Kada je pravo vreme za sadnju voćaka u rasadniku?

Od trenutka sadnje direktno zavisi prijem sadnice, razvoj korenovog sistema i kasniji prinos voćke.

Loše izabrano vreme može dovesti do slabog ukorenjavanja, sporijeg rasta ili čak propadanja sadnice.

Odluka treba da bude doneta kada se sagleda više elemenata, među kojima su najvažniji klimatski uslovi, kvalitet sadnice i pravilna tehnika sadnje.

Samo usklađivanjem svih ovih elemenata može se obezbediti dobar početak razvoja voćke.

Da vidimo o čemu se radi.

Zašto je jesen najbolje vreme za sadnju?

Jesen se smatra savršenim periodom za sadnju voćaka iz više razloga, a osnovni je taj što se sadnice tada nalaze u fazi vegetativnog mirovanja.

U tom stanju biljka ne troši energiju na rast nadzemnog dela, već se lakše prilagođava novim uslovima nakon presađivanja.

Iz tog razloga je stres minimalan, a procenat prijema znatno veći.

Prirodni procesi tokom zime

Tokom zimskog perioda dolazi do prirodnih procesa koji imaju izuzetno povoljan uticaj na razvoj sadnice.

Zemljište se postepeno sleže oko korena, čime se eliminišu praznine i obezbeđuje bolji kontakt između korena i zemlje. Istovremeno, u zemljištu se formiraju nove sitne žile koje su važne za usvajanje vode i hranljivih materija.

Prirodna vlažnost zemljišta

Još jedna velika prednost jesenje sadnje je prirodna vlažnost zemljišta. Jesenje i zimske padavine obezbeđuju dovoljno vlage, pa nema potrebe za čestim i intenzivnim zalivanjem.

To je posebno važno u prvim mesecima nakon sadnje, kada je koren najosetljiviji.

Kada dođe proleće, ovako posađene sadnice imaju značajnu prednost. One kreću sa vegetacijom ranije, brže razvijaju lisnu masu i ostvaruju snažniji porast.

Kada tačno saditi u jesen

Najbolji period za jesenju sadnju počinje nakon opadanja lišća, kada sadnice ulaze u fazu mirovanja, i traje sve do pojave jačih mrazeva.

U tom intervalu biljka je najspremnija za presađivanje.

Sadnja se može obavljati sve dok zemljište nije smrznuto i dok nije previše natopljeno vodom.

Važno je izbegavati radove tokom ekstremno niskih temperatura. Idealno je da temperatura bude iznad 0°C, jer tada koren može da nastavi sa sporim, ali kontinuiranim razvojem.

Iz praktičnih razloga preporučuje se da se sadnja obavi što ranije u jesen.

Ranije posađene sadnice imaju više vremena da se ukorene pre zime, što im daje sigurniji početak vegetacije u proleće.

Priprema za sadnju

Pravilna priprema sadnice i zemljišta značajno utiče na uspeh sadnje i kasniji razvoj voćke.

Priprema sadnice

Pre sadnje potrebno je izvršiti pripremu sadnice. Oštećene i predugačke žile treba skratiti kako bi se podstakao razvoj novih korenovih dlačica.

Preporučuje se i potapanje korena u vodu ili u kašu od zemlje i stajnjaka, čime se obezbeđuje bolja hidratacija i zaštita korena.

Sadna jama mora biti dovoljno široka i duboka da omogući pravilan raspored korena bez savijanja. Nepravilno postavljen koren može usporiti razvoj biljke.

Postupak sadnje

Prilikom sadnje, mesto kalema mora ostati iznad površine zemlje kako bi se izbeglo njegovo zatrpavanje i eventualno propadanje.

Koren treba ravnomerno rasporediti u jami, a zatim pažljivo zatrpati rastresitom zemljom.

Zemlju je potrebno dobro nagaziti kako bi se uklonili vazdušni džepovi koji mogu isušiti koren.

Nakon sadnje obavezno je zalivanje, čak i u jesen, jer voda dodatno pomaže da se zemlja slegne i ostvari bolji kontakt sa korenom.

Priprema i održavanje prostora oko sadnice

Važno je pripremiti i prostor oko sadnice na vreme.

Treba početi sa uklanjanjem korova i košenjem trave u zoni sadnje.

Razlog je to što se tako smanjuje konkurencija za vodu i hranljive materije, čime se mladim sadnicama omogućava bolji i brži razvoj.

Na sreću, danas se za održavanje mogu se koristiti i napredni alati, među njima i daljinski navođena robot kosilica sa dodacima.

Pomenuti dodaci omogućavaju dodatne funkcionalnosti, pa osim košenja ovi uređaji mogu obavljati i dodatne zadatke poput tretiranja biljaka u isto vreme, što je veoma korisno u održavanju zasada.

Kada i zašto je prolećna sadnja dobra ideja?

Prolećna sadnja se obavlja od kraja zime do početka vegetacije, najčešće u periodu februar-mart, u zavisnosti od vremenskih prilika u datoj godini.

Takođe, koristi se kada se sadni materijal nabavlja kasnije ili kada vremenski uslovi u jesen nisu bili povoljni.

Ipak, prolećna sadnja ima određene nedostatke. Sadnica brzo prelazi iz mirovanja u fazu aktivnog rasta, pa nema dovoljno vremena za razvoj korena.

Ukorenjavanje je slabije, a biljka istovremeno mora da razvija i nadzemni deo.

Zbog manjka prirodne vlage u zemljištu u proleće, potrebno je češće zalivanje. Period prilagođavanja je kraći, što može uticati na slabiji početni razvoj i veću osetljivost na sušu.

Faktori koji utiču na izbor vremena sadnje

Izbor termina sadnje zavisi od više uticaja koji određuju uspešnost prijema i dalji razvoj sadnice.

Klimatski uslovi

U područjima gde su zime umerene, jesenja sadnja je najčešće najbolja opcija jer omogućava dobro ukorenjavanje pre proleća.

Međutim, u hladnijim regionima, gde su česti jaki mrazevi, postoji rizik od izmrzavanja mladih sadnica, pa se sadnja često pomera na proleće.

Takođe, treba uzeti u obzir i količinu padavina, dužinu jeseni i pojavu ranih mrazeva.

Zemljište

Tip zemljišta utiče na zadržavanje vode, provetravanje i mogućnost razvoja korena. Takođe, ukoliko uradite analizu zemljišta znaćete da li nešto nedostaje i šta od preparata treba da se pripremi.

U tom smislu treba obratiti pažnju na sledeće:

Zbog toga je kod težih zemljišta često potrebno pažljivo birati termin i izbegavati sadnju u periodima sa previše padavina.

Sadnica

Kvalitet sadnice je jedan od najvažnijih faktora koji direktno utiče na uspeh sadnje. Bez obzira na to koliko su uslovi povoljni, loša sadnica neće dati dobre rezultate.

Dobra sadnica treba da ima sledeće karakteristike:

Kvalitetne sadnice imaju veću sposobnost prilagođavanja i bolje podnose nepovoljne uslove nakon sadnje.

Vrsta voćke

Vrsta voćke takođe može imati uticaj na izbor termina sadnje.

Iako većina voćnih vrsta dobro reaguje na jesenju sadnju, postoje određene razlike koje treba uzeti u obzir:

Kod osetljivijih vrsta ili u specifičnim klimatskim uslovima, izbor termina sadnje treba dodatno prilagoditi kako bi se smanjio rizik i obezbedio siguran početak razvoja biljke.

Ovde možete pogledati koje voćke najbolje uspevaju u Srbiji.

Često postavljana pitanja

Da li mesečeve faze imaju uticaj na sadnju voćaka?

U tradicionalnoj praksi neki voćari prate lunarni kalendar, ali naučni dokazi za značajan uticaj su ograničeni.

Kako klimatske promene utiču na termine sadnje?

Blage zime i pomeranje sezona mogu produžiti jesenju sadnju i pomeriti rokove unapred ili unazad.

Koliko unapred treba planirati kupovinu sadnica?

Idealno je rezervisati sadnice ranije (čak krajem leta), jer se kvalitetne sorte brzo rasprodaju.

Da li starost sadnice utiče na izbor vremena sadnje?

Mlađe sadnice (jednogodišnje) se generalno bolje primaju i fleksibilnije podnose različite termine sadnje.

Zaključak

Kao što smo napomenuli, jesen je najbolji period za sadnju voćaka, jer omogućava bolje ukorenjavanje i veći procenat prijema sadnica.

Najvažnije je da se sadnja obavlja u fazi mirovanja, uz poštovanje uslova zemljišta i temperature, kao i pravilnog postupka sadnje.

Samo tako se može obezbediti zdrav razvoj voćke i dugoročno dobar prinos.