Grenland bi u ovom veku mogao izgubiti više leda nego što je izgubio za 12.000 godina

0
Foto: pixabay

Grenland je na putu da u ovom veku izgubi više leda nego u bilo kojom drugom periodu holocena, periodu od 12.000 godina tokom kog je procvetala ljudska civilizacija.

Studija objavljena 30. septembra u časopisu Nature , nudi najnovije dokaze da je najseverniji deo Zemlje, koji sadrži količinu smrznute vode koja može da podigne globalni nivo mora za 24 metra, ušao u period naglog opadanja i mogao bi da se istopi u potpunosti ako ljudi nastave da upotrebljavaju fosilna goriva u trenutnim razmerama.

U istraživanju se takođe stavlja po strani ideju da su nedavna velika otapanja glečera na Grenlandu deo prirodnog ciklusa, za šta je dokaz brzina kojom se glečeri otapaju, u poređenju sa bilo koji drugim periodom u prošlosti.

“Gajimo uverenje da će ovaj vek biti jedinstven kada je reč o promenama u prirodi u poređenju sa prethodnih 12.000 godina”, kaže vodeći autor studije Džejson Briner, glaciolog sa Univerziteta u Bafalu.

Povezivanje prošlosti i budućnosti

Tokom poslednjih 40 godina, ubrzano zagrevanje prouzrokovalo je i brže otapanje leda. Kako bi ovaj trend stavili u širi istorijski kontekst, naučnici su koristili evidenciju o rastu i topljenju ledene ploče tokom hiljda godina.

Istraživači su pokušali da rekonstruišu promene u debljini ledenog pokrivača Grenlanda tokom čitavog holocena koristeći izotope kiseonika unutar ledenih jezgara, što je dalo indikacije o prošlim temperaturama.

“Ljudi su oblikovali prošlost grenlandskog pokrivača, ljudi će ga oblikovati u budućnosti”, kaže Briner. “Do sada, tokom nijedne analize nije korišćen ovaj metod, kojim se povezuju prošlost i budućnost”.

Briner i njegove kolege su novim podacima popunili “praznine u vremenu”, i u tom procesu su rekonstruisali otapanje Grenlanda na sofisticiran način.

Kombinovali su model ledene ploče sa podacima o temperaturi i snežnim padavinama iz nekoliko ledenih jezgara, koje su prikupljali širom kontinenta. Zatim su ove informacije povezali sa klimatskim modelom, isprobavajući različite scenarije koristeći niske i visoke emisija ugljenika, kako bi odredili potencijalnu budućnost ledenog pokrivača.

Rezultati su pokazali da je trenutna brzina kojom se Grenland ekstremnija od bilo kog drugog perioda u holocenu.

U ovom veku Grenland bi mogao da izgubi 6.100 milijardi tona leda, ako se nastavi prosečna brzina topljenja od 2000. i 2018. godine.

Izvor: rtv

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

POSTAVI ODGOVOR