Ugostiteljski trikovi za trošenje u restoranu

0
Bolnica VITA Novi Sad

Psiholozi tvrde da mudro osmišljen jelovnik utiče da gosti naručuju i troše više nego što su nameravali pre ulaska u restoran. Kreativan pristup, boja slova, redosled reči, opisi jela i broj stranica menija su mali grafički trikovi koji privuku i uvere gosta da baš to treba da naruči.

Stručnjaci za uređenje entetijera ali i grafički dizajneri znaju koliko su boje jelovnika bitne. Zelena poručuje: ovo je sveže i organsko, dok narandžasta podstiče apetit. Žuta je razigrana i vrckava, a na tamnoj podlozi odlično se vidi čak i kad je osvetljenje slabije pa se često koristi za jela koja se jedu uveče. Crvena podstiče na akciju, poručujući podsvesti da se samo jednom živi pa zašto ne bismo potrošili više.

Kad uzmemo jelovnik u ruke, pogled nam najpre pada u sredinu, zatim putuje na gornji desni ugao pa skreće levo. To je takozvani fenomen zlatnog trougla, a vešti ugostitelji ga koriste tako da u te delove menija stavljaju najskuplja jela.

Istraživanja su pokazala da gosti najčešće naručuju prva dva jela ili poslednje sa stranice, reda, kolone… Iz tog razloga se savetuje restoranima da na ta mesta u meniju stave ona jela za koje misle da su nepravedno zapostavljena ili žele povećati njihovu prodaju.

Imena jela koja pršte superlativima, poput najbolji, najukusniji, najkvalitetniji najčešće ostaju neprimećena ili izazivaju podsmehe, ali jednostavni dodatni opisi koji golicaju maštu mogu biti pun pogodak i korak do naručivanja.

Nazivi jela kao bakina čorbica igraju na emociju jer zamišljamo vrednu baku kako secka povrće iz svoje bašte i priprema čorbu za svoje unuke. To što baka kuva tako što istrese sadržaj iz instant kesice u vruću vodu, nikome ne pada na pamet. Krompir na seljački način ima veću šansu da ga naručite u restoranu nego običan krompir jer imate osećaj da jedete nešto domaće. Čest je slučaj da ono što prepoznamo volimo, a nepoznatog se bojimo. Zato su pun pogodak jela koja osim imena koja lome jezik dok ga izgovarate, imaju i opis koji je razumljiv i vama blizak.

Mnogo je onih koji ne naručuju vino jer ih je strah da će napraviti pogrešan izbor. Ugostiteljima je to sve jasnije pa se često u karti pića mogu pronaći opisi vina kao lagana i lepršava bela ili suva i slojevita crna jer daju nagoveštaj o čemu se radi.

Na stranicama s puno slova oko traži prazninu da se odmori i zadrži pogled upravo tamo gde su mudri dizajneri menija stavili najisplativija ili najskuplja jela. Jela od jaja, testenine i deserti koji mogu duže stajati ugostiteljima se najčešće i najviše isplate.

Pristupačniji restorani u kojima se razmišlja o izgledu menija često imaju retro dizajn koji podseća na detinjstvo ili vrednost koja raste proporcionalno godinama koje prolaze jer sugerišu dobar odnos cene i kvaliteta. Prefinjeni restorani često idu na deblji papir, baršunaste korice ili zlatna slova kako bi se pojačao utisak elegancije i ekskluzivnosti.

Neki restorani žele da se pohvale brojem jela koje njihov kuvar zna da pripremi, ali ako gosta zaboli ruka od listanja stranica jelovnika, posumnjaće da nisu sva jela sveže pripremljena. Manje, a kvalitetno uvek je bolja opcija. Dnevni meni na jednoj strani je proverena formula koja pali jer ne stvara stres kod ljudi koji se teško odlučuju prilikom izbora.