Biće hlebnog žita i za nas i za svetsku pijacu

0

Za tri sedmice trebalo bi otprilike da krene žetva žita. Ali dok prvi otkosi ne padnu, valja reći u kakvoj je kondiciji pšenica s obzirom na to da je maj bio kišan i hladan, a pre toga dugo bila suša.

Generalno gledano, kažu agronomi, očekuje nas solidna žetva, a to znači da će nacionalni prosek biti malo iznad četiri tone po hektaru.

– U svim delovima Vojvodine kiša je padala neravnomerno pa ima delova pokrajine gde je rod u odličnom stanju, dok, s druge strane, ima područja gde kiše nije bilo dovoljno pa je pšenica ređa – klasova je manje po kvadratnom metru, ali to moža biti i dobro jer omogućuje da zrno bude krupnije – kaže naučni saradnik na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Aćin. – Pšenica je sada u fazi mlečne zrelosti i trenutne umerene temperature idu joj naruku pa bi, ukoliko vreme i nadalje bude takvo, pogotovo ako ne bude toplih noći, žetva mogla početi u trećoj dekadi juna.

Poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela Zoran Sefkerinac kaže da je kiša pala kasno i da će ovogodišnji dugi sušni period ostaviti posledice na prinose pšenice u Banatu.

Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije kaže da je trećina pšenice u lošem stanju, i da ima dosta primera da su zemljoradnici zbog velike suše preoravali pšenicu.

570.000 hektara pšenicom posejano, po podacima „Žita Srbije”
– Oko trećine pšenice je osrednjeg kvaliteta, a oko 35 do 40 odsto parcela pod pšenicom je u odličnom stanju i na tim njivama je zapravo došlo do izražaja koliko je značajna primena agrotehničkih mera – naveo je Nenad Manić.

– Suša, posebno u južnom i srednjem Banatu, uticaće na to da predstojeća žetva bude jedna od lošijih – kazao je Sefkerinac, koji smatra da rod u Banatu neće biti teži od dve do tri tone po jutru.

35–40 odsto parcela pod pšenicom je u odličnom stanju
Po podacima „Žita Srbije”, jesenas smo posejali 570.000 hektara pšenice, dok Republički zavod za statistiku kaže da je imamo na 583.000. hekatara.

Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da je ovog proleća klima doprinela da primena agrotehničkih mera, sastav zemljišta i predsetveni usevi više nego ranijih godina odrede koliki će biti prinosi.

– Izgled žita je šarolik – kaže Saković. – Ima područja gde se mogu očekivati prinosi i sedam tona po hektaru, ali ima njiva gde zrna neće biti ni dve tone po hektaru.

Saković navodi da bi žita ove godine trebalo da imamo oko 2,3 miliona tona, što je više nego dovoljno za domaće potrebe, ali napominje da nam je ostalo pšenice od prošle žetve pa ćemo, kada požanjemo ovogodišnji usev, s lanjskim zalihama ima oko 2,9 miliona tona pšenice.

– Još nemamo podatke o tome koliko smo pšenice prodali u maju, a sigurno će se prošlogodišnjim pšenicom trgovati i tokom juna, ali uprkos tome, sigurno će biti oko pola miliona tona lanjske pšenice – istakao je Saković.

Izvor: dnevnik

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.