Većina Nemaca protiv proširenja EU

0

Nemci se smatraju za angažovane Evropljane, ali i njih je zahvatio „briselski sevdah“, jer prema najnovijem istraživanju, većina Nemaca kritički gleda na Evropsku uniju, a skoro dve trećine protivi se daljem proširivanju EU, piše Dojče vele (DW).

Kako se navodi, Nemci su nezadovoljni situacijom u Evropskoj uniji: 62 odsto njih smatra da se EU nalazi na pogrešnom putu.

To pokazuje reprezentativna anketa koju je, za hamburšku fondaciju Kerber (Körber-Stiftung), sprovela agencija za politička istraživanja „TNS infratest“. Ključno slabljenje kohezije dogodilo se zbog Bregzita, smatra 67 odsto Nemaca i istovremeno se zalaže za tvrd pristup u pregovorima o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije.

Prema podacima, Nemci većinom odbacuju dalje proširenje Evropske unije (64% protiv, 33% za). To se posebno odnosi na članstvo Turske u EU protiv čega se izjasnilo 82 odsto ispitanih.

Kritički pogled na EU imaju pre svega mladi uzrasta izmedu 18 i 29 godina, a ako se ta grupa razvrsta prema stranačkom opredeljenju, onda se pokazuje da su prema EU naročito kritički orijentisani oni koji podržavaju desnokonzervativnu Alternativu za Nemačku (AfD). Samo dva procenta simpatizera AfD-a smatra da je Evropska unija na dobrom putu. Takvo mišljenje ima 19 odsto onih koji podržavaju stranku Levice i 50 odsto onih koji su za demohrišcane (CDU/CSU).

Kako navodi DW, Nemci ne žele podeljenu EU, vec transparentniju i bližu običnim ljudima. Skoro jednoglasno su za veću saradnju na evropskom nivou. „Ljudi od Evrope očekuju da funkcioniše“, ocenjuje nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer. To se odnosi recimo na teme kao što su migracije ili bezbednost.

Nekakav napredak je u svakom slučaju postignut: postoji velika spremnost članica EU za zajednicku bezbednosnu i odbrambenu politiku, tvrdi Štajnmajer. To, medutim, za Nemce ne podrazumeva obavezno i formiranje zajedničke, evropske vojske: samo 54 procenta ispitanih zalaže se za takve vojne jedinice. Ipak, 84 odsto smatra da bi Evropska unija trebalo da igra jaču ulogu na svetskoj pozornici.

Široku podršku istovremeno ima vodeća uloga Nemacke u EU: 59 procenata ispitanih zalaže se za dalje proširenje te uloge. Sa druge strane, 43 odsto njih smatra da nemacki angažman u drugim zemljama-clanicama nije u dovoljnoj meri prepoznat. Takođe, velika većina protivi se tome da se Briselu na raspolaganje stavi više finansijskih i ljudskih resursa nego do sada.

Kada je reč o reformi Evropske unije, većina ispitanika zalaže se za zajednicko odlučivanje svih zemalja-članica, a samo 13 procenata veruje da nove impulse Uniji može da pruži tandem Francuska-Nemačka. Ipak, većina je za snažniju bilateralnu saradnju sa glavnim nemačkim partnerima u Evropi: sa Francuskom (80%), Italijom i Holandijom (po 71%) i Poljskom (67%). Podrška saradnji sa Velikom Britanijom nedvosmisleno je opala.

Čak 73 odsto Nemaca smatra da je rešenje izbegličke krize moguce samo na evropskom nivou. Takode, mnogi ispitani smatraju da su druge članice EU, tokom izbeglicke krize, ostavile Nemacku na cedilu.

Ogromna većina zalaže se za veće učešce Evropske unije u borbi protiv uzroka te krize, čak i ako bi to bilo povezano sa dodatnim finansijskim troškovima (91%). Takođe, velika većina odbacuje ideju o zatvaranju granica Nemačke u cilju rešavanja izbegličke krize. I mada je broj izbeglica značajno opao, samo trećina ispitanih smatra da ce dogovor sa Turskom imati bilo kakav efekat.

Izvor: Tanjug

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.