U Srbiji se dodatno školuje tek svaka peta odrasla osoba. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da stopa učešća u obrazovanju iznosi oko 20%, što je znatno ispod proseka Evropske unije od 46,6%. Iako su brojke različite, trend je svuda identičan: sve više zaposlenih traži nove veštine jer ih tržište rada na to primorava.
Glavna prepreka nije nedostatak volje. Izveštaj OECD-a iz 2025. godine potvrđuje da se svaka četvrta odrasla osoba suočava sa konkretnim barijerama pri pokušaju usavršavanja. Na vrhu liste je hronični nedostatak vremena usled preklapanja poslovnih i porodičnih obaveza.
U nastavku su praktični saveti kako da organizujete školovanje uz posao tako da se uklopi u vaš život, umesto da ga dodatno optereti.
1. Definišite konkretan cilj pre upisa
Opšta želja da naučite nešto novo nije dovoljna da održi motivaciju kada dođu umor, obaveze i napornije nedelje. Cilj treba da bude dovoljno precizan da možete da ga proverite: da steknete veštinu za samostalan rad, dobijete sertifikat koji vam pomaže u karijeri, promenite profesiju ili počnete da radite sa prvim klijentima dok ste još zaposleni.
Pre izbora programa, razjasnite šta zapravo želite:
- Dodatnu zaradu.
- Promenu karijere.
- Samostalan rad.
- Napredovanje na trenutnom poslu.
- Ulazak u potpuno novu oblast.
Osoba koja želi dodatni posao vikendom i osoba koja planira kompletnu promenu profesije neće birati isti program. Razlikovaće se trajanje edukacije, cena, tempo, količina prakse i nivo podrške koji im je potreban.
Zato je važno da program odgovara cilju. Nekome je dovoljna kratka praktična obuka, nekome je potreban sertifikat za CV, a nekome kompletna edukacija koja uključuje vežbu, rad na modelima i pripremu za rad sa klijentima.
View this post on Instagram
U oblastima kao što su kozmetika, frizerstvo, masaža ili manikir, Dominus edukacija je primer programa koji polaznika vodi kroz konkretne postupke, vežbu i pripremu za rad sa klijentima.
2. Izmerite koliko vremena zaista imate
Većina zaposlenih ne odustane zbog nedostatka volje već zbog loše procene koliko im je dan već popunjen.
Kurs utorkom i četvrtkom po dva sata na papiru deluje izvodljivo. U praksi, tu su i prevoz, priprema, umor posle posla, večera, kućne obaveze, deca ili briga o starijim članovima porodice. Dva sata nastave lako mogu postati celo veče.
Zabeležite na šta trošite sate tokom jedne sedmice – posao, put, kućne obaveze, telefon, odmor, spavanje i slično. Coursera u svom vodiču za zaposlene koji se školuju preporučuje upravo ovaj korak kao prvi: pre izbora programa utvrdite koliko slobodnih sati nedeljno zaista postoji.
Ako pored časova ne možete da nađete bar dva termina po tridesetak minuta za vežbu ili ponavljanje, gradivo će se brzo nagomilati i stvoriti nepotreban pritisak.
3. Program birajte prema svom rasporedu
Pre upisa utvrdite kojim danima su časovi i da li postoje večernji ili vikend termini. Proverite šta se dešava kada propustite čas – da li postoji nadoknada. Pogledajte koliko traje ceo program i koliko unapred se objavljuje raspored. Za ljude koji rade smenski, ovo poslednje je ključno.
Otvorite kalendar i upišite sve: radno vreme, časove, kućne obaveze, odmor, vežbu. Ako raspored ne funkcioniše kad ga vidite pred sobom, neće funkcionisati ni u stvarnosti.
4. Uračunajte vreme za vežbu, ne samo za nastavu
Prisustvo na nastavi predstavlja samo prvi korak, dok se znanje učvršćuje kroz praktičnu primenu.
Ovo je naročito vidljivo kod praktičnih veština: šminkanje, friziranje, masaža, nega lica, rad sa noktima – sve to zahteva rad rukama, a ruke se razvijaju kroz ponavljanje i korekciju. Predavač pokaže tehniku jednom, ali da biste je savladali, potrebno je više samostalnih pokušaja.
Realan nedeljni raspored za nekoga ko radi do tri popodne mogao bi da izgleda ovako:
- Ponedeljkom tridesetak minuta ponavljanja uveče.
- Utorkom i četvrtkom čas.
- Subotom sat do sat i po vežbe.
- Nedeljom kratka priprema za narednu nedelju.
Više kraćih termina često daje bolje rezultate nego jedan dugačak blok koji se stalno odlaže.
5. Obezbedite podršku kod kuće pre početka
Školovanje uz posao ne zavisi samo od osobe koja uči. Zavisi i od ukućana.
Tipičan problem: čas je uveče, a dete nema ko da čuva, večera nije spremljena, neko računa na vas baš u tom terminu. Učenje postaje izvor tenzije u kući umesto investicije u budućnost. Indeed u svom vodiču o radu i školovanju naglašava važnost razgovora sa porodicom i traženja pomoći pre nego što se pritisak nakupi.
Pre početka edukacije napravite jasan dogovor o tome kojim danima imate obaveze, kada učite, koje poslove preuzima neko drugi, šta se dešava u intenzivnijim periodima. Dogovor na dva do tri meseca, sa konkretnim terminima, lakše se poštuje.
6. Učite u kratkim terminima, redovno
Česta greška zaposlenih je čekanje slobodnog dana za duže učenje. Taj dan se često ne pojavi, ili dođe u trenutku kada ste već umorni i opterećeni drugim obavezama.
Trideset minuta četiri puta nedeljno efikasnije je od tri sata jednom nedeljno. Ovo potvrđuju i podaci: prema OECD-u, 42% neformalnih obuka u razvijenim zemljama traje dan ili kraće, a još 40% ne duže od nedelju dana.
Kratke termine koristite za čitanje beleški, ponavljanje jedne tehnike, pripremu pitanja za predavača, sređivanje materijala. Kada ste iscrpljeni, uradite minimum – pročitajte beleške ili pripremite opremu za sledeći čas. Važno je da ne izgubite kontinuitet.
7. Pre nego što platite kurs, proverite kako posao zaista izgleda
Pre upisa ne proveravajte samo program, već i posao za koji se školujete. Promotivni materijali obično prikazuju završnu sliku: uređen salon, zadovoljne klijente, fleksibilno radno vreme i dobru zaradu. Do toga se ne dolazi odmah.
Na početku obično postoje nesigurnost, ulaganje u alat i materijal, rad na modelima, fizički napor, zahtevni klijenti, rad vikendom i period u kojem još ne možete da naplatite punu cenu usluge.
Zato pre upisa istražite nekoliko konkretnih stvari:
- Koliko početnik realno zarađuje?
- Koliko vremena je potrebno do samostalnog rada?
- Šta morate da kupite od opreme?
- Da li posao podrazumeva dugotrajno stajanje ili ponavljanje istih pokreta?
- Koliko ima direktnog rada sa ljudima?
- Da li postoje dodatne dozvole, licence ili sezonske oscilacije u potražnji?
Najkorisniji izvor često je razgovor sa osobom koja već radi taj posao. Pitajte je šta je najteži deo posla i šta bi volela da je znala pre početka. Takvi odgovori često daju realniju sliku od bilo kog opisa kursa.
8. Napravite budžet za celu edukaciju, ne samo za školarinu
Cena kursa je samo jedan deo troška. Pored nje, često postoje i troškovi materijala, opreme, alata, prevoza, modela za vežbu, slobodnih dana i perioda do prve zarade.
Kod praktičnih zanimanja ovo je naročito važno. Može se desiti da polaznik završi edukaciju, ali nema dovoljno sredstava za opremu koja mu je potrebna da bi počeo da radi.
Pre upisa sastavite kompletan budžet – sve što vam treba da biste posle edukacije zaista mogli da radite, a ne samo da imate sertifikat.
Prema Education and Training Monitor-u Evropske komisije, u EU je 2022. godine 87% neformalnih obuka povezanih s poslom bilo delimično ili potpuno finansirano od strane poslodavca, bilo direktnim plaćanjem, bilo kroz radno vreme posvećeno učenju.
U Srbiji je ovakva praksa manje rasprostranjena, ali nije nemoguća. Vredi proveriti da li poslodavac može da pomogne kroz slobodan dan, prilagođen raspored ili delimično finansiranje.
9. Počnite sa praksom pre kraja edukacije
Ne treba čekati kraj programa da biste prvi put primenili ono što učite.
Čim savladate osnove, počnite da vežbate: na modelima, kroz simulacije, na probnim zadacima ili kroz ponavljanje tehnika koje ste već prošli. Beležite šta vam ne ide, tražite povratnu informaciju od predavača i vraćajte se na iste postupke dok ne postanu sigurniji.
Na kraju edukacije treba da imate više od papira. Treba da znate šta možete da uradite samostalno, gde ste još nesigurni i na čemu dalje treba da radite.
10. Računajte na pad motivacije i pripremite plan za to
Na početku je motivacija obično visoka. Sve je novo, cilj deluje blizu i lakše je držati se plana. Posle nekoliko nedelja dolazi realniji period: posao se nagomila, obaveze se pomere, propustite jedan termin, a zatim još jedan.
Zato plan učenja ne treba da zavisi samo od motivacije. Potrebno je da unapred odredite minimum za teže nedelje: dvadesetak minuta ponavljanja, jedna kratka vežba, poruka predavaču, priprema materijala za sledeći čas ili pregled beleški.
Kontinuitet je važniji od intenziteta. Nedelja u kojoj ste odradili samo minimum i dalje je nedelja u kojoj ste učili.
Greške koje treba izbeći
Najčešće greške kod školovanja uz posao su izbor kursa samo po ceni, pretrpan raspored, nejasan cilj i odlaganje prakse.
Jeftin kurs nema veliku vrednost ako ne daje konkretno znanje, praksu i podršku. Raspored bez odmora brzo postaje neodrživ, posebno kada se posao i privatne obaveze poklope.
Bez jasnog cilja teško je izabrati pravi program, a još teže istrajati do kraja. Kod praktičnih veština, sigurnost se ne gradi tek nakon završetka edukacije, već kroz vežbu od prvih časova.
Školovanje uz posao uspeva kada znate zašto učite, koliko vremena stvarno imate i šta treba da znate nakon završetka programa. Nije potreban idealan trenutak, već realan plan i tempo koji možete da izdržite.
