Lekovi za smirenje se u Srbiji troše kao “dobar dan”

0
photo: pixabay.com

Od lekova iz klase psihofarmaka koji utiču na psihičko funkcionisanje, u Srbiji je najveća potrošnja takozvanih lekova za smirenje. Prema rečima stručnjaka, problem zloupotrebe njihovog korišćenja je zabrinjavajući, a posledice mogu biti opasne po zdravlje.

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” pokazuju da je u Srbiji 22 odsto odraslog stanovništva u prethodnih godinu dana koristilo neki sedativ, što je duplo više u odnosu na Evropu i Sjedinjene Američke Države.

“Ja se bojim da je to pokušaj samolečenja i bojim se, znate, ako bi bile postavljene rigorozne granice korišćenja sedativa onda tim ljudima ostaje alkohol kao drugo moćno sredstvo koje deluje na iste receptore kao sedativi, GABA receptore, a mi već imamo u ovom trenutku 300.000 alkoholičara. Znači, jedna izuzetno kompleksna situacija”, kaže prim. dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje.

Na kompleksnost situacije ukazuje broj sedativa koji su potrošeni u prethodnoj godini. Iako postoji trend smanjivanja njihovog korišćenja, ovi lekovi se u Srbiji i dalje upotrebljavaju u velikim količinama.

“Podaci što se tiče anksiolitika, koji se popularno zovu sedativi ili lekovi za smirenje, pokazuju jedan trend pada potrošnje ovih proizvoda od, recimo 2016. godine kada smo imali oko 22 miliona kutija različitih lekova iz ove grupe do nekih 16,7 miliona kutija u prethodnoj godini”, napominje mr Pavle Zelić, iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.

“Mi živimo u izuzetno stresogenim uslovima a stres je, nažalost, egzistencijalne prirode, što znači da ljudi ustaju ujutru i ne znaju da li će imati para da kupe deci obrok, da li će imati para da prežive do kraja nedelje i jednostavno ne mogu da planiraju budućnost. U takvoj situaciji korišćenje, odnosno, zloupotreba sedativa je beg od realnosti”, dodaje Mladenović

Za suočavanje sa realnošću i prevazilaženje emocionalnih problema koji osobu ometaju u svakodnevnom funkcionisanju neophodno je zatražiti pomoć profesionalca.

“Lekovi nam služe da pomognu u saniranju tih akutnih simptoma, ali da bi došlo do stvarne promene, odnosno do promene načina funkcionisanja same osobe, potreban je rad sa terapeutom”, ističe dr Sanja Marjanović, psiholog i psihoterapeut.

Dok psihoterapija u kombinaciji sa farmakoterapijom daje najbolje rezultate, samolečenje prema upozorenju psihijatara nosi veliki rizik od brojnih zdravstvenih komplikacija, među kojima su pogoršanje sipmtoma i razvijanje zavisnosti.

Izvor: RTV

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

POSTAVI ODGOVOR