Vučić posetio Vrginmost

0
Srpski predsednik Aleksandar Vučić stigao je danas u Vrginmost, koji je 1996. godine  preimenovan u Gvozd, gde će razgovarati sa srpskim stanovništvom.
Vrginmost je mesto u kome su Srbi teško stradali tokom Drugog svetskog rata, ali i u akciji “Oluja”, a danas u toj opštini Topusko živi oko 700 srpskih porodica.
Na trasi kojom je od Zagreba prema Vrginmostu prošao Vučić sa delegacijom pojačano je prisustvo policije.

U samom Vrginmostu je od ranog jutra sve spremno za dolazak srpskog predsednika, a veliki broj okupljenih meštana izneće mu probleme sa kojima se Srbi u Hrvatskoj suočavaju, pre svega egzistencijalne.

Vučić će u Vrginmostu obići i školu, gde će pokloniti informatičku opremu.

Predsednik opštine Gvozd Branko Jovičić navodi da su problemi zapošljavanja i loše infrastrukture glavne prepreke sa kojima se nose Srbi u Hrvatskoj.

Najveći deo je, kaže, staračko stanovništvo, što situaciju čini još težom.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta je, uoči dolaska predsednika Vučića, istakao da Srbi u Hrvatskoj žive veoma teško i da se suočavaju sa velikim brojem problema, pre svega problemom zapošljavanja, a kao primer naveo je da su u Vrginmostu od 60 policajaca samo dvojica Srbi.

“Drugi problem je pitanje upotrebe maternjeg jezika i otetog poljoprivrednog zemljišta”, podsetio je Linta.

Po povratku u Zagreb Vučić će razgovarati sa Srbima na trećoj Velikoj skupštini Srpskog narodnog vijeća kojoj će prisustvovati većnici iz više opštinskih, gradskih i županijskih veća Srba iz cele Hrvatske, uz predstavnike svih drugih srpskih organizacija.

Očekuje se da na Skupštinu dođe i hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović.

Posetu Hrvatskoj srpski predsednik počeo je juče pre podne susretom sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović. Tokom dana razgovarao je sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem i predsednikom Sabora Goranom Jandrokovićem.

Grabar Kitarović i Vučić obratili su se i na hrvatsko-srpskom privrednom forumu.

“Optimista sam kad je u pitanju ekonomija, ali sam uveren da će naši odnosi u budućnosti biti sve bolji, jer to je u interesu obe zemlje i oba naroda”, rekao je sinoć predsednik Srbije komentarišući razgovore tokom prvog dana posete Hrvatskoj.

Najviše problema očekuje u rešavanju pitanja granica, jer su tu, kako je rekao, stavovi potpuno suprotni.

“Mislim da će nas u budućnosti sve više stvari spajati, a sve manje razdvajati”, zaključio je predsednik i podsetio sta su sve bile teme njegovih razgovora sa zvaničnicima u Zagrebu.

Kako je primetio, o mnogim temama nisu mogli da se saglase i to, kako je ocenio, nije nikakva novost.

Kad je reč o nestalima, Vučić je ponovio da će naredne nedelje primiti delegaciju njihovih udruženja.

Dodao je da je hrvatskoj predsednici predao dokumentaciju o tri nestala lica, sto je, kaže, važno za tri porodice, te dodao da Hrvati spremaju da isporuče veće rezultate za Srbe.

“Ali, mi ćemo morati da to probamo da resimo. To je još oko dve hiljade slučajeva koji su nerešeni”, rekao je Vučić.

Kako je napomenuo, u razgovorima se pre svega govorilo o budućnosti, napretku ekonomije, dobri su bili razgovori o pravima manjina…

Na opasku da je srpska strana bila spremna za razgovore o pravima manjina, te da je i hrvatska predsednica pohvalila ono sto je učinjeno nakon Deklaracije iz Subotice, Vučić je rekao da je to nešto što je bila naša obaveza, te da nije predmet samohvale.

“To su naši građani, treba da za njih učinimo to sve da budu zadovoljni, uradićemo još više, a i hrvatska predsednica i premijer su obećali da će u svim srpskim selima u Hrvatskoj Srbi imati vodu već ove godine, 2018”, rekao je Vučić.

Nekakav pomak smo napravili, razmena raste, za pet godina porasla je 62 odsto, a zamislite kakav bi rast bio da su naši politički odnosi bili bolji, primetio je predsednik Srbije i dodao da ne može da kaže da je preveliki optimista, ali da se nada, te da je optimista pre svega po pitanju ekonomije.

Upitan da li je premijer Plenković pokrenuo pitanje ratne odštete, Vučić je odgovorio da jeste, ali da je on primetio da će onda srpska strana imati svoje zahteve, te da će time biti otvorena Pandorina kutija, a da nam sve to sigurno sada ne treba.

O atmosferi u kojoj je dočekan, Vučić je rekao da ga nije previše uznemirila, da je važnije sto su rezultati razgovora dobri, a da je hrvatskoj predsednici zahvalan na hrabrosti da ga pozove, te na tome sto se dostojanstveno ponašala.

Grabar-Kitarović je sinoć priredila svečanu večeru za Vučića i delegaciju i iskoristila priliku da još jednom istakne značaj posete šefa srpske države.

Predsednik Vučić je uzvraćajući ocenio da je gostoprimstvo, koje mu je ukazano u Zagrebu na visokom nivou i pozvao Grabar-Kitarović da dođe u Srbiju garantujući joj da će se uveriti u srpsko gostoprimstvo.

Još jednom je ponovio da ne mari za proteste koji su održani tokom dana u Zagrebu.

Srpski predsednik je zajedno sa predsednicom Republike Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović, posetio sinoć na Kaptolu nadbiskupa Zagrebačke nadbiskupije kardinala Josipa Bozanića, koji je pozdravio hrabar iskorak u poboljšanju srpsko-hrvatskih odnosa, koji su tom prilikom zajedno napravili predsednik Vučić i predsednica Grabar Kitarović.

Predsednik Vučić je rekao da Katolička crkva u Hrvatskoj može mnogo da pomogne u zbližavanju dva naroda i dveju zemalja i da se nada da će se u budućnosti više govoriti o onome što nas spaja, a ne o onome što nas razdvaja.

Kardinal Bozanić je rekao da su odnosi Srbije i Hrvatske ključni za ovaj deo Evrope i da podržava svaku vrstu dijaloga koji te odnose može da poboljša, navedeno je u saopštenju Pres službe predsednika.

Izvor: Tanjug, predesdnik.rs

Pravila komentarisanja:

Portal Brif.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Komentari koji sadrže psovke, vređanje, pretnje, nepristojan govor, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo koje vrste neće biti objavljeni.

Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove portala Brif.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.