Licem u lice sa Dragoljubom Zbiljićem

0
Foto: Kurir

Danas vam predstavljamo Dragoljuba Zbiljića, predsednika kompanije „Energotehnika Južna Bačka“, vlasnika „Maneksa“ i predsednika Upravnog odbora odbojkaškog kluba „Vojvodina“.

Foto: koreni.rs

Šta za Vas predstavlja Novi Sad?

“Volim Novi Sad, veliki sam lokalpatriota. Od ‘96 godine sam u Novom Sadu, ali mislim da me sugrađani najpre prepoznaju iz lože stadiona „Karađorđe“, iz 2016. godine, kada sam zajedno sa Vojislavom Gajićem vodio FK „Vojvodina“. Pretpostavljam da odatle proizilazi činjenica da me u široj javnosti i dalje vide kao velikog zaštitnika Grada Novog Sada zbog borbe i truda, koji sam uložio da zaštitim klub i interese Novosađana. Smatram da ima još mnogo ljudi koji razmišljaju i rade kao ja – prvenstveno gradonačelnik koji voli Novi Sad i reprezentuje ga na najbolji mogući način” – ističe Zbiljić.

Kako je započela Vaša poslovna karijera?

“Nakon završenog fakulteta počeo sam da radim u firmi „RSGV“, iz Novog Sada u prodaji obojenih metala. Do 2003. godine obavljao sam funkciju šefa prodaje, kada sam rešio da otvorim svoju firmu. Tada nastaje „Maneks“ koji se i danas bavi prodajom obojenih metala.”

Zbiljić navodi da ga često  pitaju za ime firme „Maneks“, koju su tako nazvali po majci koja se zvala Milana, a svi su je zvali Mane. “Ona je bila velika podrška u to vreme, zbog toga je najviše ponosan što „Maneks“ i dalje postoji” – ističe on.

Foto: Virtuelni grad

„Maneks“ se bavi preradom obojenih metala koji su interesantni jer uključuju nekoliko vrsta doradnih poslova, počev od sekundardnih sirovina, poluproizvoda i proizvoda. „Maneks“ je pokrivao sve aspekte prerade.

“Bili smo najveći otkupljivači sekundarnih sirovina u Srbiji od  2004. do 2013. godine.  Prerađivali smo ih u postrojenjima fabrike kablova „Jagodina“, u valjaonici bakra „Sevojno“, RTB „Boru“, i dobijali poluproizvode, nakon čega smo ih dorađivali do gotovog  proizvoda. U to vreme veliki kupac nam je bila „Energotehnika Južna Bačka“. U narednom periodu pregovarali smo za deo vlasništva, nakon čega smo postali i stopostotni.”

Koliko je izazov bilo preuzimanje „Energotehnike Južne Bačke“?

“Zahvaljujući Vojislavu Milutinu, kod koga sam bio zaposlen, od 2001. do 2003. godine navikao sam da radim sa velikim ciframa i velikim prometom. To me od prvog dana rada nije plašilo, a negde uz moj karakter idu i dalji pokušaji da se izborim sa novim izazovima.”

„Maneks“ je počeo da radi 2004. godine. “Iste godine imao je prihode u vrednosti od 10 miliona eura, što je bilo neverovatno za firmu koja je tek otvorena. Dve godine kasnije, “Maneks” je uzeo u zakup deo „Novkabela“ – „Metalurgiju“ i 3.5 godine „Metalurgija“ je praktično radila samo za potrebe „Maneksa“. U to vreme firma je isporučuvala oko 2-2,5 hiljade tona sekundarne sirovine bakra godišnje koji se prerađivao u poluproizvode i proizvode. Bili smo jedan od najvećih izvoznika” – ponosan je Zbiljić.

“Interesantan je projekat u Hrvatskoj,  gde je kompletna Hrvatska železnica, gornji stroj trola, rađen iz proizvodnog programa „Novkabela“. Dakle „Maneks“ je ugovorio, proizveo i izveo. Nažalost, jedna od lošijih privatizacija koja je urađena je upravo „Novkabel, kada je 2009. godine Yu Point Group, sa Zoranom Drakulićem kupila „Novkabel“ i praktično ga uništila. Danas imamo situaciju da je „Novkabel“ prodat iz stečaja i da će biti korišćen kao magacinski prostor. Tadašnja država na čelu sa političkom elitom nije mnogo razmišljala o interesima države, ni o lokalpatriotizmu, niti o ekonomskom patriotizmu, koji u najvećoj meri vuče državu u razvoj. Da rezimiram – Da je bilo više sluha, mi bismo bili vlasnici „Novkabela“, i ja bih otišao drugim putem, ne bih ušao u energetiku, ostao bih u tom delu metala koji znam da radim, ali eto, život se tako namestio, na sreću, otvorili su mi se neki novi horizonti” – navodi on.

Kako vidite dualno obrazovanje i kako se odrazilo na Vaše poslovanje?

“Program dualnog obrazovanja započeli smo sa nemačkim GIZ-om jer smo ga prepoznali kao neophodan za proizvodnju kadra. Naša država je Zakon uvela prošle godine, pa nam je drago da sada radimo po srpskom Zakonu o dualnom obrazovanju jer imamo jasnije margine po kojima se program sprovodi. Deca u okviru programa, već od druge godine srednje škole dolaze u našu kompaniju tri do pet puta nedeljno, uključeni su u određene projekte, potom kad završe školu imaju vrlo malo usavršavanja od nekoliko meseci da postanu spremni monteri za teren.”

Foto: Novosti

“Danas imamo treću generaciju đaka koji su završili srednje obrazovanje i koje čeka sigurno radno mesto u našoj kompaniji” – navodi Zbiljić.

“Ponosimo se time jer smo zaista dokazali da ovaj program može da funkcioniše. Naravno uvek ima kritičara. Da ne bi naša deca odlazila napolje i surovo prolazila, mi smo tu da pazimo na njih i da ih usmeravamo na pravi put, pre svega vaspitno, a potom i stručno. Danas su to naši kvalitetni radnici, a što je najvažnije zadovoljni radnici” – ističe on.

Dosta kontraverzi se vezivalo za projekat isušivanje kopa Kolubare nakon poplava u Srbiji. Šta nam možete reći o tome.

“Prvo, pobedili smo na tenderu gde je najveća nemačka firma, i uopšte najveća evropska firma imala potencijalnu priliku  da radi taj posao. Reč je o firmi „KSB“ koja je nudila posao za 37 miliona evra, mi smo posao dogovorili za 14.8 miliona. Bilo je neverovatno da srpska firma može da ponudi posao po toj ceni, ali i da ga uradi. Mi smo sklopili dobru konstrukciju sa jednom inostranom kompanijom za logistiku, a sa našim monterima na terenu smo izveli projekat.”

“Spomenuli ste kontraverze i kritike u vezi sa projektom, pa bih podelio sa čitaocima interesantnu situaciju sa listom „Vreme“ koji nas je prvo medijski napao sa istraživačkim novinarima „BIRN-e“  sa željom da prikažu celu priču u negativnom svetlu. Pozvali smo ekipu lista „Vreme“ na kop da slikaju, snime i vide kako radimo. Ubrzo nakon toga primili smo izvinjenje ovog lista, što je neobično jer uglavnom kritikuju sve dobro što se dešava u Srbiji” – priseća se Zbiljić.

“Godinu dana kasnije, nakon poplava, 2015. godine sam bio gost redakcije „Vreme“ gde je odrađen korektan intervju gde smo jasno prikazali šta se zapravo desilo, da je bilo reči o  ispumpavanju 186 miliona kubika vode, nešto više od Vlasinskog jezera,  imali smo mnogo izazova na samom terenu i bio sam presrećen da niko nije bio povređen. Isušili smo kop, a država Srbija je uštedela 200.000.000 miliona evra u tom trenutku, jer nije bilo uvoza struje i uglja nego se proizvodio domaći ugalj i išao na preradu u Obrenovac. Praktično je domaća struja proizvedena u decembru 2014. godine, svega nekoliko meseci nakon poplave” – ističe Zbiljić.

Zbiljić navodi da je ovaj projekat ponos njegove kompanije, ali generalno i srpske energetike,  jer su pokazali da mogu da odgovore i na tako velike izazove.

Energotehnika Južna-Bačka je izmenila poslovni ambijent preuzimanjem hotela Fontana u Vrnjačkoj Banji. Kako je došlo do toga?

Zbiljić ističe da je „Južna Bačka“ bez konkurencije apsolutni brend energetske Srbije, takođe ističe da iz svake oblasti, ima ozbiljne savetnike koji se studiozno bave svojim poslom te da je vrlo ponosan na svoj tim.

Foto: euroturs.rs

“Međutim, hotel „Fontana“ je interesantna priča, jer su svi iz mog tima bili protiv kupovine, a ja sam intuitivno odlučio da napravim taj korak jer volim Vrnjačku Banju. Hotel je u tom trenutku bio pun vlage, praktično neupotrebljiv ali evo danas dokazujem da iz jednog takvog ruiniranog prostora,  uz ozbiljna ulaganja može da se dođe do hotela sa četiri zvezdice. Hotel danas zauzima 13.700 kvadrata, sa 1.000 kvadrata Spa i Welness-a, sa ozbiljnom ponudom sadržaja. Na visokom nivou biznisa u kojem svakodnevno funkcionišem, zahvalno je slušati isključivo savetnike, ali ponekad imam pravo i na egzibiciju, što se u ovom slučaju pokazalo kao dobar potez.

Rekla ste da vidite 3 turistička centra u Srbiji – Kopaonik, Zlatibor i Vrnjačku Banju. Kako vidite dalji razvoj Vrnjačke Banje?

“To su definitivno tri najveća turistička centra u Srbiji, a naš predsednik Aleksandar Vučić sa jasnom vizijom razvoja turizma i unapređenja putne infrastrukture u velikoj meri olakšava razvoj ovih centara. Mi hotelijeri iz Vrnjačke Banje iskoristili smo priliku tokom njegove posete na obeležavanju 150-to godišnjice Vrnjačke Banje u julu, 2018. godine, da izrazimo molbu da se ubrza otvaranje aerodroma Kraljevo, odnosno Lađevci pored Kraljeva, jer tada bi zaista ta cela teritorija dobila jednu ozbiljnu ponudu. Turisti bi mogli iz Rima da slete u Kraljevo, 18 km od Vrnjačke Banje, 90 km od Kopaonika, dakle, potpuno bi se otvorio taj turistički deo, uz autoput Kruševac-Čačak, to će biti potpuno druga širina turističke ponude, što me čini vrlo srećnim” – navodi on.

“Premijerka Ana Brnabić je potvrdila u medijima otvaranje ovog aerodroma 28. juna, tačnije na Vidovdan. Tada će Vrnjačka Banja bez konkurencije biti broj 1, Kopaonik će biti 2, a Zlatibor 3, kako ga lično doživljavam. Mislim da je Zlatibor agresivnije promovisan, Vrnjačka Banja je bila u blagom zaostatku. Međutim, situacija se menja, ozbiljni hotelijeri su došli u Banju, mislim na bivši hotel „Slavija“, a sadašnji hotel „Tonanti“, koji sada ima pet zvezdica, tu je naša „Fontana“, „Solaris“, Filip Cepter je kupio „Zvezdu“, tako da postoji dobra ponuda hotela. Očekujem završetak vaterpolo centra i fali eventualno jedan fudbalski teren kako bismo privukli vrhunske sportiste. To je ideja za dalje ulaganje, što če Vrnjačku Banju dovesti do visokog prvog mesta u pogledu turističke ponude.”

Pored poslovnih, ne plašite se izazova ni na sportskim terenima.

“Iskreno, zvali su me ljudi iz KK „Partizan“ pre dve godine kad je klub bio u krizi. Bio bi to s jedne strane izazov za mene, međutim, u tadašnjem shvatanju života, sporta, razvoja regiona daleko mi je bio Beograd. Moja želja je da Vojvodina bude broj 1 u svim sportovima koje vodim, u odbojci to definitivno jeste” – ističe Zbiljić.

Foto: OK Vojvodina

“Ono što je dobijeno mojim dolaskom je veliki broj ljudi i sponzora sa kojima je obezbeđen ozbiljan budžet na nivou evropskih klubova. Cilj je ući u Ligu šampiona.  Nije mi se ostvarila želja u ovoj sezoni, falilo nam je izgleda malo sreće. Nadam se da će u narednoj sezoni „Vojvodina“ igrati na evropskoj sceni  i da ćemo uspeti da vratimo velike klubove u Novi Sad, da punimo SPENS i da uživamo kao nekad devedesetih godina kada je sve ovo bio deo naše svakodnevice. Što se tiče fudbala bio sam zadovoljan 2016. godine, kada smo nakon 10 kola bili prvi na tabeli a na jesenjem delu završili kao drugi i to ubedljivo, što je veliki uspeh. Sadašnjoj upravi želim da nas dostignu u budućnosti i da polako vratimo velike rezultate u svim sportovima” – naglašava Zbiljić.

Autor: Brif.rs

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.