Istraživanje u Evropi: Više pristalica vakcinacije nego skeptika

0

Šta ljudi u Evropi misle o lečenju putem video kamere, obaveznoj vakcinaciji, genetskoj terapiji, konvencionalnoj medicini, seksu i kakav je njihov odnos imaju prema smrti, istraživala je Štada grupa, u okviru koje posluje i „Hemofarm“.

Drugo međunarodno istraživanje Štade sprovedeno je u 12 zemalja, među kojima je i Srbija, na više od 24.000 ispitanika, a zbog aktuelne pandemije kovid-19, urađeno je i istraživanje o koroni, u šest zemalja među kojima je, takođe, Srbija.

Jedna od tema koja je izazvala mnogo rasprava širom kontinenta jeste mogućnost obaveznih vakcinacija. Istraživanje je pokazalo da ukupno 82 odsto Evropljana podržava ovu ideju i da u svim zemljama broj pristalica očigledno nadmašuje skeptike. LJudi u Španiji posebno su otvoreni za obavezne vakcinacije, 94 odsto, a manje entuzijasta ima u Austriji, 72 odsto, kao i u Švajcarskoj, 70 odsto. Uprkos značajnoj spremnosti, postoji i neznanje u vezi s temom, te samo jedan od pet Evropljana zna da se može vakcinisati protiv rubeola, hepatitisa A/B, varičela i HPV.

– Kada je reč o stavu građana Srbije o vakcinaciji, 78 odsto Srba podržava obaveznu vakcinaciju, malo manje od opšteg proseka od 82 odsto u svih 12 evropskih zemalja, što Srbiju stavlja na deveto mesto u smislu pozitivnosti u odgovoru na ovo pitanje, ispred Rusije, Austrije i Švajcarske. Srbi su ispod proseka i u pogledu znanja protiv kojih bolesti se mogu vakcinisati. Međutim, građani Srbije su bili među nacijama za koje je najmanje verovatno da pogrešno veruju da postoji vakcina protiv AIDS, samo četiri odsto je to mislilo, nasuprot proseku od šest odsto u anketi – pokazali su rezultati zdravstvenog istraživanja Štade.

U istraživanju posvećenom korona virusu koji je Štada naknadno sprovela u odnosu na opšti deo ispitivanja, 42 procenata ispitanika izrazilo je zabrinutost zbog nedostatka vakcine protiv ovog virusa. Poređenja radi, 50 odsto ispitanika strahuje da će se njihovi najmiliji zaraziti virusom i umreti. Ovde definitivno dolazi do izraza razlika među polovima, jer je 54 procenta žena zabrinuto za svoju porodicu i prijatelje u poređenju sa samo 45 procenata muškaraca. Osim toga, 40 odsto se boji gubitka posla, a 36 odsto očekuje izbijanje finansijske krize zbog korona virusa.

– Strah od nezaposlenosti posebno je izražen u Italiji, 48 odsto, i Rusiji, 53 odsto. Kad je reč o Srbima, oni su pokazali određenu neustrašivost, kako su autori istraživanja to nazvali: jedan od šest ispitanika je rekao da uopšte ne brine zbog pandemije, a u poređenju s Italijom i Rusijom, u Srbiji je samo 27 odsto ispitanika odgovorilo da brine zbog ekonomskih posledica i gubitka posla – kažu rezultati istraživanja.

– Istraživanje posvećeno korona virusu pokazuje rast u odavanju priznanja pripadnicima zdravstvenog sektora tokom krize. Zaista se nadam da će se poštovanje i uvažavanje lekara, medicinskih sestara i farmaceuta nastaviti i nakon pandemije – rekao je generalni direktor Štade Peter Goldšmit.

Što se tiče ostalih tema Zdravstvenog izveštaja, Štadin indeks budućnosti nagoveštava veću otvorenost prema digitalnoj medicini širom Evrope. Spremnost za uspostavljanje dijagnoze putem daljinskog lečenja veb kamerom primetno je porasla u odnosu na 2019: dok je prošle godine 54 odsto ispitanika bilo spremno da se leči na daljinu, sada je za to otvoreno 70 odsto ispitanika. Belgijanci i Nemci ostaju prilično skeptični, jer je „tek“ 58 odnosno 62 odsto spremno za telemedicinu. Na drugoj strani, Srbi su bili među najpozitivnijim od svih nacija kada je reč o konsultacija sa lekarom preko veb kamere ili interneta a tiče se neke manje ili sekundarnu bolesti – čak 75 odsto ispitanika je moglo da zamisli da koristi tu opciju, u odnosu na prosek ankete od 70 odsto, što Srbiju stavlja na četvrto mesto po spremnosti na onlajn konsultacije, posle Španije, Finske i Italije.

Generalno, oblast „genetike“ mnogi i dalje potcenjuju. Na primer, samo 55 procenata zna da genetska predispozicija može da ide u prilog nastanku kardiovaskularnih bolesti. Još je manje ispitanika svesno da se to odnosi na bolesti poput Parkinsonove (38 procenata) ili osteoporoze (22 procenta).

– Znanja građana u Srbiji o predispoziciji i genetskim vezama za bolesti kreću se oko evropskog proseka, osim što imaju iznadprosečnu svest (njih 73 odsto u odnosu na prosek od 55 odsto) o genetskim vezama sa kardiovaskularnim bolestima. Međutim, kada im je ponuđena mogucćnost da promene svoje gene da bi izbegli ozbiljne bolesti nakon genskog testa, 45 odsto Srba je reklo da bi to učinili, a prosek na evropskom nivou bio je 51 odsto – kažu rezultati istraživanja.

Ispitivanje o koroni na 1.000 ljudi

Reprezentativnu onlajn studiju u ime Štade sproveo je Institut za tržišna istraživanja ”Kantar”; od februara do marta ove godine, na oko 2.000 ispitanika iz Austrije, Belgije, Nemačke, Finske, Francuske, Italije, Poljske, Rusije, Srbije, Španije, Švajcarske i Velike Britanije. Korona specijal studija rađena je od 23. do 27. aprila 2020, na oko 1.000 ispitanika iz Nemačke, Italije, Rusije, Srbije, Španije i Velike Britanije.

Izvor: dnevnik

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.