Si Đinping kaže da Kina „ne želi da dominira”

0
Foto: pixabay

U govoru kojim je obeleženo 40 godina reforme, predsednik Đinping takođe je rekao da Kina neće pristati da joj neka druga država diktira uslove.

Kineski predsednik Si Đinping je izjavio kako se njegova država neće razvijati na uštrb drugih nacija, u govoru kojim je obeleženo 40 godina nakon što je Kina uvela velike privredne reforme.

Međutim, takođe je dodao da ovoj globalnoj supersili niko neće ni govoriti šta treba da radi.

Nekadašnji lider Deng Ksjaoping započeo je proces „reforme i otvaranja društva” pre četiri decenije.

Rast koji je usledio učinio je Kinu drugom najvećom privredom na svetu.

Si je rekao da uprkos rastu, Kina „nikada neće tražiti poziciju globalnog hegemona” i istakao koliko ova zemlja doprinosi „zajedničkoj budućnosti čovečanstva”.

Kritičari režima u Pekingu tvrde da vlast ne dozvoljava da se čuju drugačija mišljenja, kao i da guši sve pokušaje pobune na etničkoj i socijalnoj osnovi.

U poslednjih nekoliko godina, Kina ima problema sa spoljnim dugom i usporenim privrednim rastom.

Potvrda kineske snage

Sijev govor je dugo trajao, a on je najviše vremena proveo navodeći primere kineskog napretka u poslednjih deset godina, slaveći ih kao „epska dostignuća koja su pomerila zemlju i nebo”.

S obzirom na taj uspeh „niko nije u poziciji da diktira kineskom narodu šta treba i šta ne treba da radi”.

Istovremeno, istakao je ono što naziva naporom Kine da radi u pravcu zajedničkog dobra, rekavši da je Peking „promoter svetskog mira”, „branilac međunarodnog poretka” i da ima „vodeću ulogu u borbi protiv klimatskih promena”.

Ekonomske reforme u Kini pokrenuo je Deng Ksjaoping 1978, programom koji je usvojen 18. decembra te godine.

Reformski kurs skrenuo je zemlju sa puta pravovernog komunizma Mao Cedunga, tokom čije vladavine kolektivizacija je dovela do siromašne i neefikasne ekonomije.

Transformacija se skoncentrisala na poljoprivrednu reformu, liberalizaciju privatnog sektora, modernizaciju industrije i učešće u međunarodnoj trgovini.

Si Đinping opisao je reforme kao „izlazak iz okova”, koje su nametnule prethodne greške.

Rekao je da prethodnih 40 godina predstavlja „ogroman skok socijalizma s kineskim obeležjem”, čime je Kina doživela „veliki preporod u savremenom trenutku”.

Kineski predsednik nije direktno spomenuo trenutni trgovinski sukob sa SAD, ali je istakao doprinos ove zemlje globalizaciji i međunarodnom poretku.

Sukob sa Amerikom doveo je do uvođenja niza taksi na obe strane, što može imati ozbiljne posledice i za Kinu i SAD, ako ne dođe do razrešenja ovog problema.

Bez političkih promena

Uprkos ekonomskim reformama, prethodna decenija nije donela nikakve izmene rigidnog jednopartijskog komunističkog sistema vlasti u Kini.

Kineski predsednik održao je govor u Velikoj sali naroda na trgu Tjenamen, gde je vojska brutalno ugušila pozive na političku reformu 1989. godine.

U svojim obraćanjima, Si Đinping je ponovio da će ojačati vođstvo partije i pohvalio napore za obračin s korupcijom.

Njegovi kritičari tvrde da je Đinpingova vladavina obeležena razračunavanjem s političkim neistomišljenicima.

Vlasti su takođe optužene da previše kontrolišu druge verske grupe, između ostalog da ugnjetavaju muslimansku Ujgur manjinu u provinciji Ksinđijang.

Si Đinping se smatra najuticajnijim kineskim liderom posle Mao Cedunga.

Prošle godine usvojene su izmene Ustava, čime je ojačana njegova vladavina.

Izvor: bbc news

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.