Za privredu Srbije 2016. najušpesnija od svetske ekonomske krize

0
Bolnica VITA Novi Sad

Za privredu Srbije 2016. godina je bila najuspešnija od početka svetske ekonomske krize, ocenjeno je danas na predstavljanju novog broja časopisa Kvartalni monitor, uz prognozu da će srpska privreda ostvariti rast od skoro tri odsto, čime će konačno prestići nivo razvijenosti iz 2008. godine.

„Rast privrede će u 2016. iznositi 2,7 ili 2,8 odsto u 2016. koji će omogućiti da se konačno prestigne nivo BDP-a iz 2008. godine. Važno je da je ovaj rast ostvaren na dugoročno održiv način, a rezultat je visokih investicija i izvoza privrede Srbije“, rekao je glavni urednik Kvartalnog monitora i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
On je kazao novinarima, na promociji časopisa fondacija za razvoj ekonomske nauke (fREN) na Ekonomskom fakultetu, da je privredni rast široko disperzovan po privrednim delatnostima i da nije rezultat visoke stope rasta samo u jednom sektoru privrede već u više različitih delatnosti prvirede Srbije.
„Bez poljoprivrede smo ove godine imali povećanje oko dva odsta, a u 2017. očekujemo značajniji rast poljoprivrede“, dodao je Arsić.
Arsić je istakao da bi, ako ne bude nekih velikih iznenađenja, naredna godina rebalo da bude nešto bolja od ove i da će rast biti oko tri odsto, a možda i više.
Dinar je, prema njegovim rečima, jedna od najstabilnijih valuta od zemalja sa fleksibilnim kursem.
„Dobri rezulati u 2016. su posledica solidnih ekonomskih politika koji su vođeni u Srbiji, a to je politika niskog fikslanog deficita, koji je više nego prepolovljen u odnosu na prošlu godinu. Manji je nego u susednim zemljama, a i manji od proseka fisklanog deficita u zemljama EU“, naglasio je Arsić.
On ističe da su na dobre rezultate privrede dosta uticala i povoljna kretanja u svestkoj privredi.
Arsić je primetio da je Srbija među poslednjim zemljama u regionu preskočila nivo BDP-a iz 2008. i dodao da je to posledica u kašnjenju fisklane konsolidacije.
„Druge zemlje su započele fiskalnu konsolidaciju još 2011. i 2012. Mi smo ozbiljnu fikskalnu košolidaciju počeli da sprovodimo tek krajem 2014. A drugi razlog je sistemski, što je nas kriza zahvatila u trenutku kada smo imali najmanje reformisan prviredi sistem, objasnio je Arsić.
On kaže da su druge zemlje počele sa reformama još polovinom devedesetih godina, a mi tek sedam ili osam godina pre krize.
„Inflacija će ostati vrlo niska, možda malo veća nego ove godine, ako dođe do značajnijeg rasta cena energenata“, naveo je Arsić.
Kako je rekao, očekuje se da će prosečna inflacija u 2016. iznositi 1,2 odsto. Inflacija je već treću godinu na niskom nivou.
Arsić je naveo da su ove godine ostvareni dobri rezultati u spoljnoj trgovini, koji su bili najniži u odnosu na one u prethodnih nekoliko decenija.
„Markoekonomska stabilnost je sačuvana, imamo nisku i stabilnu inflaciju u toku ove godine“, kazao je on.
Smanjen je fiskalni deficit sa 3,7 odsto BDP-a u 2015. na ispod dva odsto BDP-a u ovoj godini.
„Monetarna politika je, takođe, uticala na pad kamatnih stopa u ovoj godini u Srbiji, što je povoljno za oporavak privredne aktivnosti“, rekao je Arsić.
Taj ekonomista navodi da su najvažniji povoljni faktori za privredu Srbije iz međunarodnog okruženja ove godine bile niske cene energenata, niske kamatne stope koje su uticale na veliki priliv investicija u Srbiju, a takođe i relativno visok uvoz zemalja EU koji je povoljno delovao na privrede u regionu.
Urednik Kvartalnog monitora je govoreći o prognozi privrednog rasta za narednu godinu rekao da nije toliko važno da se pogodi koliki će biti rast u jednoj godini, pošto to zavisi od velikog broja faktora, na primer, kretanja na svetskom tržištu, zbog čega je za vladu najvažnije da ima relativno precizan plan aktivnosti po pitanju reformi, kako bi stvorila uslove za dugoročan trend rasta.
„To bi omogućilo i rast standarda građana na realnim osnovama. Nastaviće se rast plata u privatnom sektoru, a u javnom sektoru biće povećne plate u većini delatnosti. Neke su izostavljene, što je iznenađujuće, kao kod Poreske uprave koja je dala važan doprinos fiskalnoj konsolidaciji“, kazao je Arsić.
On je dodao da su, ipak, ove godine izostale neke zanačajnije reforme u privredi zbog održavanja izbora.

Izvor: Tanjug