Heroji našeg vremena: Personalna asistencija je moćan koncept

0

Navršilo se 20 godina otkako koristim asistenciju, od toga prvih 5 uz podršku Studentskog centra u Novom Sadu u delu obezbeđivanja smeštaja za asistentkinju, potom povremenu projektnu podršku Gradske uprave za kulturu i od 2009. u organizaciji Centra „Živeti uspravno“, nakon petogosišnjih pregovora s Gradom i pokrajinskim sekretarijatima za obrazovanje i rad i Gradskom upravom za socijalnu zaštitu da podrže uslugu.

Pre godinu dana uvedena je, na inicijativu Centra, u Odluku Grada Novog Sada o socijalnoj zaštiti, na osnovu čega je pred kraj prošle i 16. jula ove godine usvojen Pravilnik Grada o ostvarivanju prava na finansiranje usluge personalne asistencije, koji trenutno jedini u Srbiji na osnovu rešenja Centra za socijalni rad osobama koje po Zakonu imaju pravo na ovu uslugu omogućava direktno ugovaranje usluge s ovlašćenim pružaocem (na području Grada) i korišćenje usluge iznad minimalnog standarda (koji je 20-40 sati nedeljno) u okolnostima promene fizičkog stanja i izmenjenih žvotnih okolnosti zahvaljujući iskustvu koleginice Ljiljane Čakmak i zajedničkom zalaganju grupe ljudi pri Centru.

Trenutna epidemija pokazuje koliko je puno usklađivanje sa preporukama Komiteta za prava osoba sa invaliditetom UN o ostvarivanju prava na samostalni život i uključivanje u zajednicu nužno jer su dnevne usluge redukovane na minimum zbog neophodnosti podrške zaposlenima u rezidencijalnim ustanovama, u kojima je širom sveta najveća smrtnost, a stvarna alternativa nigde ne postoji uprkos poluvekovnom delovanju pokreta za samostalni život i jasnim, praktičnim i na iskustvu zasnovanim smernicama u Opštem komentaru br. 5 na Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom i na primenu čl. 19 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, kojim je definisano pravo na personalnu asistenciju kao preduslov za uključenost u zajednicu.

Zakon o socijalnoj zaštiti treba da poveže usluge lične pratnje detetu i učeniku i personalne asistencije (PA) u delu upućivanja dece i roditelja u principe samostalnog života od najranijeg uzrasta i da se predvidi pravo na personalnu asistenciju od najranijeg uzrasta, a usluga lične pratnje detetu i učeniku ukine jer trenutno ne postoji faktička i vrednosna spona između ovih dveju usluga. Korisnik/ca su objekti usluge lične pratnje umesto nosioci procesa.

U Zakon, uz uslugu PA, Srbija u skladu s preporukama Komiteta i Strategijom unapređenja položaja ooba sa invaliditetom treba da definiše kriterijume za podršku u donošenju odluka i uvede vršnjačku (peer) podršku kao segment obeju usluga, kako bi sve osobe bez obzira na vid i stepen smanjenja sposobnosti mogle da žive samostalno uz asistenciju kome je potrebna.

Osnovni kriterijumi za korišćenje asistencije u Zakonu su da je osoba punoletna, društveno aktivna i da ostvaruje pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć. Po čl. 19 Konvencije i preporukama iz Opšteg komentara br. 5 Komiteta, asistencija treba da bude dostupna osobama svih uzrasta, ona je preduslov za samostalni život, a samim tim i za aktivno učešće u društvu, bez nje je mnogima od nas nemoguće da bilo koju životnu aktivnost uradimo. Ograničavanje prava na korišćenje ove usluge samo na osobe koje su ostvarile pravo na uvećan dodatak za tuđu negu i pomoć dovodi do pasivizacije osoba koje se otežano kreću i imaju ograničen pristup odgovarajućim pomagalima za kretanje i vremenom dolazi do sekundarnih oštećenja, a samim tim do veće potrebe za asistencijom od one koja je prvobitno bila nužna. Treba umesto fokusa na procenu oštećenja kao osnovu za ostvarivanje prava u skladu s preporukama Komiteta državi, poći od procena potreba. U vezi s tim jeste da Zakonom predviđeni minimalni standard 20-40 sati nedeljno polazi od paušalne a ne od realne ili optimalne procene potreba na koju nas upućuje Opšti komentar broj 5.

Zakonom je predviđeno da se nerezidencijalne licencirane usluge socijalne zaštite organizuju u opštinskim, međuopštinskim i gradskim centirima za pružanje usluge socijalne zaštite ili putem raspisivanja javne nabavbke. Na oba načina uskraćuje se pravo osobi koja koristi asistenciju na izbor licenciranog pružaoca uz korišćenje javnih sredstava, što je u osnovi čl. 19 Konvencije i preporuka Komiteta za njegovu primenu. Kroz javnu nabavku opštine i gradovi biraju jednog pružaoca i, sem u Beogradu, vodeći kriterijum je cena usluge. Korisnici/e se ništa ne pitaju, a po principima međunarodnog pokrreta za samostalni život ovo je korisnička usluga, koju su osmislile osobe kojima je potrebna i koja je vlasništvo nas koji je koristimo, pa je neophodno omogućiti pravo na izbor svakog segmenta u vezi sa ovom uslugom. Međunarodni pokret preporučuje uvođenje modela direktnog plaćanja, a ako ga nema – obaveznu mogućnost izbora između više ovlašćenih pružalaca koji su na raspolaganju korisniku/ci od kojih barem jedan na području zajednice/lokaliteta u kome osoba živi treba da bude organizacija za samostalni život ili samozastupnička organizacija. Ova mogućnost u Srbiji trenutno je obezbeđena samo u Novom Sadu nakon niza komplikacija, usled nepoznavanja Konvencije i pokušaja da se sve usluge socijalne zaštite namenjene osobama sa invaliditetom stave pod krov specijalne škole. I ako se specijalizovane ustanove licenciraju, kako to naš zakon omogućava, ne bi trebalo da budu jedini pružalac ni na koji način, jer su nosioci procesa osobe kojma su ove dve usluge potrebne.

Slično se desilo sa javnom nabavkom u Somboru, gde nije ispoštovano pravo korisnice i ossnivačice tamošnjeg Centra za samostalni život na izbor pružaoca, sredstva predviđena kroz javnu nabavku nisu podeljena između dva ovlašćena pružaoca, već su dodeljena nesamozastupničkoj strukturi i trenutno troškove njene asistencije finansira Rekonstrukcija ženski fond, kroz godišnju podršku Centru Živeti uspravno, da bi se ispoštovalo pravo osobe na izbor i Konvencija.

Koristim priliku da se zahvalim svima koji su mi asistirali (20 osoba minimalno). Trenutno mi zbog samoizolacije u osnovnim potrebama asistiraju sestra i tata, a asistentkinja u svemu što se tiče rada i drugih društvenih potreba i odličan smo balans pronašle da se i ne primeti da mesecima nisam u Novom Sadu. Ovo je, kako kaže majka osnivača međunarodnog pokreta, moćan koncept koji podrazuma puno pravo osobe da bira sve što je se tiče, a on nam je u nasleđe ostavio ideju o međusobnoj upućenosti (interdependance) i međusobnoj podršci na kojoj se zasniva moja saradnja i saradnja većine nas širom sveta sa asistentima/kinjama, što je najsnažniji i najlepši aspekt ovog iskustva.

Imajući ovo u vidu, želela bih da jako brzo, u toku ove i 2021. zajedno stvorimo uslove za punu primenu ovog segmenta. U Srbiji pokret za samostalni život četvrt veka razvija ovu uslugu i njene prateće elemente. Iskoristimo to iskustvo da stvorimo funkcionalni sistem koji će uz modifikacije trajati i omogućiti da asistencija bude vodeći alat za samostalni život, da bi se vremenom sve druge usluge koje segregišu transformisale u skladu s Konvencijom.

https:// youtu.be/YCyHy2EmDQA

Autor: brif

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.