki merljiv način, da znamo šta je to što bi bojkot učinilo uspešnim, a kakav bi to bojkot bio neuspešan”, smatra Balša Božović.

“Jasno je nama da Vučić može da objavi koliko god procenata da je izašlo, mi ćemo ga u toj laži uhvatiti, ali mi smatramo da je bojkot već dao rezultat zato što je pokazao da šta god da oni sad urade, biće prinuđeni da to sve rade sami i imaće jednu potpuno nelegitimnu skupštinu i vladu koja će na osnovu toga biti formirana”, smatra Borko Stefanović.

“Beže od izbora zato što znaju da ih narod neće, a onda će izaći na ulice, ja to pretpostavljam, kako bi formirali, kako su oni rekli, tehničku vladu. Da preko ulice upravljaju ovom zemljom – pa to se nikad neće desiti. Nikad se nije desilo i nikad neće”, odgovara Đorđe Todorović iz SNS-a.

Poslanik Demokratske stranke Balša Božović veruje da je važno da se postave kriterijumi bojkota.

“I na taj način što će oni koji su predložili bojkot na kraju snositi sve zasluge ukoliko bojkot uspe, ali naravno i svu odgovornost ukoliko bojkot ne uspe”, zaključuje Božović.

Do 26. aprila vlast će imati ozbiljan zadatak – da što više ljudi izvede na glasanje i da svoje birače ubedi zašto da izađu na izbore na kojima je lako pogoditi pobednika.

Opozicija će morati da odgovori na mnoga pitanja. Najvažnije, kako će se shvatiti bojkot sa mestimičnim izborima? Ovog proleća će se znati za koga je bojkot politička obaveza, a za koga reč i ništa više.

Izvor: rts

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.