Sudbina “Agrokora” rešava se u Moskvi

0
Izvor: pixabay.com

Iz centrale Sberbanke za “Oko magazin” tvrde da ne traže kupca. Ali ne poriču da prikupljaju ponude. Očekuju da će cena hrvatskog koncerna, na čijem platnom spisku je i 11.000 radnika iz Srbije, u budućnosti rasti.

Nekadašnji simbol moći hrvatskog tajkuna Ivice Todorića – dvorac grofa Kulmera – završio je u malim oglasima. Jedan deo ovog luksuznog zdanja, koji se nalazi na severnom, brdovitom obodu Zagreba, sada se iznajmljuje za svadbe, organizaciju konferencija za novinare, promocije knjiga i filmova.

Ivica Todorić ni danas ne priznaje da su dugovi uzrok njegovog poslovnog i životnog kraha.

“O čemu mi pričamo? Šta je neko u Hrvatskoj mislio? Da sam mogao dići hrvatsku industriju, hrvatsku maloprodaju, napraviti kompaniju od sedam milijardi evra prometa iz zraka?”, pitao se nedavno osnivač “Agrokora” u intervjuu na sopstvenom Jutjub kanalu.

Dvorac ne leči ranjeno tajkunsko srce

Nakon poslovne propasti, čak ni enterijer u stilu 18. veka neće moći da izleči tugu na ranjenom Todorićevom kapitalističkom srcu. Županijski sud u Zagrebu blokirao je četvrtinu Kulmerovih dvora u Todorićevom vlasništvu.

Ni sudbina ovog zdanja, baš kao ni sudbina koncerna “Agrokor”, nemaju više nikakve veze sa sudbinom Ivice Todorića.

“Apsolutno nikakve veze više nema”, ocenjuje Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

“Todorić vodi svoju pravosudnu borbu. I s druge strane, ovde imamo novog vlasnika. I de fakto i de jure to će biti negde od marta meseca, kada stupi na snagu i kada se u potpunosti implementira nagodba koja je postignuta. Prema tome, novi vlasnici će odlučivati o kompaniji, pa i o tome kada će ta kompanija biti prodata”, objašnjava resorni ministar.

Prema nagodbi sa kreditorima, najveći vlasnički udeo od 39,2 odsto u novom “Agrokoru” imaće ruska Sberbanka. Sudeći prema pisanju medija, bankari su već odlučili. Ponude za preuzimanje već uveliko stižu: iz Kanade, Amerike, Velike Britanije.

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta, predviđa da će to verovatno biti konzorcijumi iz arapsko-američkog sveta.

“Jednostavno, sa spektra strateškog interesa i geopolitičkog, pogotovo investitori iz SAD mogu biti zainteresovani da popune taj prostor i da kupe tako jednu veliku kompaniju”, smatra naš sagovornik.

Tajne sastanka s ruskim bankarima

Iz centrale Sberbanke iz Rusije za “Oko magazin”, međutim, tvrde da ne traže kupca. Ali ne poriču da prikupljaju ponude. Kako kažu, očekuju da će cena kompanije u budućnosti rasti.

Aleksandar Vlahović, nekadašnji ministar privrede i privatizacije, kaže da nije siguran da će neko ko želi da testira tržište i radi to u formi sakupljanja ponuda dobiti adekvatne odgovore.

“Možda će dobiti samo jedan grubi osećaj o potencijalnoj zainteresovanosti strateških partnera”, smatra Vlahović.

Nekadašnji ministar privatizacije kaže da, ako prodavac tržištu šalje probne balone, onda i kupac može da blefira.

Ministar Ljajić otkriva i da je pre nekoliko meseci Maksim Poletajev, predstavnik ruske Sberbanke, bio u Beogradu. Na sastanku u kabinetu premijerke Ane Brnabić rekao je da će proces restrukturiranja i prodaje trajati tri do pet godina.

“Razgovarali smo upravo o dinamici čitavog ovog procesa, o planovima, i svakako iskazali našu zainteresovanost da čitav taj proces bude transparentan. Da se vodi računa o kompanijama ovde, u Srbiji, pre svega zbog zaposlenih, dobavljača i investitora. Da te investicije ne budu samo preusmerene kompanijama u Hrvatskoj, već i da to bude prema našim kompanijama, koje su možda i najzdraviji deo celog koncerna”, otkriva Ljajić detalje ovog sastanka kome je prisustvovao i prinudni upravnik iz Zagreba.

Dugovi “Agrokora” od aprila 2017. godine, kada je država uvela prinudnu upravu u firmu, više nisu Todorićev privatni problem. To je sada problem hrvatske države, koji se i nas u velikoj meri tiče.

To je jako bitno za Srbiju jer, koncern je bio i ostao vlasnik jako važnih kompanija u Srbiji: poput “Frikoma”, “Dijamanta”, “Merkatora”, objašnjava profesor Đukić.

“To tangira srpsku privredu iz dva razloga: broja zaposlenih koje ovde ima i kreiranja bruto društvenog proizvoda. Treći bitan razlog je da je to sistemski važna kompanija koja je činila 15 odsto BDP-a Hrvatske. To apsolutno pogađa čitav region i moramo gledati kroz tu prizmu”, zaključuje Đukić.

Todorić slupao moćnu privrednu mašinu

Koncern je sada zapravo na velikom servisu. “Agrokor”, nekada moćnu privrednu mašinu, Todorić je slupao tako što ju je početkom 2017. doveo do finansijske ivice.

Nakon što je prezaduženi Todorić pre četiri godine kupio prezaduženi “Merkator”, dugovi prema bankama i dobavljačima dostigli su više od šest milijardi evra.

Aleksandar Vlahović kaže da je to isto kao da imate auto kome motor ne radi, koji ne može da funkcioniše, koji zahteva veliki servis. Da bi kasnije uopšte mogao da radi.

“Vi onda promenite motor, preuzmete sve druge neophodne delove i učinite ga da on bude u voznom stanju. To je na neki način urađeno sa ‘Agrokorom’, s tim što je u ovom slučaju motor bio značajno otpisivanje dugova prema kreditoru i njihovo konvertovanje u ulog. E sad je pitanje da li taj ‘Agrokor’, takav kakav jeste, treba da opstane kao celina ili treba da bude prodat u delovima”, ističe Vlahović.

Kakva god da bude odluka Sberbanke, pratiće je ostali poverioci. Prema tekstu nagodbe, koja je ispisana na 7.500 stranica, ruska VTB banka ima 7,5 odsto, a vlasnici obveznica 25 odsto nove kompanije. Ostatak je u vlasništvu hrvatskih banaka i kompanija.

Profesor Đorđe Đukić misli da će ruski bankari brzo izaći iz vlasničke strukture ovog hrvatskog koncerna.

“Banka nije tu da upravlja kompanijama. Banka je tu da daje kredite i ostvaruje zaradu, a ja očekujem da će se vrlo brzo pojaviti investitori iz sveta, jer je to poprilično veliki zalogaj koji će kupiti i pregovarati sa Sberom koliko to da plate u uslovima kad je poplava novca u svetu, kada se krediti mogu dobiti po vrlo niskim cenama spolja”, smatra Đukić.

I neki srpski privrednici pokazali su interesovanje da preuzmu dragulje iz nekadašanje Todorićeve poslovne krune.

Imaju li, međutim, naši biznismeni para za to? Jer, 39,2 odsto vlasništva u “Agrokoru”, Sberbanka je platila više od milijardu evra, jer je njihov dug pretvoren u kapital.

Sve i da svoj udeo Rusi prodaju upola cene, vlasnici srpskih kompanija, čiji su poslovni prihodi još daleko od pola milijarde evra, teško da mogu da prikupe kapital za preuzimanje. Osim ako ne nastupe zajednički, kao deo konzorcijuma.

Izvor: rts
Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.