Gorivo se i dalje švercuje na sve načine, iako su carinici pojačali rad. Na rekama filmsko pretakanje iz brodova
Carinici su tokom prošle godine oduzeli više od 250 tona nafte i naftnih derivata, što je gotovo osam puta više nego 2017, kada je zaplenjeno oko 30 tona goriva. Krijumčarenje nafte je uvek aktuelno zbog enormnih zarada. Navode ovo u Upravi carina, koja je “prva linija odbrane” kada je prekogranični šverc u pitanju. Pored redovnih kontrola na kopnu, carina posebnu pažnju posvećuje kontroli krijumčarenja nafte vodnim putem, brodovima koji ulaze i izlaze iz zemlje.
Kretanje brodova na plovnom putu Dunav-Sava-Tisa, njihova rizična zaustavljanja i druge aktivnosti koje ukazuju na potencijalni kriminal prate se preko Rečnog informacionog sistema (RIS). U Carini navode da u okviru Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja postoji tim za kontrolu vodnih puteva koji poseduje pet najsavremenijih čamaca, tri patrolna i dva desantna, koji su opremljeni radarskim i sistemom za osmatranje, a sve aktivnosti se prate i u Komandnom centru Uprave carina.
– Krijumčari na rekama rade u manjim grupama, ali su izuzetno organizovani, imaju brze čamce i specijalne barže za prevoz dizela, pa čak i specijalne cevovode postavljene na dnu korita reke kojim gorivo prebacuju sa brodova na obalu. Oni koriste radio i mobilnu vezu i uz pomoć te opreme lako mogu da špijuniraju komunikaciju Uprave carina i MUP-a – govori savetnik direktora Uprave carina Milovan Rubežić.
Prema njegovim rečima, na Dunavu ima više takvih grupa, čije se delovanje sada već može uporediti sa gusarenjem, a to potvrđuje podatak da sa brodova, pored goriva, sve češće nestaju ugalj, čelik, kukuruz i druga roba.
– Čini se da su sada takvi napadi učestaliji, a i agresivniji. Dešava se da bukvalno upadnu na brod i posadu takoreći zarobe. Vežu ih i zaključaju u kabinu broda, a onda istaču gorivo i prebacuju ga na barže koje su prethodno privezali uz brod – kaže Rubežić.
Izvor: novosti
