Brnabić na obeležavanju 75 godina od oslobođenja Aušvica

0
Foto: pixabay

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić doputovala je u Poljsku gde danas prisustvuje ceremoniji obeležavanja 75 godina od oslobođenja nacističkog koncentracionog logora Aušvic-Birkenau.

Predsednicu vlade dočekali su ambasador Republike Srbije u Poljskoj Nikola Zurovac i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Sa premijerkom Brnabić u Poljsku je otputovala i devedesetosmogodišnja Borbala Igumanović, preživela iz Aušvica koja će biti jedna od 200 preživelih koji će prisustvovati današnjoj ceremoniji.

Pored njih, ceremoniji prisustvuju i predsednik Poljske Andžej Duda, direktor Aušvic memorijalnog muzeja Pjotr Civinski, kao i veliki broj svetskih zvaničnika-predsednik Izraela Ruven Rivlin, presednica Slovačke Zuzana Čaputova, predsednici Austrije Aleksander van der Belen i Nemačke Frank Valter Štajnmajer, slovenački predsednik Borut Pahor, premijerka Belgije Sofi Vilmes, premijeri Bugarske Bojko Borisov, Hrvatske Andrej Plenković i Češke Andrej Babiš, francuski premijer Eduar Filip, premijer Grčke Kirijakos Micotakis, mađarski premijer Viktor Orban, premijeri Luksemburga Gzavije Betel i Holandije Mark Rute, norveška premijerka Erna Solberg, ministar finansija SAD-a Stiven Mnučin i drugi zvaničnici.

Jevreji su bili najbrojniji među 1,1 milion ljudi koji su izgubili život u logorima, ali je među njima bilo i Poljaka, Rusa…

Veče uoči komemoracije, preživeli su se, oslanjajući se na svoju decu i unuke, prošetali po mestu gde su bili dovedeni i u kojem su preživeli najstrašnija mučenja.

Oni su rekli da su došli u Aušvic da se sećaju, da podele svoju sudbinu sa drugima i pokažu prkos prema onima koji su želeli da ih unište.

“Nemam grob na koji bih otišla, ali znam da su moji roditelji ovde umrli i spaljeni. Dolaskom u Aušvic, ja im odajem počast”, rekla je Ivon Englman, 92-godišnja žena koja je došla iz Australije.

Ona se seća da je bila dovedena u Aušvic iz geta u Čehoslovačkoj, da su joj skinuli odeću, obrijali glavu i stavili u gasnu komoru.

Nekim čudom, gasna komora tog dana nije radila i ona je preživela.

Jenet Špigel, 96-ogodišnjakinja, imala je 20 godina kada je dovedena u Aušvic, gde je provela devet meseci.

Sada živi u Njujorku i boji se rastućeg antisemitizma u Sjedinjenim Državama.

“Mladi ljudi moraju da znaju da ništa nije sigurno, da se grozne stvari mogu desiti i da moraju da budu oprezni. A ono što se dogodilo Jevrejima, nikad ne bi smelo da se ponovi”, rekla je Špigel.

Svetski lideri su se prošle nedelje okupili u Jerusalimu na 5. svetskom forumu o Holokaustu, kada je obeležena i godišnjica oslobođenja Aušvica, a taj događaj je poljski predsednik bojkotovao nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin okrivio Poljsku za izbijanje Drugog svetskog rata.

Organizatori navode da fokus ceremonije treba da bude na preživelima, a ne na politici.

Današnji dan, 27. januar obeležava se kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.

Aušvic je u Austriji dugo bio tabu tema

Bivši koncentracioni logor Aušvic važi u svetu kao simbol holokausta, a u Austriji je on bio dugo godina tabu tema.

U Austriji nisu želeli da govore o zločincima, već su pričali, samo o žrtvama iz Austrije, te se decenijama Austrija u memorijalnom centru tog nekadašnjeg logora predstavljala kao “prva žrtva nacizma”.

Istoričari i dan danas tvrde da nedostaje fokusirano istraživanje o Aušvicu, to jest još uvek je nejasno koliko je uopšte Austrijanaca ubijeno u tom logoru.

Prema “knjigama smrti” ubijeno je nešto više od 1.000 Austrijanaca, ali je poznato da je većina žrtava odmah po dopremanju direktno smeštana u gasnu komoru, bez upisivanja imena.

Procene govore o više od 11.000 Austrijanaca, što je jedna šesnaestina svih austrijskih žrtava holokausta.

Inače, ogromna većina žrtava iz Austrije bili su Jevreji, kao i Romi, a veoma mali broj Austrijanaca bili su u tom logoru iz političkih razloga.

Nakon završetka Drugog svetskog rata Aušvic je bila tabu tema u Austriji, zemlji u kojoj je rođen Adolf Hitler, koji je pokrenuo “mašineriju smrti”.

Do 1950-tih Aušvic u austrijskoj javnosti nije tematizovan kao mesto patnje političkih protivnika nacizma i otpora, pošto su Jevreji inače, kao najveća grupa žrtava, smatrani kao “žrtve političkog progona”.

Tek početkom 1960-tih, podstaknuti suđenjem protiv Adolfa Ajhmana u Jerusalimu, Aušvic je u austrijskoj javnosti postao tema, a ubrzo i sinonim nacističkih zločina.

 Izvor: Tanjug, RTV

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.