Ovo su osnovne novine koje donosi Nacrt predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, a koje je Ministarstvo pravde uputilo Skupštini Srbije na razmatranje
Ovim izmenama odlaže se naplata sudske takse kako bi se strankama ostavila mogućnost da i po pokretanju sudskog postupka još jednom dodatno razmotre mirno rešenje nastalog spora.
“Ukoliko stranke do zakljucenja prvog ročišta za glavnu raspravu reše spor medijacijom, sudskim poravnanjem, priznanjem ili odricanjem od tužbenog zahteva, oslobađaju se od plaćanja svih sudskih taksi”.
“Oslobađanje stranaka od plaćanja sudskih taksi u slučajevima mirnog rešavanja spora, ali i u slučajevima okončanja parničnog postupka sudskim poravnanjem, priznanjem tužbenog zahteva ili odricanjem od tužbenog zahteva, a u cilju pravičnog tretmana stranaka u parničnom postupku”, jedan je od osnovnih ciljeva donošenja ovih izmena objašnjavaju nadležni.
Kako kažu u Ministarstvu pravde, cilj je da se na ovaj način podstaknu alternativni načini rešavanja sporova, što će “komšijama” koji se spore “oko međe” omogućiti da ukoliko se najzad dogovore, ne plate takse koje su se godinama “množile”.
Jedan od efekata ovih izmena, kako očekuju u ministarstvu, trebalo bi da bude rasterećenje sudova, posebno osnovnih sudova u kojima je povećan priliv predmeta koji se pre svega odnose na takozvane “masovne sporove”, potraživanja protiv države, organa lokalne samouprave, javnih preduzeća čiji je osnivač država i drugih organizacija i pravnih lica koja se finansiraju iz budžeta.
Izmene i dopune Zakona o sudskim taksama, kažu u resornom ministarstvu za Tanjug, uticaće na fizička i pravna lica koja su stranke u postupku.
Naime, odlaganje plaćanja troškova na tužbu i odgovor na tužbu do dana zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu i oslobađanje od plaćanja takse ukoliko se parnični postupak okonča do dana zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu posredovanjem, sudskim poravnanjem, priznanjem tužbenog zahteva ili odricanjem od tužbenog zahteva, doprineće, ističu, smanjenju nepotrebnih troškova stranaka koje stvaraju dugotrajni parnični postupci i doprinece brzom i mirnom rešavanju spornih odnosa.
“Ovako zakonsko rešenje doprinosi rasterećenju sudova od velikog broja predmeta, naročito onih koji su često dugotrajni i nepotrebno opterećuju kapacitete sudova”, navode u ministarstvu.
Iako je Zakon o posredovanju u rešavanju sporova (o medijaciji) počeo da se primenjuje 1. januara 2015. godine, rezultati primene ovog Zakona nisu zadovoljavajući, zbog čega je potrebno usvojiti sistemske mere kojima će suštinski biti podržano posredovanje, kao alternativni način rešavanja sporova, navodi se u obrazloženju Nacrta.
“Sudovi bi trebalo da u ranoj fazi postupka rešavaju sporove upućivanjem stranaka na medijaciju ili podsticanjem na zaključenje sudskog poravnanja, radi rasterećenja i
efikasnijeg postupanja u ostalim predmetima u kojima to nije moguće”, poručuje se u obrazloženju Nacrta.
Najveći “udar” povećanim prilivom predmeta pretrpeli su, pre svega, osnovni sudovi u kojima se povećani priliv, između ostalog, odnosi i na repetitivne predmete, tzv. masovne sporove potraživanja protiv države, organa lokalne samouprave, javnih preduzeća čiji je osnivač država i drugih organizacija i pravnih lica koje se finansiraju iz budžeta.
Izveštaj Vrhovnog kasacionog suda ukazuje na konstantno uvećanje priliva parničnih predmeta u poslednjih pet godina.
Broj novoprimljenih predmeta u prvoj polovini 2018. godine (1.040.438), veći je od priliva novih predmeta u istom periodu prošle godine, ne računajući predmete izvršenja, priliv novih predmeta u sudećim materijama (989.989), za 100.000 predmeta.
U toku 2017. godine, zaključeno je svega 619 sporazuma o pristupanju posredovanju, dok je 374 predmeta okončan zaključenjem sporazuma o rešavanju spora posredovanjem.
