Direktori SKC Vukovar i KCNS u Novom Sadu, promocija knjige Slavka Bubala

0
Foto: kcns

U utorak 5. marta u klubu “Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada, upriličena je promocija knjige “Borovo – sumrak jednog svitanja” Slavka Bubala, vukovarskog novinara i publiciste.

O knjizi su, pored autora, govorili: Srđan Sekulić, direktor vukovarskog SKC-a, Borivoj Čalić, istoričar iz Vukovara i Ivica Žabić, vrstan poznavalac Borova.
Goste iz Vukovara dočekao je direktor KCNS-a Bojan Panaotović. Direktor SKC Vukovar Srđan Sekulić i Panaotović saglasili su se da treba jačati kulturne veze i da Srbima u regionu niko ne može uskratiti pravo i slobodu da intenziviraju saradnju na polju kulture i identitetske politike.
Delegaciju iz Vukovara, uz direktora Panaotovića, dočekali su i saradnici i predavači u KCNS-u, dr Boris Stojkovski, msr Ognjen Karanović i msr Srđan Graovac.
Knjiga “Borovo – sumrak jednog svitanja” Slavka Bubala govori o nastanku fabrike „Bata“, njenom razvoju i svim segmentima života u radničkom naselju koje je uporedo s fabrikom 30-ih godina prošlog veka gradio češki industrijalac Tomaš Bata. Posle Drugog svetskog rata fabrika je ponela ime „Borovo“. Izgrađena u ataru današnjeg Borova, fabrika je zajedno s naseljem do 1941. godine bila u sastavu opštine Borovo, a zatim su je ustaške vlasti dekretom oduzele i pripojile Vukovaru. Tako je nastalo Borovo naselje.
Na početku promocije ove knjige, direktor SKC u Vukovaru Srđan Sekulić podsetio je da su ova ustanova i Kulturni centar Novog Sada prošlog novembra potpisali protokol o saradnji, te da s obe strane postoji nada da će saradnja biti plodna i dugotrajna. Zatim je Sekulić ukazao na odlike knjige o Borovu:
– Objavljena je u ediciji SKC iz Vukovara, ustanovi kulture Srba u Vukovaru i u Hrvatskoj. Značajno je i da je Bubalo u Borovu Selu završio osnovnu školu, srednju u Borovu naselju, a zatim se zaposlio u fabrici „Borovo“ i sve vreme se bavio karateom i u tom sportu stekao zavidan ugled – rekao je Sekulić.
On je u nastavku otkrio da je građu za ovu knjigu Bubalo nalazio u starim brojevima novina „Borovo“, letopisu borovskog paroha Bogdana Dejanovića i tekstove u beogradskoj štampi tog vremena. Beležeći sećanja svedoka, Bubalo je došao do brojnih podataka o „fenomenu“ Borova koje je već u prvih deset godina postalo moderno industrijsko naselje i uzor mnogima.
Istoričar iz Vukovara Borivoj Čalić kazao je da u ovoj knjizi nema patetike, niti povišenih emocija. Prisutna je velika doza simpatije i neizbežna nota gorke sete, jer autor je ovu priču ispisao i kao vlastiti pogled u prošlost.
– Ova knjiga je svojevrsna čitanka o Borovu Naselju, o njegovim ljudima, o prošlosti i ,u krajnjoj liniji, o jednom fenomenu: nekoliko skromnih proizvodnih pogona započelo je život 1931. godine na ledini borovskog atara, a vremenom je ta fabrika presudno uticala na razvoj Vukovara i čitave njegove okoline, pretvorivši je u raj na zemlji – rekao je Čalić.
Bubalova knjiga, po viđenju Ivice Žabića, ne sadrži patetiku, ali obiluje nostalgijom koja izvire iz stranica, jer reč je o ljudima koji su gradili fabriku i u njoj radili, a koji nestaju u sumraku jednog svitanja. Žabić je, zatim, rekao da su se Borovo i Novi Sad „voleli“ gotovo 85 godina.
– Godine 1921. dok se tramvaj gurao na Bulevaru oslobođenja sa fijakerima i prvim automobilima, između tadašnjeg Hotela „Jelisaveta“ danas preimenovanog u „Vojvodinu“ i zgrade Matice srpske, porušene kasnije radi proširenja Ulice Modene, Trgovačka tvrtka „Bata cipele“ i „Koža“ Zemun otvorili su jednu od prvih prodavnica u Novom Sadu koja je trajala do 2005. godine – naveo je Žabić, dodajući da prodavnice danas nema, ali da ljubav između Novog Sada i Borova i dalje traje.
Autor Slavko Bubalo izrazio je zadovoljstvo jer se njegova knjiga, u sklopu saradnje novosadskog i vukovarskog kulturnog centra, promoviše u Novom Sadu.
– Neko bi rekao da život u provinciji ne zanima nikoga, a provincija, zapravo, ne postoji. Postoji samo provincijalni duh. Ljudi koji su gradili Borovo bili su širokih shvatanja – rekao je Bubalo i podsetio na podatak da je fabrika „Bata“ izrasla u Jugoslovenski kombinat gume i obuće koji je na vrhuncu svoje moći zapošljavao 22.000 radnika. Danas u borovskom pogonu radi svega oko 600 ljudi.
Bubalo u svojoj knjizi piše i o Sokolskom pokretu, borovskom aerodromu, prvoj ženi ratnom pilotu na Balkanu Mariji Draženović, uspešnom bokseru Tikanu Pavloviću, Radničkom domu kao mestu društvenih događaja, kupalištu na Dunavu, snimanju filma o Tarzanu u borovskom ritu, proslavi Đurđevdana, osnivanju novina „Borovo“ prvog fabričkog lista u Jugoslaviji, borovskom bioskopu i korzou.

Izvor: novosadska tv

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.