Preminuo bivši kubanski predsednik Fidel Kastro

0

Bivši kubanski predsednik Fidel Kastro, revolucionarni vođa koji je izgradio komunističku državu na pragu SAD i 50 godina prkosio američkim naporima u cilju njegovog svrgavanja, preminuo je u petak uveče u 90. godini, javila je danas kubanska televizija, prenose agencije.

Predsednik Kube Raul Kastro (85) saopštio je nešto posle ponoći po lokalnom vremenu drhvatim glasom na nacionalnoj televiziji da je njegov stariji brat preminuo u petak u 22.29 sati, a saopštenje je završio uzvikujući revolucionarni slogan: “Ka pobedi, uvek!”.

Raul Kastro, koji je preuzeo vlast nakon što je njegov stariji brat Fidel hospitalizovan 2006, rekao je da će ostaci revolucionalnog lidera biti kremirani u subotu rano ujutro, “u skladu sa njegovom željom”.

Jedna od vodećih svetskih figura u drugoj polovini 20. veka, Fidel Kastro je imao izuzetno veliki uticaj s obzirom na veličinu njegove male karipske ostrvske zemlje, navodi AFP.

Francuska agencija ističe da je jedan od svetskih lidera koji je najduže ostao na vlasti, i jedna od najneobičnijih ličnosti u modernoj istoriji, prkosio uzastopnim američkim administracijama i pokušajima ubistva.

On je srušio opoziciju na Kubi i vodio komunističku karipsku zemlju kroz hladni rat, pre nego što se povukao 2006. godine kada je skoro preminuo od crevnih problema, ali je doživeo istorijsku obnovu diplomatskih veza sa Vašingtonom prošle godine.

Fidel Kastro, koji je preživeo američki trgovinski embargo, ali i desetine, a možda i stotine pokušaja ubistava, preminuo je osam godina nakon što su ga zdravstveni problemi primorali da formalno preda vlast Raulu, navodi AP.

Posle robije pod mandatom diktatora Fulhensija Batiste, egzila u Meksiku i katastrofalnog početka svoje pobune, on je trijumfalno ušao u Havanu u januaru 1959. i, u 32. godini, postao najmlađi lider u Latinskoj Americi.

Decenijama je služio kao inspiracija i izvor podrške revolucionarima od Latinske Amerike do Afrike.

“Socijalizam ili smrt” ostao je Kastrov slogan iako je demokratija u zapadnom stilu osvojila svet, a drugi komunistički režimi u Kini i Vijetnamu prihvatili komunizam, ostavivši Kubu sa 11 miliona stanovnika kao ekonomski oslabljenu “marksističku neobičnost”, ističe američka agencija.

I AP podseća da je Fidel Kastro ipak doživeo pregovore Raula Kastra s američkim predsednikom Barakom Obamom u decembru 2014. o otvaranju Kube prema SAD, kada su Vašington i Havana saopštili da će učiniti korake kako bi obnovili diplomatske odnose, prvi put otkako su prekinuti 1961.

Obazrivo je tada “blagosiljao” istorijski sporazum sa dugogodišnjim neprijateljem u pismu koje je objavio posle jednomesečnog ćutanja.

Rojters navodi da je bradati lider došao na vlast posle revolucije 1959. i 49 godina vladao Kubom s mešavinom harizme i gvozdene volje, izgradivši jednopartijsku državu i postavši centralna figura tokom hladnog rata.

Preobrazivši Kubu od “igrališta za bogate Amerikance” u simbol otpora Vašingtonu, Fidel Kastro je na vlasti nadživeo devet američkih predsednika.

Njegova smrt će teško izazvati krizu s obzirom na to da je Raul Kastro čvrsto na vlasti, ali ipak, odlazak čoveka koga je većina Kubanaca zvala “El Komandante” ili samo “Fidel”, ostavlja veliku prazninu u zemlji kojom je toliko dugo vladao i, uz to, naglašava smenu generacija u kubanskom komunističkom rukovodstvu, zaključuje britanska agencija.

Odlazak “majstora prezzivljavanja”

Kuba je ostala bez Fidela Kastra, simbola kubanskog socijalizma, komunisticckog idola i oca revolucije, koji je u petak uvecce preminuo u 90. godini, a ostache upamchen kao lider koji je tokom pola veka vladavine prkosio SAD i prezziveo pomraccenje globalnog komunizma, ali i izbegao mnogobrojne pokussaje ubistva.

Bivssi kubanski predsednik, bradati “El Komandante” koga mnogi pamte s nezaobilaznom cigarom u ustima i u vojnoj uniformi, preminuo je nakon duzze crevne bolesti zbog koje je joss sredinom 2006. privremeno prestao da obavlja duzznost predsednika, prenevssi ovlasschenja na pet godina mladjeg brata Raula.

U dugoj politicckoj karijeri, bio je generalni sekretar Komunisticcke partije, premijer i ssef drzzave, uvek do kraja odan ideji socijalizma i zzestoki protivnik kapitalisticckog sistema.

Kada je Raul i zvaniccno postao novi lider 2008, Fidel se posvetio pisanju veoma ccitanih, kolumni u partijskom listu “Granma”. Povremeno je imao konsultacije s novim drzzavnim rukovodstvom bez, kako je naglassavao, zzelje da im natura svoja vidjenja, iako se nije uvek slagao s njihovim stavovima. Sastajao se i sa stranim zvaniccnicima koji su dolazili u Havanu, ccemu su mediji uvek davali veliki publicitet.

Dugoveccnom lideru se ispunila zzelja da umre prirodnom smrchu, ssto je ccesto prizzeljkivao u mnogobrojnim intervjuima, podsechajuchi da je mnogo puta bio meta atentatora, naruccenih od njegovih kubanskih protivnika ili stranih sila kojima nije bio po volji.

Kubanski hroniccari su tvrdili da je CIA “visse stotina puta” pokussala da likvidira Kastra, koji je dugo vazzio za “neprijatelja SAD broj jedan”. O glavi mu je radila i kubanska opozicija, uglavnom ona izbegla s “Crvenog ostrva”, na kojem je on, daleke 1959. godine, izveo socijalisticcku revoluciju, proteravssi diktatora Fulhensija Batistu, miljenika SAD.

U svetskim medijima, za koje je uvek bio atraktivan sagovornik zbog svog leviccarenja i odolevanja raznim pritiscima i zaverama, nazivan je i “majstorom prezzivljavanja”. Leviccarskim pokretima i liderima u Latinskoj Americi bio je i ostao uzor revolucionara.

Kastro je rodjen 13. avgusta 1926. godine na porodiccnoj plantazzi ssecherne trske, u blizini Birana, u siromassnoj provinciji Orijente.

SSkolovao se kod jezuita, a pravni fakultet je zavrssio u Havani 1945. godine, kao student koji je “imao lepotu, harizmu i revolucionarnu energiju”, kako su govorile njegove kolege. Kasnije je doktorirao prava.

Vech 1952. kandidovao se za parlamenat, ali mu je ulazak u politiku spreccio vojni udar koji je izveo general Batista.

Naredne godine, predvodio je neuspessnu pobunu protiv rezzima, posle ccega su on i njegov mladji brat Raul uhapsseni. Slobodu je ugledao posle dve godine, zahvaljujuchi opsstoj amnestiji.

U proleche 1955. godine otissao je u Meksiko, gde se posvetio reorganizaciji Pokreta 26. jul u disciplinovanu gerilsku snagu. Krajem iste godine, s grupom revolucionara, brodichem se prebacio na Kubu, gde su im vladine snage priredile krvav doccek.

Sa svega 12 prezzivelih kamarata – medju kojima su bili Raul i CCe Gevara – dospeo je u planinski venac Sijera Madre i zapocceo gerilski rat.

U 1959. godini uspeo je da hiljade gerilaca uvede u Havanu i iz nje istera diktatora Batistu, slomivssi njegov “proamericcki rezzim”.

Postao je premijer i mitski lider Kubanaca, koji nikada nisu prestali da ga obozzavaju.

Nacionalizacijom americckih kompanija, bez nadoknade, naveo je SAD da prekinu diplomatske odnose s Kubom, pa se okrenuo SSSR-u.

SAD su prvi put pokussale da ga srusse, preko kubanskih iseljenika, 1961. godine, ali u tome nisu uspele, jer su potcenile stepen odanosti naroda svom harizmaticcnom lideru.

Zbog Kube i Kastra, koji je dozvolio Sovjetima da na ostrvu postave svoje lansirne rampe, svet se nassao na ivici nuklearnog rata. Kataklizma je izbegnuta u poslednji ccas, kompromisom najvechih sila.

Kad je 1963. ubijen americcki predsednik Dzzon Kenedi, bilo je tvrdnji da je u atentat umessana i Kastrova Kuba, ali to nije dokazano.

Komunisticcka partija Kube je 1976. godine usvojila socijalisticcki ustav, a Kastro je izabran za predsednika. Konkurenciju, prakticcno, nije ni imao, a neprikosnoveni vodja svog naroda ostao je sve dok sam, zbog pogorssanog zdravlja, nije saopsstio da se povlacci.

Kastro je godinama podrzzavao socijalisticcke i leviccarske pokrete u svetu, zbog ccega je, istovremeno, bio kudjen i hvaljen. Niko mu, medjutim, nije sporio da je uvek bio hrabar, osoben, nepokolebljiv u borbi za svoje ideje.

Uveo je Kubu u Pokret nesvrstanih i bio na njegovom ccelu, odolevssi jakim pritiscima SAD koje su, vissedecenijskim ekonomskim sankcijama, zzelele da njegovu zemlju vrate u ruke porazzenih snaga i kapitalisticcki blok.

Ono ssto mu je priznavao ccitav svet, otvoreno ili manje javno, jeste odrzzavanje nezavisnosti Kube, uprkos decenijama dugim ekonomskim sankcijama od strane SAD i gubitku pomochi od S S SR-a, kad se ta “komunisticcka imperija” raspala, poccetkom 1990-ih.

Kuba je pod njegovim vodjstvom ussla u Pokret nesvrstanih zemalja, u vreme hladnog rata dosta uticajan savez drzzava sa raznih kontinenata.

Administracija Dzzordzza Bussa je 2001. godine svrstala Kubu medju zemlje koje naziva “osovinom zla”, optuzzivssi Kastra da razvija biolossko oruzzje. Izdrzzao je i taj pritisak Vassingtona, protiv kojeg je, u medjuvremenu, okrenuo i veliki deo Latinske Amerike.

Kastrova bolest je i do danas ostala enigma i tema mnogih nagadjanja i spekulacija. U svetu se, najccessche, govorilo da je oboleo od raka, ali Kubanci to nikad nisu potvrdili. U Havani su, i kad je operisan, dugo tvrdili da che se sigurno vratiti na kormilo zemlje. Na veliku zzalost ogromne vechine njegovih sunarodnika, to se nije dogodilo.

Bolest je izmenila Kastrov izgled, ne samo u fizicckom smislu. Naterala ga je da skine vojnu uniformu koja je, uz “havanu” medju zubima, bila deo njegovog imidzza. Retko ju je skidao, govorechi da che je potpuno odlozziti tek kad revoluciju izvede do kraja, odnosno kad Kubu uvede u komunizam.

Zaklinjao se, takodje, da che do smrti ostati marksita-lenjinista.

Pored dva brata i ccetiri sestre, Kastro – koji se, zvaniccno, tri puta zzenio, ostavlja i sina Fidela “Fidelita” i kcherku Alin, koja je emigrirala u SAD, gde je objavila da njen otac ima joss pet sinova, iz veze sa jednom dugogodissnjom ljubavnicom.

Vučić: Srbija će uvek ceniti slobodarski duh Fidela Kastra

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je, povodom smrti Fidela Kastra, uputio danas telegram saučešća predsedniku Državnog saveta i Saveta ministara Republike Kube Raulu Kastru, u kome se ističe da će Srbija uvek visoko ceniti slobodarski duh kojim je branio suverenitet svoje zemlje. U telegramu premijera Srbije se kaže:

“Veoma me je ožalostila vest o smrti Fidela Kastra, dugogodišnjeg lidera Republike Kube. Kroz njegov život i rad, kao jedne od najupečatljivijih svetskih državničkih figura dvadesetog veka, odslikava se najveći deo istorije Vaše zemlje. Njegovom smrću završava se jedna snažna politička era. Srbija će uvek visoko ceniti slobodarski duh kojim je Fidel branio suverenitet svoje zemlje, da bi Kubu, kako je govorio, vratio Kubancima. U ime Vlade Srbije i svoje ime upućujem iskreno saučešće Vama i narodu Kube”, navodi se u telegramu premijera Vučića.

Izvor: Tanjug

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.