Korona i robotizacija ugrožavaju desetine miliona radnih mesta

0

Oko 53 miliona radnih mesta u Evropskoj uniji biće robotizovano do 2030. godine, što bi moglo biti ubrzano usled pandemije virusa kovid-19, a zbog čega će više od 20 odsto radne snage biti primorano na sticanje novih veština i prekvalifikaciju, pokazala je studija.

To su rezultati istraživanja globalnog instituta Mekinsi o budućnosti rada u Evropi i uticaju kovida-19 i automatizacije na zaposlenost u EU.

U izveštaju je navedeno da bi skoro 59 miliona ljudi u EU, odnosno 26 odsto od ukupnog broja zaposlenih, moglo u kratkom roku da se suoči sa ekonomskim posledicama pandemije i restriktivnih mera – smanjenjem radnih sati i plate, ili sa privremenim ili stalnim prestankom radnog odnosa.

Kriza sa virusom kovid-19 imala je snažan uticaj na tržišta rada u EU, međutim pandemija nije jedini razlog promena i oblikovanja budućnosti rada u Evropi.

Radna mesta koja su ugrožena zbog pandemije virusa kovid-19, ali i automatizacije variraju po sektorima, međutim najveći broj poslova u riziku su u tri oblasti – trgovini, proizvodnji i ugostiteljstvu.

Broj evropskog radno sposobnog stanovništva biće smanjen za oko 13,5 miliona, odnosno za oko četiri odsto do kraja decenije, a pad će posebno biti izražen u Nemačkoj sa oko četiri miliona i Italiji sa oko 2,5 miliona manje.

Automatizacija i zamrzavanje pojedinih ekonomskih aktivnosti, koji će se odvijati različitim brzinama, dovešće do smanjenja broja radnih mesta i ubrzati proces stvaranja novih profesija.

Kovid-19 bi s jedne strane mogao da ubrza prelazak radne snage na nove poslove koji zahtevaju drugačije veštine, a sa druge strane kriza s virusom mogla bi da produbi razlike između više i manje obrazovanih radnika, ali i između država u EU, navedeno je u izveštaju.

Navodi se da oko 50 odsto Evropljana živi u stabilnim ekonomijama koje privlače nove stanovnike, da se evropske oblasti koje čine dom za oko 30 odsto Evropljana suočavaju sa smanjenjem radno sposobnog stanovništva zbog imigracije ili starenja, a da preostalih 20 odsto čini kategorija sa dinamičnim rastom i najvišim BDP-om po glavi stanovnika.

Broj radno sposobnog evropskog stanovništva koji živi i radi u drugoj evropskoj državi udvostručio se od 2003. do 2018. sa oko osam na 16 miliona, dodaje se u izveštaju.

Izvor: tanjug, rtv

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.