Holandski pisac Jan Van Mersberhen u Beogradu

0

Povodom objavljivanja svog romana “Balkanski Hudini” na srpskom jeziku, holandski pisac Jan van Mersberhen 8. i 9. decembra boraviće u Beogradu, najavila je danas izdavačka kuća “Klio”.

Pored susreta sa čitaocima predviđena je i posebna konferencija za novinare, kao i razgovor sa studentima i predavačima Katedre za nederlandistiku Filološkog fakulteta u Beogradu.

Jan van Mersberhen rođen je 1971. godine, a na književnoj sceni debitovao je 2001. romanom “De grasbijter” (Travojedac).

Glavni junak njegovih romana mogao bi se opisati kao “čovek u bekstvu” – osoran i nesrećan čovek koji malo govori, mnogo pije, a ipak ima osetljivu dušu.

Roman “Naar de overkant van de naćt” (Ka drugoj strani noći, 2010) doneo mu je nagradu “BNG Literatuurprijs” i preveden je na španski, katalonski i turski jezik.

Na evropsku književnu scenu probio se romanom “Morgen zijn we in Pamplona” (Pamplona sutrašnjice, 2007) koji je preveden na engleski, francuski, nemački i turski jezik.

U središtu radnje romana “Balkanski Hudini”, koji je sa holandskog prevela Jelica Novaković Lopušina, je Ivan, vojni begunac iz bivše Jugoslavije, scenski umetnik koji izvodi tačku oslobađanja od okova po barovima i vašarima u Holandiji.

Kao četrdesetjednogodišnjak, ovaj moderni Hudini saznaje da ima desetogodišnjeg sina i želi da izgradi odnos sa njim, a to je odluka koja će imati dalekosežne posledice na Ivanov raspušteni životni stil.

Pripovedač u romanu je Ivanov bliski prijatelj, takođe otac desetogodišnjeg dečaka, koji Ivanovu slobodu i samopouzdanje vidi kao nešto čemu treba težiti.

On je na životnoj raskrsnici – izgubio je posao i preživljava bračnu krizu, a snažno je vezan jedino za svog sina Rubena.

To osećanje jača njegovo prijateljstvo sa Ivanom, koji je ushićen nakon prvog susreta sa svojim sinom, makar samo zbog toga što dečak neverovatno liči na njegovog mlađeg brata kojeg je, kao i roditelje, ostavio za sobom u ratom zahvaćenoj otadžbini.

Stil Jana van Mersberhena – oskudan u dijalogu, prepun unutrašnjeg diskursa, priziva Hemingvejev iskaz, što je, kako primećuje izdavač, idealan stil za oblikovanje emotivne priče o biserima u blatu, o čoveku rastrzanom između domaćeg i divljeg života, o neukorenjenosti modernih migranata, o dečacima koji su mudriji od svojih roditelja i na kraju o tome šta je potrebno da bi neko bio dobar otac.

Izvor: Tanjug

Fotografija: youtube.com

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.