Oprečne reakcije na Kastrovu smrt, saučešća svetskih lidera

0

Vest o smrti dugogodišnjeg kubanskog lidera Fidela Kastra izazvala je oprečne reakcije – dok u Havani tuguju, na ulicama Majamija se slavi, a neki sadašnji i bivši strani lideri izrazili su žaljenje zbog smrti revolucionarnog vođe, prenose danas agencije.

Kubanska državna televizija danas emituje specijalni program o životu preminulog bivšeg lidera, a stanovnicima Havane harizmatični revolucionarni vođa već nedostaje i za mnoge je vest o njegovoj smrti bolan udarac, javlja AP.

S druge strane, pola sata nakon što su kubanske vlasti zvanično saopštile da je Kastro preminuo, nastalo je opšte veselje u naselju “Mala Havana” u Majamiju, gde žive mnogi Kubanci koji su tamo pobegli od komunističke vladavine.

Radost zbog smrti Fidela Kustra neki su izrazili trubeći iz automobila, a neki udarajući u šerpe, mašući kubanskim zastavama i klicajući u centru te zajednice Kubanaca u egzilu na Floridi, gde je čak istim povodom priređen i vatromet uz zvuke salse, navodi američka agencija.

Na vest o Kastrovoj smrti reagovali su i strani zvaničnici, pa je tako francuski predsednik Fransoa Oland izjavio je da je Fidel Kastro bio oličenje “i nada i razočaranja” kubanske revolucije, prenosi AFP.

“Kao akter hladnog rata, on je za Kubance predstavljao ponos u odbacivanju spoljne dominacije”, istakao je Oland.

Predsednik El Salvadora Sančes Seren izrazio je duboko žaljenje za “prijateljem i večnim drugom”, a predsednik Meksika Enrike Penja Nijeto je na Tviteru napisao da je Kastro bio prijatelj Meksika koji je unapređivao bilateralne odnose zasnovane na poštovanju, dijalogu i solidarnosti.

“Indija žali za gubitkom velikog prijatelja”, poručio je putem Tvitera i indijski premijer Narendra Modi.

Španska vlada je pozdravila Kastra ako “figuru od ogromnog istorijskog značaja”.

Bivši sovjetski predsednik Mihail Gorbačov rekao je agenciji Iterfaks da je Fidel Kastro u 20. veku učinio sve što je mogao da uništi kolonijalni sistem i uspostavi kooperativne odnose, pri čemu je ojačao zemlju za vreme najoštrije američke blokade i, iako pod ogromnim pritiskom, izveo Kubu iz blokade na put nezavisnog razvoja.

Vest o smrti dugogodišnjeg protivnika SAD danas puni naslove američkih medija, koji su njome rano jutros apdejtovali vebsajtove posle prazničnog vikenda i obeležavanja Dana zahvalnosti, obimno izveštavajući o preminulom kubanskom revolucionaru.

Tako, “Njujork tajms” Kastra opisuje kao čoveka koji je “isfrustirao 11 američkih predsednika i nakratko gurnuo svet do ivice nuklearnog rata” i kao “veliku međunarodnu figuru čiji je značaj u 20. veku znatno prevazišao ono što se moglo očekivati od šefa male ostrvske države sa 11 miliona stanovnika”.

“Vašington post” piše o Kastru kao o “duhovnom svetioniku za svetsku krajnju levicu” i navodi da “iako ga je volelo mnoštvo sledbenika, kritičari ga vide kao respresivnog lidera koji je Kubu praktično pretvorio u gulag”.

“Kastro je svoje prkošenje zapadnom kapitalizmu nosio kao počasnu značku, održavajući komunizam živim u zapadnoj hemisferi dve decenije nakon kraha Sovjetskog Saveza”, zaključuje “Los Anđeles tajms”.

Putin: Kastro je “simbol jednog razdoblja”

Ruski predsednik Vladimir Putin pohvalio je danas Fidela Kastra, lidera kubanske revolucije koji je preminuo u petak uveče u 90. godini, nazvavši ga “simbolom jednog razdoblja” i “iskrenim i pouzdanim prijateljem Rusije”, saopštio je Kremlj, javlja AFP.

“Ime ovog istaknutog državnika se s pravom smatra simbolom jednog razdoblja u novijoj istoriji sveta”, napisao je Putin u telegramu kubanskom predsedniku i Fidelovom bratu Raulu Kastru, navodi se u saopštenju.

Ruski predsednik je, izrazivši saučešće narodu i Vladi Kube povodom smrti vođe kubanske revolucije, istakao da je Fidel Kastro bio “iskren i pouzdan prijatelj Rusije”.

DW: Kubanski heroj i diktator koji je “umirao” više puta

Vesti o smrti Fidela Kastra cesto su se širile svetom, a sada je i potvrđeno: Fidel Kastro, dugogodišnji šef kubanske države je preminuo, piše Dojče vele koji ocenjuje da je Kastro iza sebe ostavio sporno nasleđe.

Kastro je držao govore koji su mogli da traju više sati. Dogadalo se da harizmaticni revolucionar svoje slušaoce “okupira” petosatnim, cak i sedmosatnim nastupima.

Neumorno je kritikovao zakletog neprijatelja, SAD.

“Jenki nikada nece odustati od kontrole zemlje, vode, rudnika i prirodnih resursa naše zemlje”, napisao je 2012. bivši šef države, vlade, vojske i partije, jedine dozvoljene stranke na Kubi.

Fidel, kako ga nazivaju mnogi Kubanci, vec se u mladim danima posvetio socijalizmu i ceo život se borio za svoju predstavu pravde i za kubanske nezavisnosti. Bile su mu omražene industrijske nacije sa svojim kapitalistickim uredenjem.

Sa svojim socijalistickim planovima Kastro je sve više provocirao bes SAD, saveznike je pronašao u “Istocnom bloku”, medu njima je bila i Nemacka Demokratska Republika (DDR).

Po navodima Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu, u Nemackoj je (prvenstveno u bivšem DDR-u) studiralo ili radilo, po procenama, 30.000 Kubanaca.

Sovjetski Savez je Kubi pomagao najpre finansijski, a 1962. je Moskva na ostrvu stacionirala i rakete srednjeg dometa.

SAD su brzo reagovale, ali takozvana “Kubanska kriza” na kraju je ipak okoncana bez izbijanja nuklearnog rata, a iste godine na snagu je stupio americki trgovacki embargo protiv Kube i on do danas opterecuje odnose dvaju zemalja, ali i privredu karipske države, podseća DW.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza ekonomska situacija na Kubi dodatno se osetno pogoršala zbog kubanske zavisnosti od Moskve.

Kastro je od pocetka kontinuirano ulagao u državni sistem obrazovanja i zdravstva. Do danas je on na glasu kao jedan od najboljih u regionu. Istovremeno je Kubancima uskratio slobodu mišljenja i informisanja, politicke protivnike je slao u zatvoru, a sa svojim se neprijateljima “beskompromisno obracunavao”, kako kaže bivši nemacki ambasador na Kubi Bernd Vulfen, navodi DW.

“Fidel Kastro ce nam ostati u secanju kao covek koji je poslao u zatvor stotine ljudi i to samo zbog njihovih miroljubivih politickih aktivnosti”, kaže i Maja Libing, iz Amnesti internešenal. Zbog Kastrove politike ostrvo je napustilo nekoliko stotina hiljada Kubanaca.

Za nemackog finansijskog savetnika Hans-Olafa Henkela, koji je za svoj društveni i ekonomski angažman dobio brojna odlikovanja, Fidel Kastro je u 60-im godinama prošlog veka bio uzor, zbog njegove neustrašivosti. “Da je on postao demokrata, svuda u svetu bi mu dizali spomenike”, pretpostavlja Henkel.

Kastro je na vlasti bio 49 godina, nijedan monarh 20. veka nije tako dugo vladao kao on.

Kastro – revolucionar koji je inspirisao i užasavao svet

Umro je bivši kubanski lider Fidel Kastro – harizmatični El komandante i jedan od najizuzetnijih političkih ličnosti 20. veka koji je iza sebe ostavio legat sa pečatom poluvekovnog revolucionarnog “fidelizma”.

Mnogi Kubanci još su u neverici da je Kastro umro, pošto su pre samo devet dana u medijima objavljene njegove fotografijae sastanka sa predsednikom Vijetnama na kojima nije loše izgledao.

“Ovo nije rastanak, samo pozdrav”, objavio je list podmlatka Komunističke partije “Juventud Rebelde”, citirajući stih iz himne kubanske revolucije “Asta sjempre”.

List ga naziva “goniocem uragana” čija životna dostignuća predstavljaju “dokaz mogućeg”.

List komunističke parije “Granma” ističe Kastrovu “disciplinu, lojalnost i hrabrost”, dok ga radio stanica “Reloh” naziva “simbolom humanosti”.

“Uvek ćemo te voleti i braniti revoluciju koju si pokrenuo”, poručuje kubanski sajt “Kubadebate”, prenosi BBC.

U tekstovima drugih svetskih medija iznose se oprečna mišljenja o legatu Fidela Kastra, ali mu jedno niko ne spori – da je ostavio dubok trag u istoriji.

Argentinski list “Klarin” naziva Fidela velikim revolucionarom i jednim od najvažnijih ličnosti 20. veka, a meksička “Hornada” piše da će Kastro “biti jedan od lidera koji će se najduže pamtiti i biti predmet analize”.

List “El Nuevo Dijaro” iz Nikaragve konstatuje: “Divili su mu se kao revolucionarnom mitu, a bio je optuživan i kao diktator, ali čak i njegovi neprijatelji su priznavali da je harizmatičan i da je bio sposoban da rukovodi državom”. “Niko ne ostaje hladan na njegovu kontroverznu ličnost”, zaključuje list.

S druge strane, mnogi mediji u Zapadnoj Evropi su u izveštajima isticali da Kastro nije bio heroj.

Španski ABC kaže da je bio “prevarantski tiranin koji je služio marksizmu da bi uveo totalitarni režim koji je doveo Kubu na ivicu ekonomskog kolapsa”, kao i da se sa njegovom smrću “otvara istorijska šansa za istinski politički i privredni preokret”.

Italijanski “Korijere dela Sera” objavila je detaljan tekst o istoriji Kube u vreme Kastra pod naslovom “Od utopije do torture”.

Nemački magazine “Štern” objavio je tekst Konrada Šilera koji navodi da je Kastro preživeo mnoge pokušaje ubistva da više nije ni verovao d aće umreti.

“Velt” kaže da je Kastro prešao put od “revolucionara do disiluzioniste” i da je “njegov san u većem delu samo ostao san”.

“Sada je Fidel Kastro – jedan od poslednjih političkih dinosaurusa Hladnog rata – umro”, piše list.

Ruski Prvi kanal je objavio da je Kastro predstavljao simbol jedne cele ere i da je bio jedan od najupečatljivijih svetskih poltičara, bez obzira šta neko mislio o njegovoj politici.

Alžirska tv stanica je navela da je Kastro bio humanista i podsetila da se on poslednji put pojavio na televiziji tokom posete alžirskog premijera Havani.

Al Džazira je objavila prilog u kome ocenjuje da se kontroverze oko Fidela Kastra nikada neće okončati, pa čak ni posle njegove smrti.

Ruska “Rusija 1” konstatuje da je “harizmatični Fidel Kastro postao simbol protivljenja američkom imperijalizmu”.

“Do poslednjeg dana Fidel Kastro se borio da bi osigurao da i posle njegove smrti Kuba ostane verna njegovim idealima socijalne pravde”.

Kineski “Global tajms” piše: “Tokom i posle Hladnog rada, SAD su pokretale ratove protiv manjih i slabijih zemalja u Latinskoj Americi i ostatku sveta. Amerika je svrgla režime mnogih zemalja, ali ne i Kube… Na kraju, administracija Baraka Obem je pružila grančicu mira i bilateralni odnosi su obnovljeni. To je dokaz da je Kastro jedan izvanredan strateg”.

“Gardijan” ističe da nijedna ulica na Kubi ne nosi ime Fidela Kastra, niti je podignut spomenik u njegovu čast, ali njemu nije bila ni potrebna takva vrsta priznanja, piše Gardijan.

Fidel Kastro je zaslužan za besplatno školovanje i medicinsku zaštitu, a karipsko ostrvo je pretvorio u ekonomsku, političku i društvenu laboratoriju, što je istovremeno intrigriralo, inspirisalo i užasavalo svet, navodi britanski list.

Kubanci će se 29. novembra na Trgu Revolucije u Havani oprostiti od bivšeg lidera koji je umro u 90. godini. Proglašena je devetodnevna žalost, biće kremiran, a njegovi ostaci će biti sahranjeni 4. decembra u istorijskom jugoistočcnom gradu Santjago de Kuba.

Obama: Istorija će pokazati koliki je bio Kastrov uticaj

Predsednik SAD Barak Obama saopštio je danas da će istorija pokazati i proceniti ogroman uticaj preminulog kubanskog predsednika Fidela Kastra na Kubu i svet, prenose agencije.

On je u poruci, u kojoj je izjavio saučešće Kastrovoj porodici, kazao da u ovom trenutku Amerika pruža ruku prijateljstva kubanskom narodu.

“Za vreme mog mandata, radio sam na ostavljanju prošlosti za nama i stvaranju budućnosti u kojoj odnosi dve države nisu definisane razlikama, već stvarima koje delimo kao komšije i prijatelji”, rekao je Obama.

Prema njegovim rečima, prethodnih šest decenija odnose SAD i Kube obeležile su nesloga i duboka politička neslaganja, ali da to treba ostaviti “u prošlosti”.

“Kubanski narod mora da zna da im je Amerika prijatelj i partner”, zaključio je Obama u saopštenju.

Tramp: Kastro brutalni diktator koji je ugnjetavao svoj narod

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp je preminulog vođu kubanske revolucije Fidela Kastra danas nazvao “brutalnim diktatorom koji je ugnjetavao svoj narod skoro šest decenija”, prenose agencije.

Rojters navodi da je Tramp u saopštenju naveo da će njegov kabinet učiniti sve što može kako bi kubanskom narodu obezbedio slobodu i prosperitet.

“Iako tragedije, smrti i pol koje je uzrokovao kastro ne mogu biti izbrisani, američka administracija će učiniti sve što može kako bi Kubancima osigurala početak puta ka slobodi i napretku”, naveo je Tramp u saopštenju i dodao da je Kastro u nasleđe ostavio “smrtonosne odrede, krađe, nezamislivu patnju, siromaštvo i poricanje fundamentalnih ljudskih prava.

Prema njegovim rečima, “iako Kuba ostaje totalitarno ostrvo”, da će Kastrova smrt obeležiti “sklanjanje od strahota koje su predugo trpljene, a ka budućnosti u kojoj će divni kubanski narod konačno živeti u slobodi koja tako zaslužuje”.

U prvoj reakciji na vest o smrti Kastra Tramp je napisao na Tviteru samo “Fidel Kastro je mrtav!”, bez daljeg elaboriranja.

Rojters podseća da je Tramp, koji 20. januara naredne godine preuzima funkciju šefa Bele kuće, pretio tokom predizborne kampanje da će preokrenuti poteze koje je učinio odlazeći američki predsednik Barak Obama na otvaranju u odnosima sa Kubom, zbog zabrinutosti za stanje verskih sloboda na Kubi.

Pens: Tiranin Kastro je mrtav, živela slobodna Kuba!

Novoizabrani potpredsednik SAD Majk Pens naveo je danas da “nova nada sviće” za Kubu nakon smrti revolucionarnog vođe Fidela Kastra.

“Tiranin Kastro je mrtav. Nova nada sviće. Bićemo uz ugnjetavani kubanski narod zarad slobodne i demokratske Kube. Viva Cuba Libre (Živela slobodna Kuba)!”, napisao je Pens na Tviteru, a prenosi Rojters.

Keri uputio kubanskom narodu saučešće zbog Kastra

Američki državni sekretar Džon Keri uputio je danas saučešće kubanskom narodu zbog smrti revolucionarnog vođe Fidela Kastra.

“SAD potvrđuju svoju podršku produbljivanju našeg zajedničkog angažovanja sa kubanskim narodom sada i u narednim godinama”, naveo je Keri u saopštenju, prenosi Rojters.

On je dodao da, kako su dve zemlje krenule napred u procesu normalizacije odnosa, to bi trebalo da bude učinjeno “s iskrenom željom da se ne ignoriše istorija, već da se ispisuje nova i bolja budućnost dvaju naroda”.

Maradona: Kastro mi je bio kao drugi otac

Najbolji argentinski fudbaler svih vremena Dijego Armando Maradona izjavio je saučešće povodom smrti revolucionarnog vođe Fidela Kastra, za koga kaže da mu je bio kao drugi otac.

“Zvali su me iz Buenos Ajresa i bio sam u šoku kad sam čuo da je vođa umro”, rekao je Maradona novinarima u Zagrebu gde bodri Argentince koji igraju finale Dejvis kupa sa Hrvatskom.

Maradona je više puta izjavio da se divi Kastru, za koga je rekao i da je “pored boga, on razlog što je živ”

Izvor: Tanjug

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.