Mirović: Timski rad daje najbolje rezultate

0

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, zajedno sa članovima Vlade, predstavio je na današnjoj konferenciji za medije jednogodišnje rezultate rada pokrajinske administracije.

U skladu sa programom rada koji je pre godinu dobio dvotrećinsku podršku poslanika u Skupštini Vojvodine, Mirović je podsetio na principe kojima se Pokrajinska vlada rukovodila u prethodnih godinu dana.

Prema rečima predsednika Pokrajinske vlade, drugi važan princip jeste saradnja sa Vladom Republike Srbije, kroz model koji je definisan kao okupljanje oko projekata.

„Tom saradnjom Vojvodina je samo dobila, jer smo time na svim nivoima, u saradnji sa ministarstvima i državnim fondovima, obezbedili značajna finansijska sredstva i projekte za Vojvodinu i podstakli rast u mnogim lokalnim samoupravama i u celoj Vojvodini“, istakao je Mirović.

Govoreći konkretno o rezultatima u proteklih godinu dana, Mirović je naveo da je okupljanje oko projekata indukovalo glavni cilj Pokrajinske vlade, a to je brži ekonomski razvoj Vojvodine.

„Kroz velike projekte, i kroz razvojni koncept budzeta za 2017, uspeli smo da obezbedimo 10 odsto više sredstva u nominalnom iznosu u odnosu na 2016, a kroz poslednji rebalans i dodatnih 2,5 milijarde dinara za, pre svega, ekonomski razvoj“, naglasio je Mirović dodajući da će najznačajnija suma u svim oblastima biti usmerena na konkretne razvojne projekte.

Mirović je naglasio i da je stopa nezaposlenosti smanjena na 13,6 odsto, odnosno da je za 5,5 odsto manja u odnosu na početak 2016. godine.

„Zajedničkim radom obezbeđeno je novih 12.000 radnih mesta, i gotovo da nije bilo sedmice kada nije otvorena nova fabrika na teritoriji naše pokrajine“, kazao je Mirović.

Važno pitanje u funkciji ekonomskog razvoja ticalo se i razvoja novih industrijskih zona. Mirović je tim povodom istakao da je u proteklih godinu dana uloženo 186 miliona dinara za otvaranje ili opremanje industrijskih zona u Kanjiži, Kovinu, Novom Bečeju, Beloj Crkvi, Inđiji, Šidu, Baču, Kuli i Bačkom Petrovcu.
Prema rečima predsednika Pokrajinske vlade u segmentu saobraćajne infrastrukture evidentan je značajan napredak kada je u pitanju projekat izgradnje Fruškogorskog koridora. Pre mesec dana je potpisan memorandum sa kineskom kompanijom CRBC, a očekuje se uskoro i ugovor za realizaciju radova.
Takođe, završena je prva faza rekonstrukcije 57 kilometara Grebenskog puta, radi podsticaja svih oblika turizma u tom delu Vojvodine.

Mirović je dodao i da se sa Gradom Novim Sadom priprema projekat izgradnje Sentandrejskog puta, te da je u Sremskoj Mitrovici zajednički finansiran veliki podvožnjak, kao deo inicijative da se rastereti saobraćaj kroz taj grad.

Banatska magistrala je u proteklih godinu dana dobila prostorni plan, i, kako je predsednik Pokrajinske vlade naveo, sa nadležnim republičkim ministarstvom zajednički se radi na pripremi projektne dokumentacije za brzu saobraćajnicu od Novog Sada do Zrenjanina i od Zrenjanina do Beograda.

Važna vest u oblasti zaštite životne sredine jeste to da je Specijalni rezervat prirode „Bačko Podunavlje„ upisan u svetsku listu rezervata biosfere UNESKO programa. To je značajno za razvoj turizma i opština na kojima se prostire taj rezervat.

Značajni rezultati ostvareni su u oblasti poljoprivrede i vodoprivrede. Kako je Mirović naveo, u 2017. godini budzet za poljoprivredu je 8,2 milijarde dinara, što je, i, u nominalnom, i, u realnom iznosu, najveći budzet u odnosu na prethodne godine.

„Direktna podrška poljoprivrednicima povećana je za 80 odsto, sa 800 miliona u 2016, na 1,4 milijarde dinara u 2017“, kazao je Mirović dodajući da su poljoprivrednici koristili bespovratna sredstva za nabavku sistema za navodnjavanje, protivgradne mreže, otvaranje malih stočarskih farmi, prerađivačke kapacitete i drugo.

U toku su i radovi na nekoliko važnih projekata u oblasti vodosnabdevanja. Priprema se izgradnja tri kilometra nasipa kod Hrtkovaca, kako bi obala Save sa sremske strane u potpunosti bila zaštićena od poplava, a sličan projekat se radi i kod Gomolave. Mirović je dodao i da su u toku i radovi na Velikom bačkom kanalu. Cilj da se on u narednih tri do pet godina u potpunosti očisti, te da se sa završetkom radova na izgradnji prečistača otpadnih voda za Vrbas i Kulu, u toj poslednjoj fazi, očisti i kanal i kroz Vrbas i time završi važan posao za Vojvodinu.

Značajni projekti su pokrenuti i kada je reč o međunarodnim fondovima. U toku je javna nabavka za sanaciju ili izgradnju 11 podsistema za navodnjavanje, u okviru takozvanog Abu Dabi fonda, s ciljem da obezbedi navodnjavanje dodatnih više od 13 hiljada hektara.

Mirović je posebno naglasio da su značajna sredstva uložena u zdravstvo. Kako je naveo, u toku je javna nabavka za rekonstrukciju bolnice u Pančevu, nabavljene su tri nove angio-sale za bolnice u Subotici, Zrenjaninu i Somboru, a za nešto manje od godinu dana biće završena nova zgrada Hitne pomoći. Značajna sredstva su uložena u popravku dotrajalih aparata, kao i za nabavku novih aparata, odnosno u prvom delu godine uloženo je 65 miliona dinara, a nakon rebalansa još 190 miliona dinara.

„Naša politika je da svi dijagnostički aparati u svakom trenutku moraju da rade u sistemu zdravstvene zaštite kojim upravlja Pokrajinska vlada“, kazao je Mirović dodajući da trenutno ne radi samo aparat za mamografiju u Institutu za onkologiju, za čiju popravku je izdvojeno šest miliona dinara, i očekuje se da će za desetak dana biti popravljen.

Izgradnja B i C bloka u Kliničkom centru Vojvodine, sa 30 hiljada novih kvadrata i 400 novih ležajeva, sa značajnim poboljšanjem uslova za rad lekara i lečenje pacijenata, jedan je on najznačajnijih projekata u oblasti zdravstva. Očekuje se da će 12. jula biti potpisan memorandum između republičkog ministarstva finansija i Evropske investicione banke, te da će tokom septembra započeti procedura izbora izvođača radova za izgradnju.

U proteklih godinu dana akcenat je bio i na razvoju manje razvijenih opština, pa je izdvojeno je 482 miliona dinara za podsticaj lokalno- ekonomskom razvoju u 17 takvih opština.

Evidentna je i snažnija inicijativa prema evropskim fondovima. U toku je realizacija tri prekogranična INTERREG projekta sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom, za koje je Vojvodina dobila preko 13 miliona evra. Istovremeno, širi se krug prijatelja Vojvodine u odnosu na postojeću saradnju sa evropskim regijama, pa su potpisani ili su u pripremi sporazumi o saradnji sa kineskim regijama. Takođe, potpisani su i sporazumi o saradnji sa Almatinskom oblasti u Kazahstanu i Gomeljskom oblasti u Belorusiji.

Mirović je naveo da je socijalna zaštita trasirana kao jedna od važnih oblasti u koju je ulagano. Pokrajinska vlada je na samom početku svog mandata u 2016. godini obezbedila nedostajuća sredstva za isplatu pomoći od 12.000 dinara mesečno za 4.200 porodica sa troje dece. Kako je naveo, u ovoj godini, i svih narednih godina, iz budzeta će se sa potpunom sigurnošću isplaćivati pomoć namenjena porodicama sa troje dece.
Za poboljšanje uslova u ustanovama socijalna zaštite iz tekuće budzetske rezerve obezbeđeno je 60 miliona dinara, a nastavljen je program finansiranja vantelesne oplodnje, te su obezbeđena 32 miliona dinara za 160 parova.Nabavljena su i sanitetska vozila za sedam gerontoloških centara u Vojvodini.
Pružana je i direktna podrška malim i srednjim preduzećima u oblasti privrede i turizma, sa izdvojenih više od 267 miliona dinara. Kako je Mirović istakao, turizam je prepoznat kao privredna grana koju treba podsticati, o čemu govori i podatak da je su značajno povećana sredstva za aktivnosti Turističke organizacije Vojvodine.

Predsednik Pokrajinske vlade je istakao da je pokrenut jedan važan višegodišnji projekat na obnovi predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, koji se realizuje u koordinaciji sa Kancelarijom za javna ulaganja. Pa su tako na pokrajinskom konkursu ove ustanove već dobile sredstva za pripremu projektne dokumentacije u iznosu većem od 60 miliona dinara.

„U drugoj polovini ove godine krećemo sa javnim pozivom: više desetina objekata predškolskih ustanova i škola konkurisaće za sredstva za tekuće popravke, za investiciona održavanja preko Uprave za kapitalna ulaganja i za izgradnju novih objekata“, najavio je Mirović nastavak ovog velikog projekta.

Sumirajući aktivnosti u oblasti visokog obrazovanja i naučnoistraživačke delatnosti, Mirović je rekao da su se, umesto ranijeg, nenamenskog trošenja sredstava preko fonda za nove tehnologije, sredstva usmerila pre svega na finansiranje stalnih materijalnih troškova Univerziteta, pa su tako fakultetima ostajala sredstva za svoje razvojne projekte. Posebno je istakao investicije u nove objekte: izgradnju zgrada instituta „Biosens“ i naučno-tehnološkog parka, a osvrnuo se i na komunalno uređenje u okviru kampusa UNS-a, koje se realizuje zajedno sa Gradom Novim Sadom.

„U oblasti energetike i građevinarstva smo zatekli više od 1.200 predmeta koji su godinama čekali ili na izdavanje građevinskih dozvola ili na odgovarajućih rešenja u procesu ozakonjenja objekata. U dogovoru sa nadležnim ministarstvom, primili smo 10 službenika i broj nerešenih predmeta se polako smanjuje i ja očekujem do kraja godine da ne budemo poslednji na listi, gledajući broj dana koji je potreban da bi se izdala građevinska dozvola“, osvrnuo se Mirović na rešavanje postojećih problema.

Posebno je naglasio podatak da u proteklih godinu dana, vrednost investicija koje su ishodovane u Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, u odnosu na procenjenu vrednost iz projektne dokumentacije, iznosi više od 9,5 milijardi dinara, te da se na osnovu toga može sagledati priprema budućih investicija u svim oblastima.

U ovoj oblasti, Mirović je naveo da su značajne i aktivnosti u okviru IPA programa, gde se učestvuje u pripremi izrade projektno tehničke dokumentacije za prugu Subotica-Baja, ukupne vrednosti 3,5 miliona evra. Potpisan je i jedan, veoma značajan, ugovor za budućnost: izrada studije dubokih geotermalnih voda, vredan 500.000 evra, koju radimo sa francuskim partnerima i ona treba, kako je Mirović rekao, da pokaže mesta koja do danas nismo istraživali a imaju energetske potencijale za privredni razvoj.

Osvrnuvši se na oblast kulture i informisanja, gde je bilo mnogo novina, predsednik Mirović smatra da je Pokrajinska vlada uspela da „pokrije“ jednu veliku tražnju i kada je reč o tradicionalnim kulturnim ustanovama koje decenijama bitišu u Vojvodini i kada je reč o ovim samoniklim kulturnim manifestacijama, koje su postale prepoznatljive kao deo kulturne mape Vojvodine.

Izdvojena su značajna sredstva za rehabilitaciju srpskog sakralnog nasleđa, crkvenih objekata svih verskih konfesija, rad ustanova koje imaju manjinski karakter a značajne su za svaku manjinsku zajednicu u oblasti kulture. Posebno je istakao jednu značajnu novinu u muzeološkoj oblasti, a to je formiranje Muzeja prisajedinjenja, gde su u toku pripremni radovi na adaptaciji prostora budućeg muzeja, koji će biti u sklopu Muzeja Vojvodine i Arhiva Vojvodine.

Mirović je naveo da je Pokrajinska vlada finansijski pomogla više od 140 kreativnih projekata i više od 100 projekata u oblasti kulture i umetnosti nacionalnih manjina, gde se trudila da finansijski i pojača ovu oblast.

U oblasti sporta i omladine najvažniji projekat budućnosti je nova Letenka.

„Pripremili smo projekat, očekujem da do kraja godine ili najkasnije početkom 2018. imamo građevinsku dozvolu. To je veoma težak projekat na kojem će ispit polagati koncept okupljanja oko projekata. Tu su i Grad Sremska Mitrovica, zatim „Srbijagas“ i pokrajinska administracija. U martu moramo biti spremni za početak radova, ima dosta posla i na kraju mandata ove Pokrajinske vlade želimo da ostavimo objekat koji će raditi 365 dana u godini, koji će biti izgrađen po međunarodnim standardima i koji će koristiti deca osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta ne samo iz Vojvodine i naše zemlje, zatim deca sa posebnim potrebama, sportisti, ali i deca iz onih porodica koje nemaju sredstava da finansiraju boravak dece u ovakvom objektu,“ rekao je Mirović.
U ovoj oblasti nastavlja se i sa finansiranjem sanacije, adaptacije i opremanja objekata školskog sporta.“Obezbedili smo dodatna sredstva, jer želimo da sagradimo još 20-tak školskih igrališta“, rekao je Mirović.

Predsednik Pokrajinske vlade osvrnuo se kratko i na velike projekte koji se sa nacionalnog nivoa realizuju u Vojvodini, kao što su izgradnja Žeželjevog mosta, pruge Beograd-Budimpešta i Fruškogorski koridor.

Tu su zatim 3,2 milijarde dinara koje je Uprava za kapitalna ulaganja uložila u 41 opštini za proteklih godinu dana. To su vredni projekti, neki od njih su u toku, poput izgradnje fabrike vode u Kovačici, rekonstrukcije velike terase u Subotici, izgradnje prilaznih saobraćajnica između Nove Pazove i autoputa Beograd-Novi Sad i drugih važnih i velikih projekata koji će podstaći bržu indukciju ekonomskog razvoja Vojvodine.

Takođe, izjavio je da će za dva dana Ministarstvo kulture i Pokrajinska vlada potpisati ugovor o finansiranju izgradnje zgrade Radio-televizije Vojvodine.
„Izdvojićemo više od 500 miliona dinara mi i 400 miliona dinara Ministarstvo kulture. To je jedan okvirni finansijski ugovor. Očekujem da do kraja jula bude raspisana javna nabavka za izgradnju zgrade, a u toku je javna nabavka za rušenje postojeće zgrade.“

Na kraju svog izlaganja, Igor Mirović je rekao:

„U potpunosti smo se držali programa koji je usvojen u Skupštini Vojvodine i gotovo sve ciljeve i sve konkretne razvojne projekte smo realizovali na vreme, jedino kasnimo dva do tri meseca kada je reč o izgradnji nove zgrade RTV. U drugim oblastima nemamo ni dana kašnjenja“.

Izvor: Vlada Vojvodine

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.