Sve više mališana nepravilno govori, logopeda sve manje

0
izvor:pixabay.com

Okom statistike, deca predškolskog uzrasta imaju sve veći problem kada je reč o govorno jezičkim poremećajima. Koji su razlozi zbog kojih sve više dece ima probleme pri izgovoru, koliko su ti problemi učestali,da li se prevazilaze pri upisu dece u prvi razred. Šta smatraju vaspitači, a šta praksa logopeda, proveravali smo u Somboru i Apatinu.

Nepravilno izgovoreni glasovi poput C, Č, Dž, Š, R, Ž, Lj, S, Z su najčešći poremećaji govora kod predškolske dece. Statistika kaže da više od 65 odsto tokom poslednjih godina ima nepravilnu artikulaciju, mucanje, do toga da odbija ili uopšte ne govori. U somborskom vrtiću ističu da je govorni status mališana različit, a da vežbama oralne praksije nastoje prevazići te probleme.

“Skoro četiri decenije imam iskustva i sve je više dece koja imaju taj problem sa izgovorom. Učimo decu elastičnosti govornog aparata uopšte i pokretljivosti jezika u izgovoru. Imamo niz vežbi kojima razvijamo i bogatimo dečiji rečnik, motivišemo decu da samostalno prepričavaju, pričaju svoje doživljaje ili događaje, jednostavno da deca govore”, kaže Radojka Bjelicki, vaspitačica u PU “Vera Gucunja”, objekat “Đurđevak”.

Govorni poremećaji su najbrojniji sa 67,91 odsto, što za Srbiju iznosi do 62 procenta. Od 508 testirane dece, neku vrstu poremećaja govora, jezika ili komunikacije ima 393 dece, tj 77,36% (nepravilna artikulacija, muca, odbija da govori, ne govori,..). Dislalije kao poremećaj u izgovoru glasova su najbrojnije, i evidentirane su kod 345 testirane dece, odnosno kod 67,91% . Od toga 197 su predškolci a 148 su deca uzrasta 3-5,5 godina. Taj procenat za Srbiju iznosi od 60% do 62%. Deca su 2291 puta nepravilno izgovorila neki glas, a pre 9 godina 1.492 puta, navode u apatinskom vrtću.

“Ono što je zabrinjavajuća činjenica, ali ne samo nama već na području cele zemlje je pomeranje godine kada dete progovara. Govor deteta se relativno kasno razvija u odnosu na sve ono što smo imali do sada i na uslovno rečeno važeće standarde. Dakle, dete kasnije progovara i jako su prisutni i vrlo često poremećaji u izgovoru određenih reči i druge disfunkcionalnosti u govoru”, dodaje Biljana Mandić,vaspitačica i direktorica Predškolske ustanove “Pčelica” Apatin:

Artikulacione smetnje rešavaju se logopedskim tretmanom, a u Udruženju logopeda Srbije ukazuju na problem da svaki vrtić ili Dom zdravlja nema logopeda ili ih ima nedovoljno.

“U odnosu na pre nekoliko godina mnogo je manje zaposlenih logopeda u javnom sektoru, a ne može jedan logoped da primi veliki broj dece i da sprovodi kontinuirani tretman. Po mom mišljenju, najveći problem današnjice gde uočavamo porast broja govorno jezičkih i drugih razvojnih poremećaja je to da u svemu tome najviše krivim prezaštićenost dece”, napominje Nataša Labović, predsednik Udruženja logopeda Srbije.

Prekomerno gledanje televizije, korišćenje mobilnih telefona i tableta smatraju se glavnim kočnicama za razvoj govornog statusa kod dece, u vrtićima dodaju da roditelji sarađuju i vode mališane kod logopeda, ali smo ipak ostali uskraćeni za njihovo mišljenje.

Izvor: RTV

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.